Pas robot pomaže poljoprivrednicima da postanu profitabilniji /video, foto/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Psi roboti mogli bi pomoći poljoprivrednicima da brže procene kvalitet zemljišta, nadaju se naučnici koji vode tehnološki eksperiment u Kornvolu. Uređaj, koji je razvila kompanija iz tog engleskog grada koristi detektor gama zraka za procenu kvaliteta zemljišta.
Farmer Malkolm Baret, koji iznajmljuje zemlju nedaleko od Bodmina, radi sa naučnicima sa Univerziteta Plimut, koji koriste detektor gama zraka postavljen na robota psa kako bi mapirao kvalitet zemljišta na njegovim poljima.
On je rekao da se nada da bi tehnologija, koja je brža i efikasnija od konvencionalne analize, mogla učiniti farme profitabilnijim smanjenjem upotrebe veštačkih aditiva.
🤖 How can technology help farmers in the future?
— Innovative Farmers (@IFarmers) November 12, 2024
At Catherine & Malcolm Barrett's #FarmNetZero #fieldlab, they're teaming up with @uniplymouth to test out new 'robot dog' soil sensor technology that could give them fast & thorough insights into the health of their soils pic.twitter.com/CCMnTtuOtQ
Psi roboti se takođe mogu koristiti za pristup teško dostupnim mestima kao što su brda i žive ograde.
Psa robota je razvio Džejk Šo-Saton, bivši student Univerziteta Plimut i suosnivač robotske kompanije „Robotriks“ u Paru.
„Naš najnoviji eksperiment se fokusira na tlo jer je često nedovoljno istraženo što utiče na sve oko njega. Psi roboti takođe mogu biti korisni za ispitivanje teško dostupnih područja kao što su brda i žive ograde. Njegova maksimalna brzina je pet metara u sekundi i teži oko 15 kilograma. Ključna prednost ovog robota je što se može kretati po veoma nepristupačnim terenima i teškim površinama zahvaljujući svojim nogama“, rekao je Šo-Saton.
Na terenu su korišćeni i roboti na gusenicama koji nose senzore za merenje kvaliteta zemljišta. Detektor gama zraka vredan 25.000 funti (skoro 30.000 evra) postavljen na psa robota meri prirodne nivoe radijacije u zemlji.
Farmer Baret podseća kako je nekada radio da bi uzeo uzorke zemlje i poslao ih u laboratoriju.
„Obično bih koristio lopatu da uzmem uzorke sa pet mesta u polju. Onda bih morao da ih pošaljem u laboratoriju i čekam rezultate“.
Ali, sada to više ne mora da radi.
„Krajnji cilj je da se obezbedi mapa svojstava zemljišta koja su važna za farmera i njegovo donošenje odluka. Problem sa tradicionalnim analizama zemljišta je što su one izuzetno dugotrajne i skupe. Obično poljoprivrednik može sebi da priušti samo da uzme nekoliko uzoraka iz svakog polja, a zatim mora da čeka danima ili nedeljama dok ne stignu podaci“, prokomentarisao je vođa eksperimenta Vil Blejk sa Univerziteta Plimut.
Pogledajte i:
