Podvale iz istog centra: Probni „baloni“ o razgovoru Putina i Trampa i o novom planu za Ukrajinu
© Sputnik / Mikhail Klimentyev
/ Pratite nas
Spinovanje zapadnih medija o pozivu Donalda Trampa Vladimiru Putinu, ali i o njegovim navodnim planovima za Ukrajinu samo su probni baloni koje preko mejnstrim medija pušta američka duboka država i prema Rusiji, i prema Trampu čije je obećanje da će sukob rešiti za 24 sata i dalo osnova za plasiranje tih lažnih vesti, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Vest o telefonskom razgovoru Trampa i Putina, a na inicijativu novoizabranog američkog predsednika, plasirao je Vašington post ali je Kremlj to odmah demantovao kao „čistu izmišljotinu“.
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta Bojana Dimitrijevića, taj spin je čak delovao prilično uverljivo ali kad se obrati pažnja da je informacija došla od medija koji nije naklonjen Trampu to je već razlog da se prihvati s ozbiljnom dozom rezerve.
„Neka vrsta probnog balona bio je i navodni Trampov plan za Ukrajinu koji su objavili zapadni mediji. Kad se on pogleda bolje on je zaista neprihvatljiv za Rusiju jer podrazumeva prekid sukoba i privremeno odlaganje članstva Ukrajine u NATO. I to po svemu sudeći još nema veze sa onim što je verovatno Trampov plan. Pitanje je i da li Trampov plan kao neka vrsta konzistentog predloga uopšte postoji. Tramp jeste čovek koji razmišlja kao trgovac i pokušava da i politici pristupi na takav način i rešava stvari kroz neku vrstu brzog dogovora, ali sukob je ovde suviše komplikovan i suviše je života palo da bi se te stvari tako brzo rešavale“, obrazlaže Dimitrijević.
Moć duboke države nije nestala
Profesor Mitar Kovač, general-major u penziji, saglasan je da zasad još nije nestala moć duboke države u Vašingtonu koja preko medija plasira različite opcije, a koje nisu istestirane od Trampovog tima. On takođe ističe da u Ukrajini ništa neće moći da se desi dok Rusija i predsednik Putin to ne odobre.
„Sve opcije koje kolektivni Zapad predlaže su različite varijacije i pokušaji prevare Rusije. Svako zaustavljanje borbenih dejstava i neki proklamovani mir jeste priprema za daleko složeniji rat u Evropi. To se može obrazlagati sa niz indikatora proklamovanih u političkim odlukama i EU, i NATO, a i globalističke elite u Americi“, navodi Kovač.
Kako kaže, obrisi navodnog Trampovog plana iznetog u zapadnim medijima koji pominju o 20 godina stopiranja ulaska Ukrajine u NATO nisu ništa drugo do stvaranje vremena za pripremu ostrašćenih evropskih država za projektovani rat sa Ruskom Federacijom jer to je očigledno bila namera prethodne američke administracije – da ostavi Nemačku, Poljsku, istoevropske i centralnoevropske države kao sposobne za vojni sukob s Rusijom, a da se Amerika bavi sukobima u drugim delovima sveta pre svega Bliskim i Dalekim istokom.
„Šta god se pojavi kao nacrt nekog plana, suprotno bezbednosnim interesima Rusije, neće moći biti prihvaćeno. Bilo kakva opcija Ukrajine u NATO i posle 20 -50 godina nije prihvatljiva za rusko rukovodstvo, kao ni privremeno zamrzavanje linije sukoba – jer je Rusija donela odluku o prisajedinjenju ove četiri oblasti, ne u odnosu na liniju fronta nego do granica tih oblasti“, decidan je general.
Ni deset Trampova neće promeniti stav Rusije
Dimitrijević je saglasan da Rusija neće ići ispod onog što je već izneo u svojoj ponudi predsednik Putin: prihvatanje svih teritorija koje su sada već po Ustavu deo Rusije, trajno odustajanje Ukrajine od NATO i demilitarizacija, ali i ukidanje svih antiruskih sankcija.
„Rusija ispod toga neće ići pa makar sedelo deset Trampova u Beloj kući. Rusija će nastaviti vojnu operaciju, a sa Trampom će razgovarati ozbiljno samo ako dobije ozbiljan predlog“, dodaje profesor .
Iako je, kako kaže, uveren da Tramp ima iskrenu želju da se rat zaustavi, smatra da njegovu moć ne treba precenjivati. Postoji pritisak američkog javnog mnjenja koje nije naklonjeno Rusiji bez obzira na Trampovu pobedu jer decenijama je tamo stvarano rusofobno raspoloženje.
„S druge strane, koliko god se Tramp zaricao da će povesti rat protiv duboke države, iza njega takođe stoje određeni ekonomski i bezbednosni interesi, strukture i lobiji. Takvim strukturama prvenstveni interes je američki i negde je njihov interes da Rusija bude slaba ili oslabljena. A Ukrajinu će pokušati da trajno koriste kao polugu za slabljenje Rusije.“
Ukoliko Tramp ne pođe u susret Putinovim zahtevima, uveren je Dimitrijević, u dogledno vreme ne može se očekivati usporavanje ili završetak rata, ali se zato moguće da će drastično smanjiti vojnu pomoć Ukrajini.
„To je čak moguće u roku od par meseci, tim pre što Tramp sad ima potpunu kontrolu nad zakonodavnim telima. On će pokušati da korak po korak prvo natera usijane glave u Ukrajini da promene svoja očekivanja, možda čak da sklone garnituru koja je nespremna na neku vrstu dogovora i da onda sa pozicija priznavanja ruske vojne premoći krenu ozbiljni razgovori o konačnom rešenju pitanja vezanih za odnos između Rusije, Ukrajine i Zapada ali na način koji će za Rusiju predstavljati trajno rešenje“, obrazlaže naš sagovornik.
Igrači iza scene se ne predaju
Kovač ocenjuje da će to ići teško jer se duboka država nije predala i da će Tramp imati problema, pogotovu kad preuzme dužnost.
„Tačno se zna koje su američke korporacije ulagale, kupile imovinu i rudna bogatstva na teritoriji Ukrajine i koje imaju izuzetan uticaj na Bajdenovu vlast a pokušaće da imaju i na buduću Trampovu vlast i da makar deo toga sačuvaju. Neće mu biti lako da sve to stavi pod kontrolu. On će imati i sukob unutar Amerike. Globalistička ideja treba postepeno da umre, a to se neće lako dešavati jer iza nje stoji ogroman novac“, upozorava general.
Iako je Trampova pobeda mini revolucija, ako želi nešto da postigne biće potrebno da promeni na hiljade ljudi u Stejt departmentu, Pentagonu i raznim agencijama, a tek onda da pravi neke dogovore s Putinom ili da rešava rat na Bliskom istoku, napominje Dimitrijević uz ocenu da čak i da Tramp ima i iskrenu nameru da uradi šta je obećao, treba imati u vidu da je on američki predsednik i da sledi američke interese.
Neće biti nikakvog „abrakadabra“
Naš sagovornik takođe ističe da se problem Ukrajine ne može rešavati van ukupnog globalnog bezbednosnog konteksta.
„Ne verujem da će Tramp fascinirati Putina niti da Putin i Rusija nemaju u vidu celinu problema. Mislim da je temeljna pretpostavka predlog sporazuma koji je Rusija dala pre početka Specijalne vojne operacije u decembru 2021. a koji podrazumeva celovit odnos prema NATO i pitanje vraćanje stanja na 1997. To je suštinski interes Rusije i ako se želi trajni mir to se mora imati u vidu. Rusija sasvim sigurno želi da pitanje Ukrajine i svoje bezbednosti u Evropi reši trajno a da bi se to rešilo mora da prođe mnogo pregovora, da se mnogo međusobnog poverenja vrati i tu je u krajnjoj liniji Ukrajina irelevantna osim kao povod za sukob. Ali sasvim sigurno Rusija neće i ne može da poništi svoje žrtve i ono što je uradila da bi se na neki mađioničarski način, abrakadabra rešilo to pitanje. To je nemoguće“, konstatuje Dimitrijević.
Po njegovom mišljenju, mnoga od Trampovih obećanja treba shvatiti kao deo predizborne priče i kao ideju koja bi tek trebalo da bude razrađivana, ali i treba imati u vidu da Amerika ni sa Trampom nije više ono što je bila i da je i on sam toga svestan:
„Pregovaračka moć Amerike je i sa Trampom mnogo slabija nego što je bila pre četiri, osam ili 20 godina, a ruska pregovaračka moć je mnogo veća sada nego pre četiri, osam ili 20 godina. I to su okolnosti koje moraju da se stave na sto.“
