Pobeda proruskog kandidata u prvom krugu izbora u Rumuniji – Brisel u rasulu zbog Trampa
21:29 25.11.2024 (Osveženo: 21:32 25.11.2024)
© Tanjug / AP/Alexandru Dobre
Pratite nas
Nezavisni, proruski kandidat Kalin Georgesku ima velike šanse da pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, pre svega zato što je Brisel u teškom rasulu posle pobede Donalda Trampa u Americi, smatra politikolog dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.
Nezavisni kandidat i pristalica saveza sa Rusijom Kalin Georgesku pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji.
Georgesku: Putin je lider među liderima
Kalin Georgesku vodi sa 22,84 odsto glasova, dok je aktuelni premijer i predsednički kandidat Socijaldemokratske partije Marsel Čolaku osvojio 19,24 odsto, pokazuju rezultati nakon prebrojanih 100 odsto glasova.
Posebno se prebrojavaju glasovi na biračkim mestima u inostranstvu, a prema preliminarnim podacima, Georgesku vodi i u dijaspori.
Georgesku je svojevremeno izjavio da bi Rumunija imala koristi od dobrih odnosa sa Moskvom, jer „treba da bude u dobrim odnosima sa svim velikim silama sveta – Kinom, SAD, Rusijom“. Više puta je isticao da članstvo u NATO i EU Bukureštu ne daje potrebnu zaštitu.
Pre početka predizborne kampanje, Georgesku je ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao „liderom među liderima“.
Uticaj Bajdena na prorusko raspoloženje Rumuna
Dok su birokrate u Briselu sve nabaždarili na kontinuitet sa Bajdenom, u Americi desio ozbiljan zemljotres pobedom Trampa na predsedničkim izborima, a to će se najviše odraziti na Evropsku uniju, kaže Gajić za Sputnjik.
U međuvremenu, Bajden je odobrio Ukrajini da raketama dalekog dometa gađa teritoriju Rusije, što je podržao Brisel, na šta su Rusi odgovorili demonstracijom sile ispaljivanjem „orešnika“, podseća Gajić.
„Mislim da to utiče na Rumune koji su videli direktno na svojoj granici eksplozije ruskih bombi i otuda većinsko raspoloženje u Rumuniji protiv rata, jer oni znaju da će biti iskorišćeni kao topovsko meso. Uostalom, to im je i Džordž Buš obećao kad su ulazili u NATO, ali tada je rat delovao daleko. Naravno, sada je došlo vreme da se gine za NATO, što su neformalno neki već i učinili. A to su razni konstruktori koji su izašli iz vojske ali sigurno ima i regularnih trupa jer neko mora da bude operator na 'himarsima', 'atakamsima' i ostalim složenim sistemima za koje ukrajinska vojska nije obučena. A Rumunija je jedna od glavnih zemalja za logistiku NATO.“
Većinsko raspoloženje Rumuna – antiratno
Rumuni kao narod koji je masovno bio protiv NATO bombardovanja SRJ danas gledaju proksi rat NATO protiv Rusije u Ukrajini i njima je lako da saberu dva i dva i shvate kuda bi sukob sa Rusima mogao da ih odvede, dodaje Gajić.
Osim toga, Rumuni su nekoliko puta kroz istoriju ratovali protiv Rusije i svaki put su izgubili, što je još jedan od razloga zbog čega je većinsko raspoloženje rumunskog naroda antiratno, smatra Gajić.
„Trampova pobeda kao i motivacija koja je stigla sa 'orešnikom' je itekako uticala na to, kao i izbori u susednoj Moldaviji. Svi ti faktori su uticali da vladajuća atlantistička, briselska politika, politika Ursule fon der Lajen, jednostavno ne može da prođe. Prosto se vidi da je efekat poslednjih događaja, Trampove pobede i još nekoliko stvari koje su se izdešavale, pre svega ruskog odgovora na korišćenje raketa dugog i srednjeg dometa, nešto što je uticalo na već postojeće nezadovoljstvo većine rumunskog stanovništva politikom koju je vlada vodila dugi niz godina.“
Gajić smatra da bi Kolektivni Zapad mogao uoči ili posle drugog kruga predsedničkih izbora da pokuša sprovođenje neke vrste obojene revolucije, ali sumnja da bi taj poduhvat uspeo.
Georgesku već otupeo naoštrenost na rat
Ako pobedi, Georgesku bi kao neposredno izabrani predsednik imao legitimitet, dok bi ratna opcija u Rumuniji bila sapeta „na isti način kao što je bila i u Češkoj dok su predsednici bili Vaclav Klaus i Miloš Zeman“ iako je sve to vreme češka vlada bila atlantistička, dodaje Gajić.
„Na primer, iako je Češka priznala tzv. Kosovo, predsednik je trebalo da odobri otvaranje ambasade u Prištini, ali sve do novog predsednika, čoveka koji je došao iz NATO, Češka nije poslala ambasadora. Dakle ni za vreme Klausa, ni za vreme Zemana. U svakom slučaju, na isti način i u drugim istočnoevropskim zemljama, u zavisnosti od političkog sistema, predsednik države svakako može da utiče na sistem. Vidimo i u Hrvatskoj u kojoj je izvršna vlast ta koja donosi odluke, ali opet zahvaljujući mešanju predsednika Milanovića Hrvatska nikako da pošalje, makar i simbolično, te svoje trupe u Ramštajn, odnosno u Ukrajinu kasnije, kako su planirali.“
Tako da će ta naoštrenost za rat sa Rusijom koja je u Rumuniji postojala sa atlantističkom vlašću svakako biti otupljena posle rezultata prvog kruga predsedničkih izbora, makar Georgesku i ne pobedio u drugom krugu, dodaje Gajić.
Rumunija neće priznati tzv. Kosovo
U slučaju pobede Georgeskua, Rumunija će u najmanju ruku sačuvati dosadašnje prijateljske odnose sa Srbijom jer je rumunsko stanovništvo prilično prosrpski orijentisano, što se vidi čak i na fudbalskim utakmicama, ističe Gajić.
„Vrlo je nepopularno biti protiv Srbije u Rumuniji i mislim da ne bi trebalo očekivati nekakve nagle zaokrete na po nas negativnu stranu. Jer čak i sa veoma atlantističkom vlašću, iako je bilo nekih naznaka, Rumunija nije priznala secesiju Kosova i Metohije, tako da mislim da bi tu trebalo očekivati kontinuitet“, zaključio je Gajić.
Pogledajte i:
