https://lat.sputnikportal.rs/20241126/kako-zastititi-cirilicu-profersorka-iz-panceva-predlozila-da-se-srbija-ugleda-na-gruziju-1179917961.html
Kako zaštititi ćirilicu: Profersorka iz Pančeva predložila da se Srbija ugleda na Gruziju
Kako zaštititi ćirilicu: Profersorka iz Pančeva predložila da se Srbija ugleda na Gruziju
Sputnik Srbija
Profesorka srpskog jezika u gimnaziji u Pančevu Aleksandra Mihajlović izjavila je danas da po uzoru na Gruziju treba podneti dokumentaciju UNICEF-u u cilju... 26.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-26T22:09+0100
2024-11-26T22:09+0100
2024-11-26T22:09+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0c/1163663898_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_c9a76cf58ff65657200e219eff80de2a.jpg
"Udruženje književnika Srbije napravilo je saradnju s Udruženjem književnika Gruzije. Tada sam pitala koliko toga i čega treba da se podnese da bi se naše pismo zaštitilo. To jeste ozbiljna naučna dokumentacija, ali mi imamo sjajne naučnike koje se bave tim temama i sigurna sam da oni već bez konkurisanja imaju radove na tu temu", istakla je Mihajlovićeva za Tanjug.Dodala je i da ćirilicu ne treba forsirati već održavati, negovati i zaštiti jer je toliko retka.Na pitanje kako je došlo do sve ređeg upotrebljavanja ćirilice rekla je da je to izgubiljeno bahatim ponašanjem prema primarnim humanističkim vrednostima i da je sve manje studenata na fakultetima humanističkih nauka jer, prema njenim rečima, ne negujemo književnost i srpski jezik i dala predlog kako očuvati pravopis."Neka gimnazijalci izađu i nek dele letke u bankama, na ulicama ljudima i popričaju sa njima o tome kako se pišu imenice, brojevi. Ja mislim da bi to nama dalo na značaju i da bi se ljudi zamislili. Nama je samo potrebno da zastanemo", kazala je Mihajlovićeva.Ona je rekla da u eri modernih tehnologija i pametnih telefona nacionalno pismo može da se očuva tako što će se o njemu pričati, naći argumenti zašto ga treba očuvati i probuditi kod ljudi nacionalnu svest."Ja mislim da je bolje da se mi plašimo, staramo i nadvijemo nad tom ćirilicom i udružimo našu energiju i snagu da bismo pomerili bregove koji do sada nisu pomerani", zaključila je ona.Šta je pokazala anketa u BeograduKako je pokazala Tanjugova anketa Beograđani pretežno ne koriste ćirilicu, a razlozi koje su naveli su različiti, dok su svi ispitani naveli da na telefonu uglavnom koriste latinično pismo.Jedan od ispitanih je student koji zbog upotrebe engleskih termina na fakultetu ne piše na ćirilici kako ne bi mešao dva pisma, naveo je da latinicu retko upotrebljeva.Jedna od anketiranih žena izrazila je mišljenje da je ćirilica već duže vreme zvanično pismo, a druga objasnila da je živela u inostranstvu i da se navikla na latinicu i u profesionalnom okruženju.Od svih ispitanih samo dve osobe rekle su da upotrebljavaju ćirilično pismo svakodnevno.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo
društvo, srbija – društvo
Kako zaštititi ćirilicu: Profersorka iz Pančeva predložila da se Srbija ugleda na Gruziju
Profesorka srpskog jezika u gimnaziji u Pančevu Aleksandra Mihajlović izjavila je danas da po uzoru na Gruziju treba podneti dokumentaciju UNICEF-u u cilju zaštite ćiriličnog pisma i da je retka blagodet Srbije to što ima dva pisma.
"Udruženje književnika Srbije napravilo je saradnju s Udruženjem književnika Gruzije. Tada sam pitala koliko toga i čega treba da se podnese da bi se naše pismo zaštitilo. To jeste ozbiljna naučna dokumentacija, ali mi imamo sjajne naučnike koje se bave tim temama i sigurna sam da oni već bez konkurisanja imaju radove na tu temu", istakla je Mihajlovićeva za Tanjug.
Dodala je i da ćirilicu ne treba forsirati već održavati, negovati i zaštiti jer je toliko retka.
"Opšta nepismenost koja vlada kod nas, mora nekako da se reguliše na drugi način. Obrazovanje, kultura, više ulaganja. Kad bi ljudi više čitali, gledali predstave i filmove i kad bi se na svim televizijama otvorila ozbiljna satnica za kulturni program", navela je profesorka.
Na pitanje kako je došlo do sve ređeg upotrebljavanja ćirilice rekla je da je to izgubiljeno bahatim ponašanjem prema primarnim humanističkim vrednostima i da je sve manje studenata na fakultetima humanističkih nauka jer, prema njenim rečima, ne negujemo književnost i srpski jezik i dala predlog kako očuvati pravopis.
"Neka gimnazijalci izađu i nek dele letke u bankama, na ulicama ljudima i popričaju sa njima o tome kako se pišu imenice, brojevi. Ja mislim da bi to nama dalo na značaju i da bi se ljudi zamislili. Nama je samo potrebno da zastanemo", kazala je Mihajlovićeva.
Ona je rekla da u eri modernih tehnologija i pametnih telefona nacionalno pismo može da se očuva tako što će se o njemu pričati, naći argumenti zašto ga treba očuvati i probuditi kod ljudi nacionalnu svest.
"Ja mislim da je bolje da se mi plašimo, staramo i nadvijemo nad tom ćirilicom i udružimo našu energiju i snagu da bismo pomerili bregove koji do sada nisu pomerani", zaključila je ona.
Šta je pokazala anketa u Beogradu
Kako je pokazala Tanjugova anketa Beograđani pretežno ne koriste ćirilicu, a razlozi koje su naveli su različiti, dok su svi ispitani naveli da na telefonu uglavnom koriste latinično pismo.
Jedan od ispitanih je student koji zbog upotrebe engleskih termina na fakultetu ne piše na ćirilici kako ne bi mešao dva pisma, naveo je da latinicu retko upotrebljeva.
Jedna od anketiranih žena izrazila je mišljenje da je ćirilica već duže vreme zvanično pismo, a druga objasnila da je živela u inostranstvu i da se navikla na latinicu i u profesionalnom okruženju.
Od svih ispitanih samo dve osobe rekle su da upotrebljavaju ćirilično pismo svakodnevno.
