https://lat.sputnikportal.rs/20241111/biljke-pod-stresom-emituju-zvucne-frekvencije--video-1179360200.html
Biljke pod stresom emituju zvučne frekvencije /video/
Biljke pod stresom emituju zvučne frekvencije /video/
Sputnik Srbija
Biljke pod stresom nisu pasivne kao mnogi misle. Poznato je da one pod stresom ispuštaju neke prilično jake mirise ili menjaju boju ili oblik. Sada je potvrđeno... 11.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-11T21:35+0100
2024-11-11T21:35+0100
2024-11-11T21:35+0100
nauka i tehnologija
nauka
nauka i tehnologija
biljke
stres
reakcija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/09/1152167659_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_6205acc3be9db2e61e16f1358b09e00a.jpg
Ovo bi, prema studiji iz 2023, mogao biti jedan od načina na koje biljke saopštavaju svoju muku okolnom svetu.Upozorenje za druge biljkeBiljke su u interakciji sa insektima i drugim životinjama sve vreme i mnogi od tih organizama koriste zvuk za komunikaciju, tako da ne bi bilo baš najbolje za biljke da uopšte ne koriste zvuk.Biljke pod stresom nisu pasivne kao što biste mogli misliti. Prolaze kroz neke prilično dramatične promene, a jedna od najprimetnijih je (barem za ljude) ispuštanje nekih prilično jakih mirisa. Takođe mogu da promene boju ili oblik.Ove promene mogu upozoriti na opasnost druge biljke u blizini, koje reaguju tako što pojačaju sopstvenu odbranu, ili privući životinje koje će ukloniti štetočine.Međutim, da li biljke emituju druge vrste signala – poput zvukova – nije u potpunosti istraženo. Pre nekoliko godina, naučnici sa Univerziteta u Tel Avivu otkrili su da biljke mogu detektovati zvuk. Logično pitanje je bilo da li ga mogu i proizvesti.Da bi došli do odgovora, snimili su paradajz i duvan u jednom broju situacija. Prvo su snimili biljke kad nisu bile pod stresom, radi utvrđivanja osnove za poređenje. Zatim su snimili biljke koje su bile dehidrirane i kojima su stabla isečena. Snimanja su obavljena prvo u zvučno izolovanoj komori, a onda u normalnim uslovima staklene bašte.Zatim je algoritam mašinskog učenja naučen da razlikuje zvukove koje proizvode biljke bez stresa, posečene biljke i dehidrirane biljke.Zvuci koje biljke emituju su poput pucketanja ili škljocanja previše visoke frekvencije da bi ih ljudi mogli čuti, a mogu se detektovati u poluprečniku od oko jednog metra. Biljke koje nisu pod stresom ne proizvode mnogo zvuka, samo tiho obavljaju svoj posao.S druge strane, biljke izložene stresu mnogo su bučnije – emituju u proseku do 40 klikova na sat, zavisno od vrste. Biljke lišene vode su posebne. Počinju da emituju zvuke znatno pre vidljivih znakova dehidracije, sve intenzivnije dok postaju žednije, što počne da opada kad venu i umiru.Algoritam je uspeo da razlikuje te zvukove, kao i vrste biljaka – ne samo paradajz i duvan. Testirane su razne biljke i proizvodnja zvuka je izgleda prilično uobičajena aktivnost kod njih.Ko sluša biljke?Međutim, i dalje ima nekoliko nepoznanica. Na primer, nije jasno kako se ti zvukovi proizvode. Ranije istraživanje je pokazalo da dehidrirane biljke doživljavaju kavitaciju, proces formiranja vazdušnih balončića u stablu, njihovog širenja i pucanja. Kod biljaka se možda dešava nešto slično pucketanju zglobova kod ljudi.Ne znamo da li druga stresna stanja mogu da izazovu zvučne reakcije. Patogeni, ultraljubičasto zračenje, ekstremne temperature i drugi štetni uticaji mogli bi takođe izazvati pucketanje biljaka.Nije jasno ni da li proizvodnja zvuka predstavlja adaptivni razvoj kod biljaka ili je to nešto što se prosto dešava. Istraživači su ipak pokazali da algoritam može naučiti da identifikuje i razlikuje zvukove biljaka. Sasvim je moguće da su drugi organizmi mogli učiniti isto.Osim toga, ti organizmi su mogli naučiti da reaguju na zvukove biljaka na razne načine. Na primer, moljac koji namerava da položi jaja na neku biljku ili životinja koja namerava da pojede biljku mogli bi iskoristiti zvukove kao smernice za odlučivanje.Što se ljudi tiče, implikacije su prilično jasne. Možemo detektovati pozive žednih biljaka i zaliti ih pre nego što dođe do problema. Međutim, da li druge biljke osećaju i reaguju nije poznato. Ranija istraživanja su pokazala da biljke mogu povećati toleranciju na sušu kao odgovor na zvuk, tako da je to sasvim moguće. Ovo je momenat koji ukazuje na sledeću fazu istraživanja.„Sad kad znamo da biljke emituju zvukove, sledeće pitanje je ko sluša“, kažu istraživači. „Trenutno ispitujemo reakcije drugih organizama, i životinja i biljaka, na te zvukove, i takođe istražujemo našu sposobnost da identifikujemo i protumačimo zvukove u potpuno prirodnim sredinama“, prenosi Sajens alert.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka, nauka i tehnologija, biljke, stres, reakcija, društvo
nauka, nauka i tehnologija, biljke, stres, reakcija, društvo
Biljke pod stresom emituju zvučne frekvencije /video/
Biljke pod stresom nisu pasivne kao mnogi misle. Poznato je da one pod stresom ispuštaju neke prilično jake mirise ili menjaju boju ili oblik. Sada je potvrđeno da su zvuci koje biljke emituju poput pucketanja ili škljocanja previše visoke frekvencije da bi ih ljudi mogli čuti, a mogu se detektovati u poluprečniku od oko jednog metra.
