00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
16:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:30
30 min
SPUTNJIK SPORT
21:00
30 min
SPUTNJIK SPORT
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
16:00
30 min
SVET SA SPUTNJIKOM
Trenutak istine: NATO i Zapad nemaju odgovora na „orešnik“
17:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
Branko Koprivica: Za mene muzika predstavlja sve
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Autsajderi“
20:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Kristal sa Crne lepotice star 4,5 milijardi godina otkrio dokaze o postojanju vode na Marsu /foto/

CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom / Površina Marsa
Površina Marsa - Sputnik Srbija, 1920, 25.11.2024
Pratite nas
Marsovski meteorit otkriva dokaze o drevnim sistemima tople vode na Crvenoj planeti i pruža uvid u njenu najraniju istoriju i ulogu vode u njenom formiranju.
Meteorit pod nadimkom Crna lepotica, otkriven u Maroku 2011. godine, nudi nove uvide u drevnu istoriju Marsa. Zvanično poznata kao Severozapadna Afrika 7034, ova Marsova stena je nastala pre 4,45 milijardi godina i sadrži tragove o hidrotermalnoj prošlosti Crvene planete.
Aron Kavozi sa Univerziteta Kurtin i njegov tim analizirali su kristal cirkona veličine samo 50 mikrometara unutar meteorita. Kavozi opisuje meteorit kao stenu iz kante za smeće.
„To je divan „švedski sto“ marsovske istorije, mešavina veoma starih i veoma mladih stena. Ali, mnogi fragmenti u njemu spadaju među najstarije komade stena sa Marsa“, kaže on.
Cirkon, kristalizovan u magmi ispod površine Marsa, sadrži gvožđe, aluminijum i natrijum u tankim slojevima poput ljuske luka.
„Pitali smo se gde još mogu da se pronađu ovakvi elementi u kristalu cirkona“, kaže Kavozi.
Njegov tim je identifikovao slične kristale u ležištu rude zlata u Južnoj Australiji, koji su nastali hidrotermalnim procesima.
„Poznato je da se ove vrste cirkona formiraju samo tamo gde su tokom magmatizma aktivni hidrotermalni procesi, sistemi tople vode“, objašnjava on.
Srodna studija objavljena je u časopisu „Sajens advansis“.
Cirkon je izdržao drevni udar koji je oborio Crnu lepoticu sa Marsa pre pet do deset miliona godina, ali je njegova kristalna struktura ostala netaknuta. Kavozi napominje da odsustvo oštećenja radijacijom potvrđuje da su dodatni elementi ugrađeni tokom njegovog formiranja, a ne tokom kasnije kontaminacije.
Eva Šeler sa Univerziteta Stenford, koja nije bila uključena u istraživanje, sugeriše da nalaz ukazuje na vodenu paru koja je ispuštena u atmosferu Marsa pre nego što su se formirale reke i jezera.
„U tolikoj starosti od 4,5 milijardi godina, nalazimo se u vremenu kada je nastao Mars. Dakle, to bi označilo dokaze o nekim od najranijih ponašanja vode na Marsu“, kaže ona, preneo je „Nju Sajentist“.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala