Zapadna Evropa se baš uplašila mira – Nemcima je najteže
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Od mira u Ukrajini posebno strahuju Nemci, jer se plaše na koji način će do njega da dođe. Paradoks je da su oni posle SAD najveće platiše i najveće kolateralne žrtve rata. Kriza u Nemačkoj je najvećim delom posledica ratne avanture u Ukrajini koju nisu mogli da izbegnu. Previše je bio jak uticaj Vašingtona.
Ovo za Sputnjik kaže dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović, osvrćući se na bizarnu izjavu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa u kojoj kaže da se „nada“ da neće doći do mirovnih pregovora između Rusije i Amerike koji bi okončali rat u Ukrajini.
Nemački list „Zidojče cajtung“ navodi da Pistorijus smatra mogućim brzi ishod Trampovih pregovora o Ukrajini, ali dodaje da bi to „bilo nepoželjno i za Evropu i za Ukrajinu“.
„Da, takva opasnost postoji i nadam se da se neće ostvariti“, istakao je Pistorijus, odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da se Tramp dogovori sa predsednikom Putinom u interesu Ukrajine i Evrope.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus
© Sputnik / Lola Đorđević
Evropa seje šta je žnjela
Stojanović obrazlaže da ova vrsta „straha od mira“ nije prisutna samo u Nemačkoj, već i u čitavoj zapadnoj Evropi, ali dodaje da se ne plaše mira kao takvog, već načina na koji će do njega doći.
Evropa je ušla duboko u ukrajinsko ratno poglavlje i vrlo je komplikovano da iz njega izađe. Oni su obećavali Ukrajincima pomoć do krajnje pobede na ratištu protiv Rusije, što je, naravno, bila apsurdna i nemoguća ideja, rekao je Stojanović za Sputnjik.
On dodaje da su čelnici EU zatečeni i da imaju dva velika straha – da će biti ostavljeni sami na cedilu i da će biti prisiljeni da preuzmu sve obaveze koje su potpisane sa Ukrajincima. Naš sagovornik podseća da je većina zapadnoevropskih zemalja sa Ukrajinom pojedinačno potpisala sporazume o bezbednosti, saradnji i pomoći, a uz to bi sva finansijska pomoć koja je do sada izdašno stizala iz Vašingtona prešla na pleća Evropljana.
Sedište Evropskog parlamenta u Briselu
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
Nemačka samu sebe žrtvovala
Boris Pistorijus je bio dosta ratoboran od kada je došao na mesto ministra odbrane Nemačke i tada je davao izjave koje su bile oštrije čak i od kancelarovih, govori Stojanović. On se zaklinjao da će Nemačka zaista do kraja pomagati Ukrajinu i sada Nemci na svojoj koži osećaju posledice takve odluke.
Prvo su Nemci raskinuli energetsku vezu sa Rusijom koja je njihovoj privredi omogućavala konkurentnost i zbog toga je nemačka privreda, inače najjača na starom kontinentu sada maltene u recesiji. Ona je jedina zemlja u okviru te Evrozone čiji se privredni rast nekoliko godina zaredom nalazi oko ili ispod nule.
Situacija u Nemačkoj je sa ekonomske strane dramatična, ali se takođe povezala i sa političkom krizom. Jedan od razloga za tu političku krizu, pojašnjava naš sagovornik, upravo je i sam rat u Ukrajini. To je najviše bilo vidljivo posle izbora na istoku Nemačke u tri pokrajine – Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji gde su jačale one stranke koje su bile protiv rata, odnosno protiv većeg učešća Nemačke u ukrajinskom ratu. Sa desne strane je bila Alternativa za Nemačku koja je napravila trijumfalni rezultat u sve tri pokrajine, dok je na levoj strani političkog spektra Sara Vagenkneg koja se takođe žestoko protivi nemačkom finansijskom i oružanom učešću u ovom ratu.
Temperatura je upravo na tome rasla i te dve stranke koje su išle na antiratnu kartu bile su veliki dobitnici. Koalicija se, naravno, raspala u situaciji koja je krajnje delikatna za Nemce.
Čega se još plaše?
Nekoliko je razloga zapadnoevropskom protivljenju sklapanju mira i ne odnose se samo na ono šta je Tramp govorio u predizbornoj kampanji da će za jedan dan zaustaviti rat u Ukrajini. Sada su i druge slične ideje procurele i ne zna se koliko su one zvanične ili ne, niti koliko će na njima insistirati nova administracija sa Trampom na čelu, ocenjuje Stojanović.
Jedna od varijanti u mirovnim pregovorima je da o povratku Krima pdo vlast Kijeva nema ni govora, a drugo je da se napravi neka vrsta primirja na granicama sa sadašnjom linijom fronta, odnosno sa ruskim snagama u ofanzivi. Treće i najvažnije je to da su Trampovi savetnici pustili u opticaj ideju da od ulaska Ukrajine u NATO nema ništa, bar ne u dogledno vreme.
Donald Tramp
© Tanjug / AP Photo/Julia Demaree Nikhinson
Vreme će pokazati
Primiču se trenuci velikih odluka, smatra Miroslav Stojanović, i Tramp polako kompletira svoj tim. U njemu se već nalazi nekoliko važnih savetnika, poput guvernera Floride koji je bio izričito protiv pomoći Ukrajini, govoreći da ona više ne može očekivati američke blanko čekove, kao i da će SAD obustaviti isporuke oružja da bi se stvorio prostor za mirovne pregovore.
Kad će naići taj trenutak koji je Tramp formulisao kao jedan dan koji mu je potreban da završi sve oko Ukrajine ne znamo. To će se, zasigurno, čekati neko vreme, bar od njegovog zvaničnog ulaska u Belu kuću. Ipak, pripreme se očigledno vrše i pre toga, zaključuje Stojanović.
Pogledajte i:
