https://lat.sputnikportal.rs/20241121/merkelova-divila-sam-se-putinovom-osecaju-za-pravdu-tramp-bio-fasciniran-njime-1179729852.html
Merkelova: Divila sam se Putinovom osećaju za pravdu, Tramp bio fasciniran njime
Merkelova: Divila sam se Putinovom osećaju za pravdu, Tramp bio fasciniran njime
Sputnik Srbija
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i... 21.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-21T11:12+0100
2024-11-21T11:12+0100
2024-11-21T11:12+0100
rusija
rusija
svet
nemačka
vladimir putin
angela merkel
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112151/98/1121519825_0:0:2953:1662_1920x0_80_0_0_5a67a1daa90ffa2834354232d7249c10.jpg
Kada je reč o Putinu, priznala je da je na nju ostavio snažan utisak njegov „osećaj za pravdu“.S tim u vezi, podsetila je na čuveni Putinov govor na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007. kada je pričao o viziji mesta i uloge Rusije u svetu, uzimajući u obzir tadašnje realnosti i pretnje, kao i neprihvatljivost unipolarnog modela u savremenoj politici.Merkelova je istakla da „nije smatrala potpuno netačnim neke stavke koje je Putin izneo“. Kao primer navela je njegovu kritiku američkog rata u Iraku.Prema njenim rečima, Putin je po dolasku na vlast učinio sve da Rusija ponovo postane važan igrač na međunarodnoj sceni.Govoreći o ulozi Rusije u svetu, ona je istakla da je „ona bila i ostala geopolitički nezamenljiva“.Tramp bio fasciniran PutinomKako je navela, tokom susreta sa Trampom za vreme njegovog prvog mandata imala je utisak da je fasciniran ruskim liderom.„Razgovarali smo na različitim nivoima – Tramp na emotivnom, dok sam se ja oslanjala na činjenice“, napisala je ona.Međutim, kako kaže, taj susret nije ostavio dobar utisak na nju. Bivša kancelarka je navela da je zaključila da sa njim neće uspeti zajednički rad u korist globalnog razvoja.Protivila sam se članstvu Ukrajine u NATOOna je u svojim memoarima priznala da se 2008. godine protivila davanju Ukrajini statusa kandidata za članstvo u NATO, jer je smatrala iluzijom da će Moskva to prihvatiti i ništa ne preduzeti, kao i da se plašila za bezbednost same Alijanse.Bivša kancelarka je ocenila da bi, ukoliko Ukrajina pristupi Alijansi, vojne strukture NATO-a došle u dodir sa ruskim, pošto je ruska Crnomorska flota u to vreme već bila na Krimu.Istovremeno, Merkelova smatra da je želju pomenutih zemalja da uđu u Alijansu Moskva shvatila kao izazov. Prema njenom mišljenju, verovati da Rusija neće preduzeti ništa ako im se dodeli status zemlje kandidata bila bi „samoobmana, politika zasnovana na principu nade“.Bivša nemačka kancelarka predstaviće knjigu u Berlinu 26. novembra. Memoari će biti objavljeni pod naslovom „Sloboda. Sećanja 1954-2021“.Pogledajte i:
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, svet, nemačka, vladimir putin, angela merkel, donald tramp
rusija, svet, nemačka, vladimir putin, angela merkel, donald tramp
Merkelova: Divila sam se Putinovom osećaju za pravdu, Tramp bio fasciniran njime
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
Kada je reč o Putinu, priznala je da je na nju ostavio snažan utisak njegov „osećaj za pravdu“.
„Divila sam njegovom osećaju sopstvene ispravnosti“, napisala je bivša kancelarka u memoarima.
S tim u vezi, podsetila je na čuveni Putinov govor na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007. kada je pričao o viziji mesta i uloge Rusije u svetu, uzimajući u obzir tadašnje realnosti i pretnje, kao i neprihvatljivost unipolarnog modela u savremenoj politici.
Merkelova je istakla da „nije smatrala potpuno netačnim neke stavke koje je Putin izneo“. Kao primer navela je njegovu kritiku američkog rata u Iraku.
„Tokom govora u Minhenu, Putin se pokazao onakvim kakvim sam ga znala: čovek koji je uvek bio na oprezu. Rusija neće nestati sa mape sveta“, napisala je bivša kancelarka u memoarima.
Prema njenim rečima, Putin je po dolasku na vlast učinio sve da Rusija ponovo postane važan igrač na međunarodnoj sceni.
Govoreći o ulozi Rusije u svetu, ona je istakla da je „ona bila i ostala geopolitički nezamenljiva“.
Tramp bio fasciniran Putinom
Kako je navela, tokom susreta sa Trampom za vreme njegovog prvog mandata imala je utisak da je fasciniran ruskim liderom.
„Izgleda da je bio potpuno fasciniran ruskim predsednikom“, opisala je Merkelova prvi susret sa Trampom 2017. godine, kada joj je postavljao pitanja o Putinu.
„Razgovarali smo na različitim nivoima – Tramp na emotivnom, dok sam se ja oslanjala na činjenice“, napisala je ona.
Međutim, kako kaže, taj susret nije ostavio dobar utisak na nju. Bivša kancelarka je navela da je zaključila da sa njim neće uspeti zajednički rad u korist globalnog razvoja.
Protivila sam se članstvu Ukrajine u NATO
Ona je u svojim memoarima priznala da se 2008. godine protivila davanju Ukrajini statusa kandidata za članstvo u NATO, jer je smatrala iluzijom da će Moskva to prihvatiti i ništa ne preduzeti, kao i da se plašila za bezbednost same Alijanse.
Angela Merkel je napomenula da smatra da je krajnje nemarno razgovarati o pitanju akcionog plana za članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO bez analize stava Moskve.
Bivša kancelarka je ocenila da bi, ukoliko Ukrajina pristupi Alijansi, vojne strukture NATO-a došle u dodir sa ruskim, pošto je ruska Crnomorska flota u to vreme već bila na Krimu.
Istovremeno, Merkelova smatra da je želju pomenutih zemalja da uđu u Alijansu Moskva shvatila kao izazov. Prema njenom mišljenju, verovati da Rusija neće preduzeti ništa ako im se dodeli status zemlje kandidata bila bi „samoobmana, politika zasnovana na principu nade“.
Bivša nemačka kancelarka predstaviće knjigu u Berlinu 26. novembra. Memoari će biti objavljeni pod naslovom „Sloboda. Sećanja 1954-2021“.
