https://lat.sputnikportal.rs/20241121/nista-im-ne-vredi-britanske-rakete-opasne-ali-i-njih-rusi-uspesno-obaraju-olivera-ikodinovic-1179751473.html
Ništa im ne vredi: Britanske rakete opasne ali i njih Rusi uspešno obaraju
Ništa im ne vredi: Britanske rakete opasne ali i njih Rusi uspešno obaraju
Sputnik Srbija
Ruska protivvazdušna odbrana – najbolja na svetu – uspešno je razvila metode za presretanje i obaranje američkih raketa „atakams“ i britanskih „storm šedou“... 21.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-21T21:30+0100
2024-11-21T21:30+0100
2024-11-21T21:30+0100
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
rakete
atakams
velika britanija
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/07/1124032119_0:57:2737:1597_1920x0_80_0_0_cb29ca08356f992a9c695caceec0a1b4.jpg
Zvanična Moskva upotrebu tih projektila za napade na teritoriju Rusije ocenjuje kao „novu eskalaciju“. Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije upozorio da bi upotreba projektila američke i britanske proizvodnje unutar granica Rusije bila ravna ulasku NATO-a u direktan sukob sa Moskvom.Ukrajina je prvi put ispalila britanske rakete dugog dometa „storm šedou“ na rusku Kursku oblast, dan nakon što je na tu zemlju lansirala dalekometne rakete američke proizvodnje „atakams“ na ciljeve u regionu Brjanska.„Storm šedou“ je britansko-francuska krstareća raketa, dometa od 250 (izvozna verzija) do 560 kilometara, u zavisnosti od modifikacije. Francuska varijanta tih raketa je „skalp“. Te rakete je Ukrajina ranije koristila za napad na Krim, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Anpilogov.Prema njegovim rečima, njihov ruski pandan je krstareća raketa „kalibar“, a američka - u SAD - raketa JASSM, koja se koristi kao naoružanje, na primer, aviona F-16. Praktično sve ove rakete imaju slične prednosti.„Prvo što razlikuje ove rakete od svog naoružanja koje se nalazi na raspolaganju ukrajinskoj vojsci jeste njihov domet. Maksimalni domet raketa 'storm šedou' iznosi 560 kilometara, što je dovoljno, na primer, da od granice severoistočne Ukrajine stigne do većine objekata u Moskovskoj oblasti. Međutim, jasno je da ukrajinska vojska ne dejstvuje u tako opasnim uslovima, jer rakete 'storm šedou' se lansiraju sa vazdušnih nosača tj. sa aviona i zbog toga ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo nastoji da lansira ove rakete iz dubine svoje teritorije kako ne bi uleteli u zonu delovanja ruskih PVO sistema. Ipak, čak i u takvim uslovima, 'storm šedou' rakete mogu da pogode ciljeve, što je već demonstrirano prethodnim napadima, na primer, na našu pomorsku bazu u Sevastopolju, na Krimski most, kao i na objekte u Kurskoj oblasti koji su nedavno pogođeni ovim raketama“, kaže Anpilogov.S druge strane, postoji još jedna karakteristika ove rakete što je čini opasnom - to je činjenica da ona, iako subsonična, leti na relativno maloj visini od nekoliko desetina metara (30-40) zbog čega je njeno otkrivanje otežano, dodaje ekspert.Što se tiče slabih strana, Ukrajina nema dovoljan broj aviona-nosača koji bi se mogli iskoristiti za masovne udare, što znači da trenutno može lansirati najviše 10, možda 15 raketa u jednom startu, navodi ekspert. Zbog toga će efikasnost primene „storm šedou“ raketa biti različita. Ako je objekat koji pokušavaju da pogode ovim krstarećim raketama dobro zaštićen PVO sistemima, verovatno neće biti postignut značajan rezultat. Međutim, ako ukrajinske snage pronađu slabosti u odbrambenom PVO sistemu, tada projektil može da pogodi dobro utvrđene objekte.Raketa je teška oko 1.300 kilograma, sa konvencionalnom bojevom glavom od 450 kilograma, koja može da prodre duboko u utvrđene strukture pre detonacije. Ovo je čini veoma efikasnom protiv ciljeva kao što su bunkeri i podzemni objekti.Rusi uspešno uništavaju i američke i britanske raketeRakete „atakams“ i „storm šedou“ su podjednako opasne, ali na različite načine, kaže Anpilogov. Prema njegovim rečima, raketa „atakams“, tačnije, njena bojeva glava kreće se ka cilju supersoničnom brzinom što otežava njeno presretanje. Ona može da manevriše tokom leta i prevari PVO sisteme.„Međutim, ove rakete imaju i svoj nedostatak. Prilično su vidljive na radarima, jer se kreću po visokoj balističkoj putanji tj. radar ih praktično detektuje odmah nakon lansiranja. Kao što smo čuli iz izveštaja ruskog Ministarstva odbrane, od šest raketa koje su nedavno lansirane na objekat u Brjanskoj oblasti sve su presretnute i uništene“, kaže ekspert.On podseća da je tom prilikom posada sistema protivvazdušne odbrane S-400 i „pancir“ oborila pet raketa „atakams“ i uspela da ošteteti još jednu.„Atakams“ se može lanisrati iz sistema „hajmars“ koji su već u ukrajinskom arsenalu, kao i MLRS sistemima, što omogućava mobilnost i brzo raspoređivanje. Svaki „hajmars“ može da lansira jednu raketu „atakams“, dok MLRS može da lansira dve rakete. Pored toga, ocenjuje Anpilogov, Ukrajina se suočava sa problemima zbog manjka sistema za lansiranje tih projektila.Ove rakete imaju domet do 300 kilometara, pri čemu projektil može da nosi boju glave do 560 kilograma. Može nositi različite tipove bojevih glava, uključujući eksplozivne i submunicijske - kasetne bombe, iako je njihova upotreba ograničena međunarodnim sporazumima.Pogađaju mete daleko iza linije fronta, uključujući skladišta municije, vojne štabove, aerodrome itd.Ukrajina trenutno ne objavljuje brojke sa koliko ovih raketa raspolaže, navodi Anpilogov.„Nedavno su zapadni mediji objavili da Ukrajina navodno ima samo 50 raketa ‘atakams’. Međutim, iz mog ugla, to je konzervativna procena koja ne uzima u obzir da se trenutno nastavljaju isporuke. Na primer, južnokorejski list ‘Koreja tajms’ objavio je da Sjedinjene Države trenutno pregovaraju sa Južnom Korejom o otkupu raketa ‘atakams’, koje su prethodno isporučene Južnoj Koreji. Tamo trenutno ima oko 200 raketa koje će verovatno biti prosleđene Ukrajini“, kaže ekspert.Anpilogov navodi da je ukupno proizvedeno oko 2.500 raketa „atakams“, od kojih je oko 1.000 korišćeno u svim sukobima američkih trupa. Dakle, još najmanje 1.500 raketa nalazi se u rukama Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, pa bi „to moglo značiti dodatne isporuke Ukrajini“.„Ali, naravno, Sjedinjene Države neće u potpunosti predati svoje arsenale. To se moglo videti i kroz druge isporuke naoružanja. Ukrajini se predaje samo deo tih arsenala, onaj koji ne utiče na borbenu sposobnost američke vojske“, dodao je on.Zvanično nije poznato sa koliko britanskih i francuskih raketa raspolažu ukrajinske Oružane snage. „Mond“ prenosi da je Francuska poslala Ukrajini 10 raketa „skalp“ i planira da isporuči još 30, dok pojedini zapadni mediji navode da se britanske zalihe kreću od 700 do 1.000 projektila „storm šedou“, od kojih je navodno više od 200 već prebačeno u Ukrajinu.Kakav će biti odgovor RusijeSagovornik Sputnjika ocenjuje da upotreba raketa„atakams“, „stom šedou“ ili „skalp“ može dovesti do toga da budu pogođeni određeni ciljevi i da udari budu ozbiljni, ali to neće „promeniti tok konflikta“, jer su sve njihove prednosti i slabosti već poznate ruskim snagama.Da bi se ozbiljnije promenila slika konflikta u Ukrajini, potrebna su ne desetine, čak ni stotine, već verovatno hiljade takvih raketa i do stotinu nosača, ocenjuje ekspert. Ukrajina to trenutno ne može da postigne.Što se tiče odgovora Rusije na ove akcije Ukrajine, jasno je da će se, s jedne strane, koristiti pasivna zaštita putem PVO sistema, koji se sve bolje prilagođavaju napadima iz Ukrajine, dok će se s druge strane sprovoditi aktivne akcije, kao što je uništavanje lansirnih sistema, bilo kopnenih ili vazdušnih, uništavanje samih raketa pre njihovog lansiranja, kao i napadi na logistička čvorišta, poput luka, kako bi se sprečile vojna snabdevanja za Ukrajinu, ističe ekspert.Osim toga, Rusija, znajući da Ukrajina zaista koristi zapadno oružje protiv međunarodno priznate ruske teritorije, može značajno proširiti listu ciljeva i vrste naoružanja koje će koristiti protiv Ukrajine.Na pitanje da li se na udaru mogu naći i ciljevi u NATO zemljama, s obzirom na njihovu direktnu umešanost u ovaj sukob, Anpilogov kaže:„Ne bih to komentarisao ili, tim pre, savetovao rusko vojno-političko rukovodstvo u vezi sa izborom odgovora, jer to nije u mojoj nadležnosti, ali verujem da će odgovor biti u okviru onoga što je već bilo deklarisano, a to može uključivati bilo koji odgovor, osim možda nuklearnog napada, jer ti udari na Rusiju neće biti dovoljni da bi se aktivirala ruska nuklearna doktrina u vidu nekog uzvratnog udara“, zaključio je Anpilogov.
https://lat.sputnikportal.rs/20241121/kremlj-tezimo-sprecavanju-nuklearnog-sukoba--ocekujemo-isto-od-drugih-zemalja-1179730227.html
velika britanija
sad
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, rakete, atakams, velika britanija, svet, sad, francuska, sukob, rat, pvo
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, rakete, atakams, velika britanija, svet, sad, francuska, sukob, rat, pvo
Zvanična Moskva upotrebu tih projektila za napade na teritoriju Rusije ocenjuje kao „novu eskalaciju“.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije upozorio da bi upotreba projektila američke i britanske proizvodnje unutar granica Rusije bila ravna ulasku NATO-a u direktan sukob sa Moskvom.
Ukrajina je prvi put ispalila britanske rakete dugog dometa „storm šedou“ na rusku Kursku oblast, dan nakon što je na tu zemlju lansirala dalekometne rakete američke proizvodnje „atakams“ na ciljeve u regionu Brjanska.
„Storm šedou“ je britansko-francuska krstareća raketa, dometa od 250 (izvozna verzija) do 560 kilometara, u zavisnosti od modifikacije. Francuska varijanta tih raketa je „skalp“. Te rakete je Ukrajina ranije koristila za napad na Krim, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Anpilogov.
Prema njegovim rečima, njihov ruski pandan je krstareća raketa „kalibar“, a američka - u SAD - raketa JASSM, koja se koristi kao naoružanje, na primer, aviona F-16. Praktično sve ove rakete imaju slične prednosti.
„Prvo što razlikuje ove rakete od svog naoružanja koje se nalazi na raspolaganju ukrajinskoj vojsci jeste njihov domet. Maksimalni domet raketa 'storm šedou' iznosi 560 kilometara, što je dovoljno, na primer, da od granice severoistočne Ukrajine stigne do većine objekata u Moskovskoj oblasti. Međutim, jasno je da ukrajinska vojska ne dejstvuje u tako opasnim uslovima, jer rakete 'storm šedou' se lansiraju sa vazdušnih nosača tj. sa aviona i zbog toga ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo nastoji da lansira ove rakete iz dubine svoje teritorije kako ne bi uleteli u zonu delovanja ruskih PVO sistema. Ipak, čak i u takvim uslovima, 'storm šedou' rakete mogu da pogode ciljeve, što je već demonstrirano prethodnim napadima, na primer, na našu pomorsku bazu u Sevastopolju, na Krimski most, kao i na objekte u Kurskoj oblasti koji su nedavno pogođeni ovim raketama“, kaže Anpilogov.
S druge strane, postoji još jedna karakteristika ove rakete što je čini opasnom - to je činjenica da ona, iako subsonična, leti na relativno maloj visini od nekoliko desetina metara (30-40) zbog čega je njeno otkrivanje otežano, dodaje ekspert.
„Radarski sistemi imaju problema sa detekcijom nisko letećih ciljeva i obično ih detektuju tek kada se nađu u neposrednoj blizini radara, što ne omogućava uvek efikasno korišćenje presretača, čak ni raketne sisteme PVO“, kaže Anpilogov.
Što se tiče slabih strana, Ukrajina nema dovoljan broj aviona-nosača koji bi se mogli iskoristiti za masovne udare, što znači da trenutno može lansirati najviše 10, možda 15 raketa u jednom startu, navodi ekspert. Zbog toga će efikasnost primene „storm šedou“ raketa biti različita. Ako je objekat koji pokušavaju da pogode ovim krstarećim raketama dobro zaštićen PVO sistemima, verovatno neće biti postignut značajan rezultat. Međutim, ako ukrajinske snage pronađu slabosti u odbrambenom PVO sistemu, tada projektil može da pogodi dobro utvrđene objekte.
Raketa je teška oko 1.300 kilograma, sa konvencionalnom bojevom glavom od 450 kilograma, koja može da prodre duboko u utvrđene strukture pre detonacije. Ovo je čini veoma efikasnom protiv ciljeva kao što su bunkeri i podzemni objekti.
Rusi uspešno uništavaju i američke i britanske rakete
Rakete „atakams“ i „storm šedou“ su podjednako opasne, ali na različite načine, kaže Anpilogov. Prema njegovim rečima, raketa „atakams“, tačnije, njena bojeva glava kreće se ka cilju supersoničnom brzinom što otežava njeno presretanje. Ona može da manevriše tokom leta i prevari PVO sisteme.
„Međutim, ove rakete imaju i svoj nedostatak. Prilično su vidljive na radarima, jer se kreću po visokoj balističkoj putanji tj. radar ih praktično detektuje odmah nakon lansiranja. Kao što smo čuli iz izveštaja ruskog Ministarstva odbrane, od šest raketa koje su nedavno lansirane na objekat u Brjanskoj oblasti sve su presretnute i uništene“, kaže ekspert.
On podseća da je tom prilikom posada sistema protivvazdušne odbrane S-400 i „pancir“ oborila pet raketa „atakams“ i uspela da ošteteti još jednu.
„Atakams“ se može lanisrati iz sistema „hajmars“ koji su već u ukrajinskom arsenalu, kao i MLRS sistemima, što omogućava mobilnost i brzo raspoređivanje. Svaki
„hajmars
“ može da lansira jednu raketu „atakams“, dok
MLRS može da lansira dve rakete. Pored toga, ocenjuje Anpilogov, Ukrajina se suočava sa problemima zbog manjka sistema za lansiranje tih projektila.
Ove rakete imaju domet do 300 kilometara, pri čemu projektil može da nosi boju glave do 560 kilograma. Može nositi različite tipove bojevih glava, uključujući eksplozivne i submunicijske - kasetne bombe, iako je njihova upotreba ograničena međunarodnim sporazumima.
Pogađaju mete daleko iza linije fronta, uključujući skladišta municije, vojne štabove, aerodrome itd.
Ukrajina trenutno ne objavljuje brojke sa koliko ovih raketa raspolaže, navodi Anpilogov.
„Nedavno su zapadni mediji objavili da Ukrajina navodno ima samo 50 raketa ‘atakams’. Međutim, iz mog ugla, to je konzervativna procena koja ne uzima u obzir da se trenutno nastavljaju isporuke. Na primer, južnokorejski list ‘Koreja tajms’ objavio je da Sjedinjene Države trenutno pregovaraju sa Južnom Korejom o otkupu raketa ‘atakams’, koje su prethodno isporučene Južnoj Koreji. Tamo trenutno ima oko 200 raketa koje će verovatno biti prosleđene Ukrajini“, kaže ekspert.
Anpilogov navodi da je ukupno proizvedeno oko 2.500 raketa „atakams“, od kojih je oko 1.000 korišćeno u svim sukobima američkih trupa. Dakle, još najmanje 1.500 raketa nalazi se u rukama Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, pa bi „to moglo značiti dodatne isporuke Ukrajini“.
„Ali, naravno, Sjedinjene Države neće u potpunosti predati svoje arsenale. To se moglo videti i kroz druge isporuke naoružanja. Ukrajini se predaje samo deo tih arsenala, onaj koji ne utiče na borbenu sposobnost američke vojske“, dodao je on.
Zvanično nije poznato sa koliko britanskih i francuskih raketa raspolažu ukrajinske Oružane snage. „Mond“ prenosi da je Francuska poslala Ukrajini 10 raketa „skalp“ i planira da isporuči još 30, dok pojedini zapadni mediji navode da se britanske zalihe kreću od 700 do 1.000 projektila „storm šedou“, od kojih je navodno više od 200 već prebačeno u Ukrajinu.
Kakav će biti odgovor Rusije
Sagovornik Sputnjika ocenjuje da upotreba raketa„atakams“, „stom šedou“ ili „skalp“ može dovesti do toga da budu pogođeni određeni ciljevi i da udari budu ozbiljni, ali to neće „promeniti tok konflikta“, jer su sve njihove prednosti i slabosti već poznate ruskim snagama.
Da bi se ozbiljnije promenila slika konflikta u Ukrajini, potrebna su ne desetine, čak ni stotine, već verovatno hiljade takvih raketa i do stotinu nosača, ocenjuje ekspert. Ukrajina to trenutno ne može da postigne.
„Ukrajina može da pogodi možda jedan, dva ili desetak objekata, ali neće moći da reši zadatke koji su joj postavljeni. Podsećam da je u tajnom protokolu, koji je Zelenski poslao Bajdenu, bilo je navedeno više od 300 ciljeva na teritoriji Rusije koji bi trebalo da budu pogođeni prema ukrajinskom vojnom planu. Za to bi bilo potrebno najmanje hiljadu raketa, kako bi se sigurno postigao udar na toliki broj ciljeva, uz minimalno protivdejstvo Rusije“, kaže ekspert.
Što se tiče odgovora Rusije na ove akcije Ukrajine, jasno je da će se, s jedne strane, koristiti pasivna zaštita putem PVO sistema, koji se sve bolje prilagođavaju napadima iz Ukrajine, dok će se s druge strane sprovoditi aktivne akcije, kao što je uništavanje lansirnih sistema, bilo kopnenih ili vazdušnih, uništavanje samih raketa pre njihovog lansiranja, kao i napadi na logistička čvorišta, poput luka, kako bi se sprečile vojna snabdevanja za Ukrajinu, ističe ekspert.
Osim toga, Rusija, znajući da Ukrajina zaista koristi zapadno oružje protiv međunarodno priznate ruske teritorije, može značajno proširiti listu ciljeva i vrste naoružanja koje će koristiti protiv Ukrajine.
Na pitanje da li se na udaru mogu naći i ciljevi u NATO zemljama, s obzirom na njihovu direktnu umešanost u ovaj sukob, Anpilogov kaže:
„Ne bih to komentarisao ili, tim pre, savetovao
rusko vojno-političko rukovodstvo u vezi sa izborom odgovora, jer to nije u mojoj nadležnosti, ali verujem da će odgovor biti u okviru onoga što je već bilo deklarisano, a to može uključivati bilo koji odgovor, osim možda nuklearnog napada, jer ti
udari na Rusiju neće biti dovoljni da bi se aktivirala
ruska nuklearna doktrina u vidu nekog uzvratnog udara“, zaključio je Anpilogov.
