Zapadna ideologija „života bez dece“ zabranjena u Rusiji – na nju su već mnogi naseli
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Iako ideja zagovaranja života bez dece (Child Free) postoji od ranije, danas prerasta u otvorenu mržnju kako prema deci, tako i prema roditeljima. Širi se uglavnom putem društvenih mreža, preko Holivuda i pojedinih medija. Dok se mnoge zemlje bore sa ovim problemom, ruska Duma donela je zakon kojim se „čajld-fri“ ideologija zabranjuje i novčano kažnjava.
Naučni savetnik i doktor socioloških nauka sa Instituta za političke studije Zoran Milošević kaže za Sputnjik da je ovakav zakon ne samo na mestu, nego i preko potreban. U današnje vreme je vrlo lako, a i besplatno, otvoriti nalog, sajt, blog i preko njih širiti ovu ideju u svaki Zemljin kutak. On smatra da je ovaj ruski propis vrlo ispravan, a da bi i druge zemlje trebalo da ga primene.
Potrebno je obnoviti stanovništvo. Kome ostaviti ogromnu teritoriju, ako nemaju dece i mladih? Duma je ovde zaista išla ispravnim putem, pokušavajući da spreči propagandu usamljeništva. Deo ljudi naseda na tu propagandu, usvaja te vrednosti i širi je dalje u svom okruženju i onda nastaje ogroman problem, rekao je Milošević za Sputnjik.
Odakle ovo dolazi i ima li ga u Srbiji?
Pokret koji se zalaže za svesno i namerno „bezdetstvo“ uživa podršku važnih centara moći i krajnji cilj mu je smanjenje broja stanovnika na planeti. Došao je i kod nas, ali, srećom, još nije dovoljno zaživeo ni da dobije svoje zvanično ime.
Dok se na Zapadu, u svetu komfora, izobilja i dokolice, izbor života bez dece obrazlaže slobodnim vremenom, putovanjima, poslom, hobijima ili jednostavno averziji prema deci, za Srbiju, pa i ceo Balkan, ova ideja obrazlaže se konkretnijim stvarima. Dok muškarac ili žena koji živi na Zapadu, ne želi da se odrekne odlazaka na koncert, izlaska sa društvom, putovanja na egzotičnu destinaciju, svoje karijere ili „lajfstajla“ uopšte, u Srbiji se pravdaju ratovima i nemaštinom.
Ovde kod nas najčešće se pravdaju potencijalnim ratovima i opravdanjem da bi ta deca svakako poginula u neizbežnim predstojećim sukobima, a roditelji bi samo trpeli bol, kao i sama deca koja su „predodređena“ da poginu. Ovakav stav je prisutan ne samo u Srbiji nego i u okruženju – u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj…
Pored ratova, česti su i izgovori da ne žele da donesu dete u svet jer nemaju dovoljno para za zamišljeni način života, te da ne žele da „muče“ dete. U „naprednijim“ državama „prvog sveta“ gde ovo ne predstavlja problem, govore da ne žele da gaje decu u određenoj političkoj, ili čak ekološkoj, situaciji.
Život i smrt
Milošević objašnjava da tvrdnja kako je Zemlja prenaseljena jednostavno nije tačna, da je ljudi „sasvim dovoljno“, a da naša planeta može izneti i veći broj stanovnika od onog koji sada postoji. Čovek je, kao i sva živa bića na planeti, rođen da se rađa i umire, kaže naš sagovornik.
Trebalo bi da se ostvari božanski princip dvojnosti. Kad je stvaran ovaj svet, on je stvaran po principu dvojnosti – noć i dan, muško i žensko, mržnja i ljubav… Tako je i kod čoveka. Čovek ne bi trebalo da svoj život okonča sa sobom, nego da ga prenese dalje. To je misija čoveka – da se rađa, odnosno umnožava na ovoj planeti.
Usamljeništvo, kaže Milošević, naprosto nije prirodna stvar. Sociološki posmatrano, čovek je društveno biće i teži ka društvu, a čak je i u zatvoru najgora kazna za osuđenike samica, odnosno izolacija. Najveća kazna za čoveka je, kaže on, samoća.
Holivud, egoizam i depresija
Glavni kanali kojima se ova ideja širi jesu društvene mreže i određeni mediji, film, a pre svega holivudski film koji pored ovih, prenosi i druge vrednosti koje ne vode obnovi života ljudi na zemlji. To je ujedno i priča o reklamiranju istopolnih veza iz kojih takođe ne može nastati novi život. Reklamiraju se i druge stvari, poput identifikacije dece sa životinjama i to je u samoj Rusiji poprimilo velike razmere.
Ostvariti se u životu ne znači samo ostvariti se u profesiji, već ostvariti se i kao roditelj, kao otac, kao majka i da kasnije uživa u unucima svoje dece. Ovde se ta tradicija kida usamljeništvom i na taj način se doprinosi smanjenju stanovništva. Osnovni problem onih koji zagovaraju sve ovo jeste kultura življenja.
Jedan od mogućih razloga savremene „epidemije“ depresije i sličnih oboljenja je i izraženi egoizam. Čoveku se nalaže da se „posveti sebi“, a ne drugima, da brine samo o svojim potrebama, a da mu drugi „ugrožavaju lični prostor“.
Tu se radi o podsticanju egoizma. Čoveku se propagira da uživa u svemu što je dato dok je on živ, a da iza sebe nema nikakvu brigu i nikakvog naslednika. Upravo tu se i podstiče ne samo običan, već radikalni egoizam.
Milošević je ispričao kako je svojevremeno radeći istraživanje o beloj kugi u Srbiji naišao na majku sedmoro dece. Na njegovo pitanje zašto ih je toliko rodila, ona mu je jednostavno odgovorila „Ja volim život i ja ga rađam“. Tu se, zaključuje naš sagovornik, nalazi odgovor i na pitanje o „bezdetnoj“ ideologiji. Oni koji vole život, neće ga ugasiti sa sobom i neće ga sami potrošiti, već će ga dati i dalje preneti.
Pogledajte i:
