Posle pobede proruskog kandidata u Rumuniji: Sprema li se krađa po modelu guranja Crne Gore u NATO
© Tanjug / AP Photo/Vadim Ghirda
Pratite nas
Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji na kojima je pobedio proruski kandidat Kalin Đorđesku pokazali su da javno mnjenje u velikom delu zapadnih država nije jednoumno, posebno u istočnim i pravoslavnim kakva je Rumunija, kaže za Sputnjik publicista Igor Ivanović.
U bar polovini takvih zemalja imamo situaciju da na izborima pobeđuju kandidati koji su umereno proruski, nisu radikalno pro-NATO orijentisani i koji su protiv rata i ovakve ukrajinizacije Evropske unije, dodaje Ivanović.
Totalitarizam u EU
„To je jedan paket koji podrazumeva da su ti ljudi i za porodične i tradicionalne vrednosti itd. Teško da će se naći neko područje gde se vrednosti prelivaju, i manje-više sve je podeljeno. Bez obzira da li će on na kraju biti pobednik ili će izbori biti falsifikovani kao što su bili u Moldaviji u slučaju Maje Sandu, jasno je da Evropom vladaju nelegitimni režimi. Ili, ako imaju taj jedan glas više od 50 odsto, oni vladaju na jedan, uslovno rečeno nelegitiman način jer radikalno vode politiku kao da imaju 80 ili 90 odsto. Ne vode računa o nijansama, o tome da su im zemlje podeljene i praktično kopiraju i projektuju model iz Sjedinjenih Američkih Država gde je uvek tesno i uvek se rešava sa malim brojem glasova razlike, a onda se vodi radikalna politika kao da je reč o totalitarnim režimima.“
Tako da izbori u EU služe samo da na neki način podrže totalitarizam, da mu daju neku formu legitimnosti, ali je manje više već svima jasno da su ti sistemi u debeloj krizi i dugoročno neodrživi, dodaje Ivanović.
„Naročito ako kolektivni Zapad izgubi rat u Ukrajini, jer onda će doći do potpunog raspada“, naglašava Ivanović.
Očekuje se izborna krađa
Ivanović smatra da će najverovatnije doći do krađe glasova u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, kako bi se postojeća garnitura održala na vlasti.
„Ne broje se glasovi i u principu – to su velike zablude. Pa svi izborni sistemi su i dalje manuelni i u njima se vrše ozbiljne manipulacije. Ako ne može na biračkim mestima, krade se u izbornim komisijama, pa na kraju i u sudovima. Sve ono što je Tramp pre četiri godine morao da preživi. A mediji apsolutno igraju glavnu ulogu. Vrlo je bitno da uvek spominjemo slučaj apsolutnog falsifikata referenduma u Crnoj Gori. Nakon toga su u NATO ušli bez referenduma iako je to protivustavno jer je bilo jasno da je tročetvrtinsko raspoloženje građana protiv NATO. A referendum je falsifikovan. Kako? Pa uvek imate američke organizacije koje proglašavaju posle sat vremena rezultate kad ništa nije izbrojano, kobajagi na osnovu nekih reprezentativnih uzoraka biračkih mesta. Tako se falsifikuje.“
Korporacijski komunizam
Onda se izađe na ulice i slavi, a ujutro kad se prebroje glasovi vidi se da to nije tako, ali su te navodne rezultate već potvrdili izborna komisija, sudovi i mediji kao „najvažniji stub forsiranja korporacijskog komunizma – novog oblika totalitarizma u kom živimo“, objašnjava Ivanović.
„Izbori su nešto što vrlo retko izražava pravu izbornu volju građana. Čak i da nema krađe, jako je teško prebrojati toliki broj glasova bez grešaka, aljkavosti. Znate li koliko treba izuzetno obučenih ljudi da kontrolišu izbore i nakon toga učestvuju u brojanju? Oni su manje više kao specijalci koji ne smeju do ve-cea da odu ili da kupe pljeskavicu. Samo kad su velike razlike onda se tolerišu te nepreciznosti i krađe i kaže se – i ovako i onako bi pobedio.“
Prema Ivanoviću, Ukrajina Zapadu treba da bi bila dobrovoljna žrtva i odskočna daska za nastavak rata sa Rusijom i zato je bitan rezultat izbora u Rumuniji koja se graniči sa Ukrajinom, jer pokazuje da „Rumuni neće biti nemušta masa koja će to prihvatiti kad im padnu prve bombe“.
Mašinerija za ispiranje mozga
Mada su Rumuni revolucijom smenili Čaušeskua i protestima obarali vlade, Ivanović kaže da se dosta toga u Rumuniji promenilo, a osim toga, kad zemlja uđe u zapadnu medijsku mašinu čija je glavna preokupacija ispiranje mozga, pobuna protiv izborne krađe i nije toliko realna opcija.
„Dešavaju se incidenti kad te krađe nekad ne prolaze, ali videli smo primer Maje Sandu što je čist falsifikat. Ona je izgubila u Moldaviji, ali su onda došli „pošteni“ glasovi iz dijaspore, na način na koji je nekad i Slobodan Milošević manipulisao. Dužan sam ovde da dam jednu ogradu, Miloševićeve manipulacije su u odnosu na manipulacije u svim zapadnim sistemima – mizerne. Mi smo se hvatali za glavu, ali danas možemo da kažemo da je to bilo u granicama prihvatljivosti kad vidimo kako se danas kradu izbori u Francuskoj… Zapravo – eliminišu vas.“
Vezanost za Zapad i slobodarska svest
U danima do drugog kruga, Kalin Đorđesku će sigurno biti provučen kroz „toplog zeca“, međutim, nekad se desi da razlika bude toliko velika da gubitnik ne može baš proglasiti pobedu, kao što je bilo u slučaju izborne borbe između Kamale Haris i Donalda Trampa, smatra Ivanović.
On dodaje da je teško prognozirati ishod drugog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, između ostalog i zato što kod Rumuna postoji jedna vrsta vezanosti za Zapad koja je mnogo veća nego u ostatku istočnog bloka.
„A sa druge strane, postoji i jedna vrsta slobodarske svesti. Rumuni su dali kroz francusku javnost i disidentstvo značajne intelektualce. Ne mogu sa sigurnošću da kažem kakvo je tamo javno mnjenje ali izvesno je da su Rumuni ipak tradicionalni ljudi sa tradicionalnim shvatanjem porodice, države, muško-ženskih odnosa, odnosa ka precima, odnosa ka starijima i u tom smislu je velika šansa kandidata kog pominjete“, zaključio je Ivanović.
Uzbuna na Zapadu
Zvona za uzbunu zazvonila su u Briselu nakon što je desničarski, proruski kandidat Kalin Đorđesku pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji sa osvojenih 22,84 odsto glasova.
Šokantna pobeda Đorđeskua uplašila je Zapad koji, kako javlja „Politiko“, strahuje da Moskva, nakon gruzijskih i moldavskih izbora, možda pokušava da u svoj tabor privuče i članicu NATO i EU – Rumuniju.
Reformista Elena Laskoni, koja će se suočiti sa njim u drugom krugu, lobira protiv Đorđeskua, tvrdeći kako Rumuni moraju da se okupe kako bi zaustavili „vraćanje zemlje pod ropstvo Rusije“.
Elena Laskoni poziva glasače da ne dozvole da „frustracija trenutnim establišmentom postane ranjivost koju Rusija eksploatiše“.
Pogledajte i:
