00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Festival autorskog filma
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
Specijalna operacija u Ukrajini
Sve o specijalnoj vojnoj operaciji Rusije za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

Nebenzja: Kijev dugo neće zaboraviti kako je zbog odluka Londona izgubio većinu vojske i teritorije

© Sputnik / Braйan Smit / Uđi u bazu fotografijaStalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2024
Pratite nas
U Ukrajini „još dugo neće zaboraviti“ kako je zbog akcija Londona, koji je Kijev odvratio od mirovnog sporazuma sa Rusijom, zemlja izgubila većinu svoje vojske, četiri regiona i nalazi se u teškoj, zastrašujućoj situaciji, rekao je stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.
Tokom sastanka Saveta bezbednosti UN, ruski diplomata je podsetio kako je, posle početka Specijalne vojne operacije, tadašnji britanski premijer Boris Džonson stigao u Ukrajinu i odvratio šefa kijevskog režima od potpisivanja mirovnog sporazuma sa Rusijom koji je bio parafiran u Istanbulu, čime bi se zaustavila vojna dejstva. Tada su, primetio je Nebenzja, Rusija i Ukrajina „bile veoma blizu toga“.
„Velika Britanija je gurnula kijevski režim ka neizbežnom porazu, isprovociravši njegov izbor u korist nastavka konfrontacije sa Rusijom. Mislim da u Ukrajini još dugo neće zaboraviti da je ova država upravo zahvaljujući ovim akcijama vaše zemlje u užasnom ekonomskom stanju, izgubila je većinu svoje vojske i vojne opreme, a izgubila je i najmanje četiri regiona, pored Krima, koji se otcepio od Ukrajine još 2014. godine“, rekao je stalni predstavnik Ruske Federacije.
Nebenzja je zaključio da London, „koji je nostalgičan zbog izgubljene svetske dominacije“, koristi ucene i sankcije, a takođe je angažovan u rušenju neželjenih vlada putem „obojenih revolucija“, čija je jedna od žrtava bila Ukrajina.
Krajem novembra 2023. godine šef frakcije stranke „Sluga naroda“ u Vrhovnoj radi David Arahamija izjavio je da je u proleće 2022. godine tadašnji britanski premijer Boris Džonson odvratio Kijev da završi sukob u Ukrajini, pozivajući ga da ništa ne potpisuje sa Rusijom.
Rusko-ukrajinski pregovori vođeni su u Istanbulu tokom proleća 2022. godine, a Arahamija je bio jedan od članova ukrajinske delegacije.
Moskva je ranije više puta isticala da je spremna za pregovore, ali da je Kijev uveo zabranu na njih na zakonodavnom nivou. Zapad stalno poziva Rusiju na pregovore za koje Moskva pokazuje spremnost, ali istovremeno Zapad ignoriše stalna odbijanja Kijeva da se uključi u dijalog.

Nikakvo zapadno oružje neće spasiti Ukrajinu od poraza

Diplomata je, komentarišući medijske objave da su SAD dozvolile Ukrajini da izvodi napade u dubinu ruske teritorije, poručio da nikakvo zapadno oružje neće pomoći Ukrajini da izbegne poraz na frontu.
„Istočni front Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu očigledno se urušava – odlično ste upoznati sa tempom napredovanja naše armije, a režim Zelenskog, pokušavajući da sačuva podršku Zapada, preduzeo je apsolutno besmislen upad u Kursku oblast i pokušao da zauzme i minira Kursku nuklearku, što ga je koštalo nekoliko desetina hiljada dobro obučenih vojnika. Ova avantura postala je greška i samo je ubrzala neminovan budući poraz Ukrajine na frontu, a nikako zapadno oružje joj neće pomoći da ga izbegne“, ocenio je Nebenzja.
Diplomata je dodao da Ukrajinci „već odavno ne žele da ratuju“, a u zemlji je zbog toga na snazi hvatanje onih koji beže od služenja u vojsci i bacanje u „besmislenu klanicu“, praktično bez ikakve obuke.
Nebenzja je takođe dodao da odlazeći američki predsednik koji je, prema objavama u medijima, dozvolio Ukrajini da gađa rusku teritoriju, možda nema šta da izgubi, ali da London i Pariz uvlače Evropu u eskalaciju za ozbiljnim posledicama.
Prema njegovim rečima, ciljevi SVO će biti ostvareni diplomatskim ili vojnim putem, nezavisno od dozvole Vašingtona da Kijev može da izvodi napade u dubinu Rusije.
Ranije je „Njujork tajms“, pozivajući se na neimenovane zvaničnike američke administracije, javio da je američki predsednik Džozef Bajden prvi put dao Ukrajini dozvolu da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva u dubini ruske teritorije. Prema pisanju medija, šef Bele kuće je preduzeo ovaj korak nakon što su se pojavili izveštaji o „dolasku vojnika iz Severne Koreje u Kursku oblast“.
Sa svoje strane, francuski „Figaro“ je objavio da su i Francuska i Velika Britanija dozvolile Ukrajini da gađa rusku teritoriju raketama „skalp“ i „storm šedou“ da bi potom uklonio informaciju o tome iz članka na svom sajtu.
Bela kuća nije direktno potvrdila izveštaje da je administracija predsednika Džozefa Bajdena dozvolila Ukrajini da koristi rakete „atakams“ za napade na Rusiju, izjavio je zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Džon Fajner.
Prema navodima Rojtersa, Ukrajina bi mogla u narednim danima da izvede prve napade raketama dugog dometa na teritoriju Rusije. Kijev će, kako je naveo Blumberg, moći da koristi „atakams“ za gađanje Kurske oblasti.
Ruski zvaničnici su nakon odluke Vašingtona upozorili da svetu preti treći svetski rat i da će Moskva snažno odgovoriti.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala