https://lat.sputnikportal.rs/20241113/zapadni-mediji-francuska--poslednja-zemlja-u-evropi-koja-jos-uvek-trenira-golubove-za-vojsku-1179443143.html
Zapadni mediji: Francuska – poslednja zemlja u Evropi koja još uvek trenira golubove za vojsku
Zapadni mediji: Francuska – poslednja zemlja u Evropi koja još uvek trenira golubove za vojsku
Sputnik Srbija
Francuska vojska je poslednja u Evropi koja obučava golubove pismonoše kao što su to radili tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kada su ptice bile glavno... 13.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-13T09:30+0100
2024-11-13T09:30+0100
2024-11-13T09:30+0100
svet
svet
društvo
golubovi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112146/91/1121469176_0:75:1440:885_1920x0_80_0_0_e3a3bb6103e9861ebe0a984ebacf2a7d.jpg
Golubovi pismonoše su početkom 20. veka bili jedino pouzdano sredstvo komunikacije na bojnom polju. U junu 1916. godine, kada je kod Verdena izbila najkrvavija bitka Prvog svetskog rata, francuski i nemački vojnici su se četiri meseca borili za svaki kvadratni metar.A kada su Nemci konačno uspeli da opkole strateški važan vojni objekat i prekinu sve komunikacione kanale, golub po imenu Vajlant je doneo vest o ozbiljnoj situaciji na bojnom polju. Stigao je ranjen i predao poruku sa rečima: „Ovo je moj poslednji golub“. Iako je tvrđava pala u ruke Nemaca, stotine vojnika je evakuisano, a ptica je odlikovana.U Francuskoj golubove danas treniraju u tvrđavi, istorijskom vojnom objektu u Sirenu udaljenom svega nekoliko minuta vožnje od Pariza. Tamo se nalazi preko 150 vojnih golubova francuske vojske.Ptice imaju pristup 26 hektara zelenih površina i šest golubarnika sa pogledom na prestonicu i Ajfelov toranj. Čovek koji ih trenira, Silven, 2014. godine se pridružio Osmom puku za veze francuske vojske koji kontroliše komunikacione i informacione sisteme vojske i obezbeđuje brzu i bezbednu predaju vesti i naredbi. Golubovi zvanično pripadaju puku, ali o njima brine Silven.„Počinjemo sa kratkim letovima, a zatim se sve više udaljavamo od golubarnika“, objašnjava on. U zavisnosti od obuke, ptice se puštaju pojedinačno ili u grupama i moraju da pronađu put kući. Na ovaj način mlade ptice postepeno razvijaju neophodne mišiće i stiču iskustvo u letu.Tu su i golubovi sprinteri koji mogu da dostignu maksimalnu brzinu od 120 kilometara na sat na udaljenosti do 100 kilometara. Ima i onih izdržljivijih koji lako mogu da pređu i udaljenost od 1.000 kilometara.Takođe se navodi da se Francuska plaši da se odrekne svoje armije golubova zbog Kine jer su upravo Kinezi prvi uveli ptice u špijunažu.Kina je još 2010. godine saopštila da formira „rezervnu armiju golubova“ koja bi pomogla u održavanju tradicionalne komunikacije u Narodnooslobodilačkoj armiji u slučaju rata. Tada je u Čengduu obučeno više od 10.000 golubova, piše list. Oni bi služili za prenos informacija ukoliko bi bili masovno oštećeni svi vidovi komunikacije, kako elektronska, tako i telefonska.Pogledajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210127/pernati-specijalci-golubovi-u-vojnoj-sluzbi-1124459743.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112146/91/1121469176_80:0:1360:960_1920x0_80_0_0_725d6b3084457be15df48fd57b0310f1.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, društvo, golubovi
Zapadni mediji: Francuska – poslednja zemlja u Evropi koja još uvek trenira golubove za vojsku
Francuska vojska je poslednja u Evropi koja obučava golubove pismonoše kao što su to radili tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kada su ptice bile glavno sredstvo komunikacije na bojnom polju, piše list NZZ.
Golubovi pismonoše su početkom 20. veka bili jedino pouzdano sredstvo komunikacije na bojnom polju. U junu 1916. godine, kada je kod Verdena izbila najkrvavija bitka Prvog svetskog rata, francuski i nemački vojnici su se četiri meseca borili za svaki kvadratni metar.
A kada su Nemci konačno uspeli da opkole strateški važan vojni objekat i prekinu sve komunikacione kanale, golub po imenu Vajlant je doneo vest o ozbiljnoj situaciji na bojnom polju. Stigao je ranjen i predao poruku sa rečima: „Ovo je moj poslednji golub“. Iako je tvrđava pala u ruke Nemaca, stotine vojnika je evakuisano, a ptica je odlikovana.
U Francuskoj golubove danas treniraju u tvrđavi, istorijskom vojnom objektu u Sirenu udaljenom svega nekoliko minuta vožnje od Pariza. Tamo se nalazi preko 150 vojnih golubova francuske vojske.
Francuska, koja se ponosi time što ima jednu od najsavremenijih armija u Evropi sa nosačima aviona, nuklearnim podmornicama i raketnim sistemima poslednja je zemlja na kontinentu koja i dalje ima golubove pismonoše, piše list.
Ptice imaju pristup 26 hektara zelenih površina i šest golubarnika sa pogledom na prestonicu i Ajfelov toranj. Čovek koji ih trenira, Silven, 2014. godine se pridružio Osmom puku za veze francuske vojske koji kontroliše komunikacione i informacione sisteme vojske i obezbeđuje brzu i bezbednu predaju vesti i naredbi. Golubovi zvanično pripadaju puku, ali o njima brine Silven.
„Počinjemo sa kratkim letovima, a zatim se sve više udaljavamo od golubarnika“, objašnjava on. U zavisnosti od obuke, ptice se puštaju pojedinačno ili u grupama i moraju da pronađu put kući. Na ovaj način mlade ptice postepeno razvijaju neophodne mišiće i stiču iskustvo u letu.
Tu su i golubovi sprinteri koji mogu da dostignu maksimalnu brzinu od 120 kilometara na sat na udaljenosti do 100 kilometara. Ima i onih izdržljivijih koji lako mogu da pređu i udaljenost od 1.000 kilometara.
Takođe se navodi da se Francuska plaši da se odrekne svoje armije golubova zbog Kine jer su upravo Kinezi prvi uveli ptice u špijunažu.
Kina je još 2010. godine saopštila da formira „rezervnu armiju golubova“ koja bi pomogla u održavanju tradicionalne komunikacije u Narodnooslobodilačkoj armiji u slučaju rata. Tada je u Čengduu obučeno više od 10.000 golubova, piše list. Oni bi služili za prenos informacija ukoliko bi bili masovno oštećeni svi vidovi komunikacije, kako elektronska, tako i telefonska.