Sejači tame nisu uspeli: Ofanziva Srbije protiv albanskih falsifikata
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej savremeen umetnosti
Pratite nas
Naša borba za KiM, uključujući i zalaganje za zaštitu kulturnog i duhovnog nasleđa, nije i ne sme da bude kampanjska, već trajna aktivnost. Prištini ne odgovara to što se srpske svetinje nalaze na UNESKO listi kulturnih dobara u opasnosti jer ta činjenica vodi do pitanja - od koga su ugrožene. Iskustvo uči da od kulture nema trajno delotvornije politike.
Ovako bivši ambasador Srbije pri UNESKO Darko Tanasković komentariše izložbu o srpskim kulturnim dobrima sa Liste svetske baštine u opasnosti, koja je otvorena u sedištu Uneska u Parizu. Akademik Tanasković je u razgovoru za Sputnjik rekao da je samo održavanje ovakve izložbe u sedištu Uneska veliki događaj.
Iz ličnog iskustva znam koliko je složen poduhvat organizovati takav događaj u palati specijalizovane agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu i poruka ove izložbe, sem svedočenja o ugroženim srpskom kulturnom i duhovnom spomeničkom bogatstvu na Kosovu i Metohiji je i uverljiva potvrda ugleda i pozicije koju Srbija danas ima u Unesku.
Pre samo desetak godina, objašnjava naš sagovornik, ovakva izložba bi iz više razloga bila teško zamisliva, ako ne i nemoguća. Njena poruka je upućena celokupnoj međunarodnoj zajednici i, kako kaže Tanasković, mogla bi se sažeti u rečenici: „Evo, to smo mi!“
Srbi su odvajkada građani sveta i dali smo mu kulturna dobra univerzalne vrednosti i trajnog zračenja. Sejači tame, laži i nasilja nisu ih uspeli potisnuti iz kulturne memorije čovečanstva i iz života pravoslavnog srpskog naroda, a njihovi predstavnici i pokrovitelji sigurno će posetiti izložbu. Biće im neodoljivo negativno privlačna, a možda i poučna, rekao je Tanasković za Sputnjik.
Manastir Gračanica, priprata
© Sputnik / Milica Trklja / Manastir Gračanica, priprata
Albanci se neće zaustaviti
Samim tim što se izložba odnosi na srpsku kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji, ona neminovno nosi i snažnu političku konotaciju. Tanasković veruje da je svaki trenutak za postavljanje ovakve izložbe u Unesku pravovremen, te da nema potrebe tražiti nekakav posebno aktuelan povod ili sticaj okolnosti.
Ovakve izložbe, nažalost, ne stavljaju tačku na bezočnu reviziju istorije i izvrtanje istorijskih činjenica. Bez obzira na ubedljivost argumenata sa kojima se Albanci stalno suočavaju i koji im dokazuju da su njihovi falsifikatorski napori ne samo osuđeni na neuspeh, već i karikaturalno smešni, oni se neće zaustaviti.
Reč je o jednoj zatvorenoj i tvrdoglavoj ideološkoj dogmi, kvazinaučnom narativu naciotvornog inženjeringa koji, kao što se zna, inicijalno nisu pokrenuli i usmeravali sami Albanci, već velike sile zainteresovane za etno-konfesionalnu kompoziciju Balkana koja bi odgovarala njihovim interesima i ambicijama.
Albanci su, obajašnjava čuveni orijentalista, u ovu „misiju“ koja im je poverena bezrezervno poverovali i prigrlili je, te zbog toga ostaju slepi i za istorijsku i za savremenu realnost.
Albanci na Kosovu sa albanskim zastavima u Prištini
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Šta još možemo da uradimo
Profesor Tanasković govori da treba imati čvrstu volju, jasan plan, mnogo znanja i inventivnosti kako bi se pronašle i iskoristile sve mogućnosti i svi mahanizmi odbrane srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.
Nužni su, na nivou države, dobra organizacija, nerasipanje napora i nužna sredstva. Značajno je i da se pažnja i briga usmere ka celokupnom našem kulturnom nasleđu na KiM, koje je neslućeno bogato, a ne da se zadovoljimo usredsređivanjem na dobra sa liste Uneska, koja su po prirodi stvari najvidljivija.
Pored izložbe u Parizu, otvorena je i izložba u Kopenhagenu na kojoj je u Kraljevskoj biblioteci predstavaljena digitalna verzija Miroslavljevog jevanđelja i Tanasković kaže da ovakve manifestacije samo dokazuju da Srbija na kulturnom planu i te kako ima šta da pokaže svetu.
Miroslavljevo jevanđelje
© Sputnik / Dejan Simić
Umnožavanje ovakvih i sličnih kulturnih manifestacija u svetu može izgledati kao „ofanziva“ jedino u poređenju sa njihovom ranijom relativnom osekom, ali svakako raduje i ohrabruje. Iskustvo uči da od kulture nema trajno delotvornije politike. To nije fraza, već overena istina. Uzmite samo primere Kine, Irana, Egipta, ali i mnogih manjih zemalja sa sistematski razvijanom kulturnom politiku, pored ostalog i kao segmentom javne diplomatije, odnosno meke moći. Setimo se, uostalom, i jugoslovenske prakse u ovoj oblasti, zaključuje Tanasković.
Pogledajte i:
