https://lat.sputnikportal.rs/20241114/ugledni-ruski-pijanista-pred-srpskom-publikom-od-lista-i-rahmanjinova-do-tamo-daleko-1179463354.html
Ugledni ruski pijanista pred srpskom publikom: Od Lista i Rahmanjinova do "Tamo daleko"
Ugledni ruski pijanista pred srpskom publikom: Od Lista i Rahmanjinova do "Tamo daleko"
Sputnik Srbija
Umetnik u svakom kreativnom procesu treba da traga za sferom ljubavi, jer je ona osnovni pokretač svakog vida stvaralaštva, kaže u razgovoru za Sputnjik ugledni... 14.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-14T12:54+0100
2024-11-14T12:54+0100
2024-11-14T12:54+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
muzika
ruski dom
pijanista
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0e/1179493204_0:0:1281:721_1920x0_80_0_0_eacd9a06014acdc5284518555807856f.jpg
Zaslužni umetnik Rusije, dobitnik brojnih međunarodnih muzičkih priznanja, izvešće sonate Franca Lista i Sergeja Rahmanjinova, a publika će biti u prilici da čuje i improvizaciju na temu srpske pesme „Tamo daleko“.Vejnštejn od 2012. godine nastupa kao solista, a posebna odlika njegovih koncerata, pored akademskog programa, jesu i improvizacije.To je, kako objašnjava pijanista, bila uobičajena praksa u 19. veku, pa i ranije, u 17. i 18. veku. Svi kompozitori i izvođači su, još u vreme kada nije bilo klavira, nego samo orgulja i čembala, bili u obavezi da nauče da improvizuju.Pored toga što nastupa kao solista s brojnim uglednim orkestrima, poput Akademskog simfonijskog orkestra Sanktpeterburške filharmonije, Vajnštejn često sarađuje s vokalnim solistima, među kojima su Vasilij Gerelo i Oleg Poludin.Vajnštejn ističe da je najvažnije da je partner na sceni, bilo da je reč o vokalnom solisti, bilo o instrumentalisti, talentovan čovek, te da su muzičari „na istoj talasnoj dužini“.On dodaje da je vokalnim solistima uvek lakše da dopru do publike jer koriste verbalni izraz, odnosno tekst kojim se obraćaju slušaocima.„I ne samo to, mi pijanisti sedimo bočno okrenuti publici. Vokalni solista je uvek direktno okrenut ka publici i tako joj se i obraća. I od vokalnih solista se mnogo toga može naučiti jer je to direktna komunikacija s gledalištem“, kaže ruski pijanista.Tokom boravka u Beogradu Vajnštejn je održao i master-klas za beogradske studente. Ruski pijanista, koji predaje na Sanktpeterburškom narodnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“, kaže da se u pedagoškom radu s mladim muzičarima, uprkos tehnološkom razvoju, ništa nije promenilo još od vremena Baha.„I Bah je sedeo pored svojih učenika i pokazivao im kako da postave ruke, objašnjavao im kako funkcioniše klavijatura. Sve je isto do dana današnjeg – znanje ide direktno od profesora ka učeniku. Nema tamo nikakvih nanotehnologija, ne može da se poređa 40 ljudi sa slušalicama da bi kopirali kako učitelj sedi na sceni i pokazuje im kako da sviraju. Sve se i dalje odvija na isti način. To je kao nekakav nevidljivi potočić koji teče još od onog vremena i prenosi se s učitelja na učenika. I zbog toga, onako kako su sa mnom radili moji učitelji, tako se i ja trudim da radim sa svojim učenicima. Čini mi se da je to pomalo slovenska crta, kada radimo to nije formalno. Odnosimo se prema svojim učenicima praktično kao prema članovima porodice, kao prema rođacima i ne žalimo ni vremena, ni snage, posebno ako je reč o istinski nadarenim ljudima“, navodi ruski muzičar.Vajnštejn ističe da i sama publika odlično oseća kada je muzičar nadahnut kompozicijom koju izvodi, te da se to odražava na ukupan utisak o nastupu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0e/1179493204_0:0:1137:853_1920x0_80_0_0_99fde9401620f4c4ffa1d27757ccd513.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – vesti, muzika, ruski dom, pijanista
kultura, kultura – vesti, muzika, ruski dom, pijanista
Ugledni ruski pijanista pred srpskom publikom: Od Lista i Rahmanjinova do "Tamo daleko"
Umetnik u svakom kreativnom procesu treba da traga za sferom ljubavi, jer je ona osnovni pokretač svakog vida stvaralaštva, kaže u razgovoru za Sputnjik ugledni ruski pijanista Oleg Vajnštejn, koji večeras nastupa u Ruskom domu u Beogradu.
Zaslužni umetnik Rusije, dobitnik brojnih međunarodnih muzičkih priznanja, izvešće sonate Franca Lista i Sergeja Rahmanjinova, a publika će biti u prilici da čuje i improvizaciju na temu srpske pesme „Tamo daleko“.
Vejnštejn od 2012. godine nastupa kao solista, a posebna odlika njegovih koncerata, pored akademskog programa, jesu i improvizacije.
„Improvizacije sam počeo da izvodim jer su me prijatelji nagovorili da svoje eksperimente iznesem na scenu. Muzičari se često okupljaju i u domaćoj atmosferi izvode svoje male šou-programe, obrađuju razne teme, u raznim stilovima, i to je uvek veoma veselo. Mene su uspeli da nagovore da te svoje improvizacije iznesem na scenu“, kaže Vajnštejn u razgovoru za Sputnjik.
To je, kako objašnjava pijanista, bila uobičajena praksa u 19. veku, pa i ranije, u 17. i 18. veku. Svi kompozitori i izvođači su, još u vreme kada nije bilo klavira, nego samo orgulja i čembala, bili u obavezi da nauče da improvizuju.
„Bilo je uobičajeno da se na koncertima koji su priređivani u aristokratskim salonima muzičarima daju zapisi s muzičkim temama. Publika je tada većinom bila muzički obrazovana, pa je ispisivala note, a muzičari su improvizovali na zadate teme. Tako i ja volim da s vremena na vreme izvodim takve eksperimente. To, naravno, nije baš uvek uspešno jer u velikoj meri zavisi od koncentracije, ali i od maštovitosti u datom trenutku. Trudim se pritom da to ne radim u savremenom maniru, onako kako to rade džez muzičari, već pokušavam da improvizujem u duhu muzičkih transkripcija kakve su stvarane u 19. veku“, kaže Vajnštejn.
Pored toga što nastupa kao solista s brojnim uglednim orkestrima, poput Akademskog simfonijskog orkestra Sanktpeterburške filharmonije, Vajnštejn često sarađuje s vokalnim solistima, među kojima su Vasilij Gerelo i Oleg Poludin.
Vajnštejn ističe da je najvažnije da je partner na sceni, bilo da je reč o vokalnom solisti, bilo o instrumentalisti, talentovan čovek, te da su muzičari „na istoj talasnoj dužini“.
„To podseća na igranje ping-ponga. Kada si s ravnopravnim partnerom, ti njemu baciš lopticu, a on ti je vrati. Nastaje nekakav dijalog na neverbalnom nivou. A to je uvek interesantno i publici. Razume se, to ne isključuje probe, nekakve promišljene koncepcije, ideje, dramaturgiju. Sve to mora da postoji. Ipak, spontane ideje koje se rađaju direktno na sceni uvek su veoma interesantne“, napominje Oleg Vajnštejn.
On dodaje da je vokalnim solistima uvek lakše da dopru do publike jer koriste verbalni izraz, odnosno tekst kojim se obraćaju slušaocima.
„I ne samo to, mi pijanisti sedimo bočno okrenuti publici. Vokalni solista je uvek direktno okrenut ka publici i tako joj se i obraća. I od vokalnih solista se mnogo toga može naučiti jer je to direktna komunikacija s gledalištem“, kaže ruski pijanista.
Tokom boravka u Beogradu Vajnštejn je održao i master-klas za beogradske studente. Ruski pijanista, koji predaje na Sanktpeterburškom narodnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“, kaže da se u pedagoškom radu s mladim muzičarima, uprkos tehnološkom razvoju, ništa nije promenilo još od vremena Baha.
„I Bah je sedeo pored svojih učenika i pokazivao im kako da postave ruke, objašnjavao im kako funkcioniše klavijatura. Sve je isto do dana današnjeg – znanje ide direktno od profesora ka učeniku. Nema tamo nikakvih nanotehnologija, ne može da se poređa 40 ljudi sa slušalicama da bi kopirali kako učitelj sedi na sceni i pokazuje im kako da sviraju. Sve se i dalje odvija na isti način. To je kao nekakav nevidljivi potočić koji teče još od onog vremena i prenosi se s učitelja na učenika. I zbog toga, onako kako su sa mnom radili moji učitelji, tako se i ja trudim da radim sa svojim učenicima. Čini mi se da je to pomalo slovenska crta, kada radimo to nije formalno. Odnosimo se prema svojim učenicima praktično kao prema članovima porodice, kao prema rođacima i ne žalimo ni vremena, ni snage, posebno ako je reč o istinski nadarenim ljudima“, navodi ruski muzičar.
Vajnštejn ističe da i sama publika odlično oseća kada je muzičar nadahnut kompozicijom koju izvodi, te da se to odražava na ukupan utisak o nastupu.
„U svakom slučaju to je predstava. Bez obzira na to što se čini da mi samo jednostavno izvodimo muziku, to su ipak živi koncerti. I oni do dana današnjeg nisu nestali. Glen Guld, veliki pijanista 20. veka, govorio je svojevremeno da će uskoro svi početi da slušaju isključivo snimke, da niko neće ići na koncerte. Ipak, ljudi nastavljaju da idu na koncerte, jer to je svojevrsna hemija, magija koja se odvija u konkretnom trenutku. A publika je u velikoj meri učesnik u onome što se događa na sceni“, zaključuje ruski pijanista.