Novi evropski most „Četiri B“ u kome su Beograd i Banjaluka: Tramp i Putin našli se na istoj strani
20:00 17.11.2024 (Osveženo: 20:21 17.11.2024)
© Sputnik / Alexei Nikolsky/KremlinPredsednici SAD i Rusije, Donald Tramp i Vladimir Putin, na sastanku u Helsinkiju
© Sputnik / Alexei Nikolsky/Kremlin
Pratite nas
Američki izbori su bili referendum o tome kakvu budućnost građani SAD žele za sebe i svet, a rezultat je da su se na istoj strani kao pobornici tradicionalnih vrednosti našli Donald Tramp i Vladimir Putin. Između istoka i zapada nikao je i pontonski most „Četiri B“ od evropskih zemalja sličnih uverenja: Budimpešta, Beograd, Banjaluka i Bratislava.
Ishod izbora u SAD ovako za Sputnjik opisuje režiser i publicista Dragoslav Bokan, koji pobedu Trampa vide i kao znak da su Amerikanci većinski odbacili vrednosti vouk ideologije i podržali vraćanje Amerike sebi samoj.
„Podrška Trampu i vera u njega i reforme koje tek slede vezana je pre svega za unutrašnji svet njegove borbe za dušu Amerike. Amerika je trenutno Frankenštajn, čudovište koje gazi podjednako i prava velike većine američkih građana kao i prava svih onih zemalja koje su im privremeni saveznici ili trajni protivnici“, smatra Bokan.
Na izborima je, uveren je, na sceni bio unutrašnji građanski rat, samo se za razliku od onog iz 19. veka vodio izbornim listićima, a ne topovima – a pobeda Trampa je potpuna.
„Ovo je bio rat za porodicu, rat za očinstvo i majčinstvo, rat za heteroseksualni odnos, za primat rađanja dece, rat za tradiciju, nasleđe, prošlost, herojstvo, rat za buđenje druge vrste, ne ono vouk buđenje koje je u stvari samo falš. To nije buđenje, to je zaspivanje mrtvim snom, uništenje svega životvornog u biću svakog Amerikanca. Ovde se oni bore da u poslednjem trenutku prikoče pred uletanje u provaliju, i ne samo geopolitičku provaliju gde gube mesto hegemona, nego da nađu neki nov način postojanja u svetu, da pobede u unutrašnjoj borbi.“
Po oceni našeg sagovornika, na Trampovoj strani su sada i Putin, i mađarski premijer Viktor Orban, ali i francuski i nemački opozicionari koji bi uskoro mogli doći na vlast u tim zemljama.
Evropski most između istoka i zapada
Svi oni, kako kaže, Trampa gledaju ne kao američkog nacionalistu već kao borca da Amerika posle dužeg vremena konačno bude normalna država, „makar i prva, ali prva među državama a ne da bude neka naddržava koja parazitira na račun ostalih“.
Uz to, sad su, konstatuje naš sagovornik, i u Americi otac i majka ono što je i u Rusiji, a što je i u Srbiji.
„Na tom planu postoji vrsta unutrašnjeg zajedničkog imenitelja koji čini da mnogi Rusi s osmehom dočekuju dolazak Trampa, što ne znači da on neće biti protivnik a možda i neprijatelj Rusije. Ali njemu smisao života nije u rasparčavanju i uništenju Rusije. Tramp je zabio kolac u duh Viktorije Nuland, onog zloduha koji je formirao rusofobnu Ukrajinu. Taj demonski nivo američke evropske politike odjednom doživljava egzorcizam, a vrhovni egzorcista je Donald Tramp sa svojom ekipom“, metaforičan je Bokan.
Kako primećuje, Tramp više ne želi da vodi tuđe ratove, ne želi time da puni džepove sopstvenih tajkuna koji rade i protiv njega, a ne samo protiv Evrope i protiv Rusije - i to je ono što je promena.
Naš sagovornik vidi još jednu sličnost između Trampa i Putina, ali i Orbana, Vučića i Dodika – preživeli su istu vrstu toplog zeca i crtanja karikatura - ista ekipa im crta mete.
Za Bokana je posebno indikativan pristup Orbana koji je, po njegovom mišljenju vesnik multilateralne politike Evrope koja to zaista jeste nasuprot EU koja je u suštini napustila evropski put.
„Sa te strane gledano, Orban je budući pontonski most između istoka i zapada, zajedno sa njegovim najboljim političkim saveznikom i saborcem Aleksandrom Vučićem. Očigledno je Rusija postavila kao pontonski most ta 4B – Budimpešta, Beograd, Banjaluka, Bratislava i to je linija novog kontakta Zapada sa Globalnim jugom i sa pravoslavnim ruskim istokom“, veruje režiser.
Glavni zadatak Trampa – izlečenje Amerike
Glavni zadatak Trampa i njegovih saradnika on vidi u izlečenju Amerike, a veruje da za razliku od njegovog prvog mandata grešaka neće biti jer su i novoizabrani predsednik i njegov tim na svojoj koži osetili šibanje duboke države i zato neće biti milosrdni prema tom zlu kome se suprotstavljaju.
Politikolog Stefan Srbljanović iz Centra za društvenu stabilnost izbore u SAD vidi kao referendum o budućnosti kakvu žele Amerikanci, kao i o politici koju je zastupao aktuelni predsednik Džozef Bajden koja se, kako ističe, pokazala kao neodrživa.
Tramp je, podseća on, ubedljivo pobedio, ne samo po broju elektorskih glasova, već i u zbirnim glasovima birača, osvojivši i sve tzv. kolebljive države, te stoga pada u vodu priča demokrata o republikanskom kandidatu kao sunovratu demokratije.
„Može se pričati samo o teškim vremenima za one koji pokušavaju da nametnu i u Americi i u svetu nekakve vrednosti koje su u suprotnosti s onim što jeste tradicionalna Amerika… Da ne pominjemo to da je Bajden pokrenuo dva ratna sukoba, da se ogromna sredstva ulažu u ta dejstva van granica Amerike, da nije uspeo da zaustavi inflaciju koja jede ekonomiju. Bilo je prosto neophodno glasati za nešto što nudi totalno drugi koncept“, obrazlaže Srbljanović.
Za početak – oslobođenje medija
On ima još jedno očekivanje od Trampove pobede – oslobođenje medija i nestanak cenzure, imajući u vidu da je to ono za šta se zalaže milijarder Ilon Mask koji će biti deo nove administracije.
„Makar to je za početak sasvim dovoljno. Mi Srbi smo narod i država koja je prošla golgotu devedesetih zbog cenzure i zbog lažnih vesti koje su se pojavljivale o nama u američkim mejnstrim medijima. Predstavljani smo kao koljači, divljaci, genocidni narod. Sad se sve to dešava sa Rusima i Putinom - proglašavaju za ratnog zločinca čoveka s kojim će neminovno morati da sednu za pregovarački sto. Jer koliko god da su novca potrošili i resursa usmerili na Ukrajinu, Rusija je država koja ne može da bude pobeđena.“
Srbljanović očekuje da će se taj preokret u američkoj politici odraziti i na ostatak sveta, ne samo kad je reč o krizama u Ukrajini i na Bliskom istoku, već i na Balkanu.
„Ono što treba da nas raduje jeste da ipak možemo očekivati neke pozitivne pomake kad je reč o novoj administraciji - bar nećemo biti pod tolikim pritiskom ni Amerike, ni same Evrope koja nije mogla da diše od pritisaka Bajdenove administracije i duboke države“, zaključuje politikolog.
Pogledajte i: