https://lat.sputnikportal.rs/20241126/nova-studija-mozemo-li-vitamine-uneti-disanjem-1179816130.html
Nova studija: Možemo li vitamine uneti disanjem?
Nova studija: Možemo li vitamine uneti disanjem?
Sputnik Srbija
Disanje bi moglo da dopuni našu ishranu esencijalnim hranljivim materijama, otvarajući novu granicu u nauci o ishrani. 26.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-26T19:13+0100
2024-11-26T19:13+0100
2024-11-26T19:13+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
vazduh
medicina
hrana
vitamini
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/17/1179815685_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_f75b15865d5075c07af46d25a930bf25.jpg
Naše razumevanje ishrane tradicionalno se vrti oko onoga što konzumiramo hranom. Međutim, sve veći broj istraživanja sugeriše da se esencijalni hranljivi sastojci takođe mogu apsorbovati iz vazduha, a naučnici Flavija Fajet-Mur sa Univerziteta Njukasl i Stiven R. Robinson sa Univerziteta RMIT, u svom članku objavljenom u časopisu Advanses in nutrišon, to nazivaju hranljive materije - "aeronutrijenti".Ovi aeronutrijenti uključuju supstance kao što su jod, cink, mangan i određeni vitamini, koji se takođe mogu uneti u telo disanjem.Proces disanja i putevi apsorpcijeLjudi udišu oko 9.000 litara vazduha dnevno, akumulirajući tako značajnu izloženost jedinjenjima u vazduhu tokom vremena. Iako su se istraživanja uglavnom fokusirala na filtriranje štetnih zagađivača, malo pažnje je posvećeno potencijalnim zdravstvenim prednostima hranljivih materija u vazduhu.Kiseonik je, na primer, tehnički hranljiva materija - hemikalija koja je telu potrebna za održavanje osnovnih funkcija, ističu Fajet-Mur i Robinson, prenosi portal Konverzejšn. Ova nova perspektiva dovodi u pitanje ideju da se hranljivi sastojci moraju unositi samo hranom kako bi bili korisni.Aeronutrijenti ulaze u telo kroz sitne krvne sudove u plućima, nosu i drugim disajnim putevima. Za razliku od creva, koja razlažu hranljive materije pre apsorpcije, pluća mogu direktno da apsorbuju netaknute molekule, oko 260 puta veće od onih koje obrađuje probavni sistem. Na primer, lekovi kao što su anestetici su veoma efikasni kada se udišu upravo zbog ove sposobnosti brze apsorpcije.Dokazi koji podržavaju aeronutrijenteNaučna istraživanja podržavaju ovaj koncept. Istraživanja iz 1960-ih pokazala su da su radnici u perionicama izloženi jodu iz vazduha imali veći nivo joda u krvi i urinu. Nedavno su irski naučnici otkrili da deca u obalnim područjima bogatim jodom imaju bolje nivoe joda, uprkos tome što nema razlika u ishrani, ističu Fajet-Mur i Robinson. To ukazuje da jod može da deluje kao aeronutrijent i da se njegov unos može dopuniti.Druge studije pokazuju da mangan i cink mogu da putuju direktno u mozak preko neurona u nosnoj šupljini, iako višak mangana može biti štetan, kao što se vidi kod zavarivača izloženih visokim koncentracijama. Pored toga, vitamin B12 u obliku aerosola uspešno je lečio njegove nedostatke u telu, nudeći potencijalni spas za rizične grupe kao što su vegani i starije osobe.Buduća istraživanjaProučavanje aeronutrijenata je još uvek u povoju. Identifikovanje korisnih komponenti u vazduhu u sredinama kao što su šume i okeani je prioritet, pišu Fajet-Mur i Robinson. Potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdila bezbednost, doza i nutritivni doprinos aeronutrijenata, posebno u sredinama sa filtriranim vazduhom, kao što su bolnice ili svemirske stanice.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, vazduh, medicina, hrana, vitamini, društvo
nauka i tehnologija, vazduh, medicina, hrana, vitamini, društvo
Nova studija: Možemo li vitamine uneti disanjem?
Disanje bi moglo da dopuni našu ishranu esencijalnim hranljivim materijama, otvarajući novu granicu u nauci o ishrani.
Naše razumevanje ishrane tradicionalno se vrti oko onoga što konzumiramo hranom. Međutim, sve veći broj istraživanja sugeriše da se esencijalni hranljivi sastojci takođe mogu apsorbovati iz vazduha, a naučnici Flavija Fajet-Mur sa Univerziteta Njukasl i Stiven R. Robinson sa Univerziteta RMIT, u svom
članku objavljenom u časopisu Advanses in nutrišon, to nazivaju hranljive materije - "aeronutrijenti".
Ovi aeronutrijenti uključuju supstance kao što su jod, cink, mangan i određeni vitamini, koji se takođe mogu uneti u telo disanjem.
Proces disanja i putevi apsorpcije
Ljudi udišu oko 9.000 litara vazduha dnevno, akumulirajući tako značajnu izloženost jedinjenjima u vazduhu tokom vremena. Iako su se istraživanja uglavnom fokusirala na filtriranje štetnih zagađivača, malo pažnje je posvećeno potencijalnim zdravstvenim prednostima hranljivih materija u vazduhu.
Kiseonik je, na primer, tehnički hranljiva materija - hemikalija koja je telu potrebna za održavanje osnovnih funkcija, ističu Fajet-Mur i Robinson,
prenosi portal Konverzejšn. Ova nova perspektiva dovodi u pitanje ideju da se hranljivi sastojci moraju unositi samo hranom kako bi bili korisni.
Aeronutrijenti ulaze u telo kroz sitne krvne sudove u plućima, nosu i drugim disajnim putevima. Za razliku od creva, koja razlažu hranljive materije pre apsorpcije, pluća mogu direktno da apsorbuju netaknute molekule, oko 260 puta veće od onih koje obrađuje probavni sistem. Na primer, lekovi kao što su anestetici su veoma efikasni kada se udišu upravo zbog ove sposobnosti brze apsorpcije.
Dokazi koji podržavaju aeronutrijente
Naučna istraživanja podržavaju ovaj koncept. Istraživanja iz 1960-ih pokazala su da su radnici u perionicama izloženi jodu iz vazduha imali veći nivo joda u krvi i urinu. Nedavno su irski naučnici otkrili da deca u obalnim područjima bogatim jodom imaju bolje nivoe joda, uprkos tome što nema razlika u ishrani, ističu Fajet-Mur i Robinson. To ukazuje da jod može da deluje kao aeronutrijent i da se njegov unos može dopuniti.
Druge studije pokazuju da mangan i cink mogu da putuju direktno u mozak preko neurona u nosnoj šupljini, iako višak mangana može biti štetan, kao što se vidi kod zavarivača izloženih visokim koncentracijama. Pored toga, vitamin B12 u obliku aerosola uspešno je lečio njegove nedostatke u telu, nudeći potencijalni spas za rizične grupe kao što su vegani i starije osobe.
Proučavanje aeronutrijenata je još uvek u povoju. Identifikovanje korisnih komponenti u vazduhu u sredinama kao što su šume i okeani je prioritet, pišu Fajet-Mur i Robinson. Potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdila bezbednost, doza i nutritivni doprinos aeronutrijenata, posebno u sredinama sa filtriranim vazduhom, kao što su bolnice ili svemirske stanice.