Ovo bi, prema studiji iz 2023, mogao biti jedan od načina na koje biljke saopštavaju svoju muku okolnom svetu.
Čak i na nekoj tihoj poljani, zapravo postoje zvuci koje ne čujemo, i oni prenose informacije. Postoje životinje koje mogu da čuju te zvuke, tako da je moguće da se dešava mnogo akustične interakcije.
Upozorenje za druge biljke
Biljke su u interakciji sa insektima i drugim životinjama sve vreme i mnogi od tih organizama koriste zvuk za komunikaciju, tako da ne bi bilo baš najbolje za biljke da uopšte ne koriste zvuk.
Biljke pod stresom nisu pasivne kao što biste mogli misliti. Prolaze kroz neke prilično dramatične promene, a jedna od najprimetnijih je (barem za ljude) ispuštanje nekih prilično jakih mirisa. Takođe mogu da promene boju ili oblik.
Ove promene mogu upozoriti na opasnost druge biljke u blizini, koje reaguju tako što pojačaju sopstvenu odbranu, ili privući životinje koje će ukloniti štetočine.
Međutim, da li biljke emituju druge vrste signala – poput zvukova – nije u potpunosti istraženo. Pre nekoliko godina, naučnici sa Univerziteta u Tel Avivu otkrili su da biljke mogu detektovati zvuk. Logično pitanje je bilo da li ga mogu i proizvesti.
Da bi došli do odgovora, snimili su paradajz i duvan u jednom broju situacija. Prvo su snimili biljke kad nisu bile pod stresom, radi utvrđivanja osnove za poređenje. Zatim su snimili biljke koje su bile dehidrirane i kojima su stabla isečena. Snimanja su obavljena prvo u zvučno izolovanoj komori, a onda u normalnim uslovima staklene bašte.
Zatim je algoritam mašinskog učenja naučen da razlikuje zvukove koje proizvode biljke bez stresa, posečene biljke i dehidrirane biljke.
Zvuci koje biljke emituju su poput pucketanja ili škljocanja previše visoke frekvencije da bi ih ljudi mogli čuti, a mogu se detektovati u poluprečniku od oko jednog metra. Biljke koje nisu pod stresom ne proizvode mnogo zvuka, samo tiho obavljaju svoj posao.
S druge strane, biljke izložene stresu mnogo su bučnije – emituju u proseku do 40 klikova na sat, zavisno od vrste. Biljke lišene vode su posebne. Počinju da emituju zvuke znatno pre vidljivih znakova dehidracije, sve intenzivnije dok postaju žednije, što počne da opada kad venu i umiru.
Algoritam je uspeo da razlikuje te zvukove, kao i vrste biljaka – ne samo paradajz i duvan. Testirane su razne biljke i proizvodnja zvuka je izgleda prilično uobičajena aktivnost kod njih.
Međutim, i dalje ima nekoliko nepoznanica. Na primer, nije jasno kako se ti zvukovi proizvode. Ranije istraživanje je pokazalo da dehidrirane biljke doživljavaju kavitaciju, proces formiranja vazdušnih balončića u stablu, njihovog širenja i pucanja. Kod biljaka se možda dešava nešto slično pucketanju zglobova kod ljudi.
Ne znamo da li druga stresna stanja mogu da izazovu zvučne reakcije. Patogeni, ultraljubičasto zračenje, ekstremne temperature i drugi štetni uticaji mogli bi takođe izazvati pucketanje biljaka.
Nije jasno ni da li proizvodnja zvuka predstavlja adaptivni razvoj kod biljaka ili je to nešto što se prosto dešava. Istraživači su ipak pokazali da algoritam može naučiti da identifikuje i razlikuje zvukove biljaka. Sasvim je moguće da su drugi organizmi mogli učiniti isto.
Osim toga, ti organizmi su mogli naučiti da reaguju na zvukove biljaka na razne načine. Na primer, moljac koji namerava da položi jaja na neku biljku ili životinja koja namerava da pojede biljku mogli bi iskoristiti zvukove kao smernice za odlučivanje.
Što se ljudi tiče, implikacije su prilično jasne. Možemo detektovati pozive žednih biljaka i zaliti ih pre nego što dođe do problema. Međutim, da li druge biljke osećaju i reaguju nije poznato. Ranija istraživanja su pokazala da biljke mogu povećati toleranciju na sušu kao odgovor na zvuk, tako da je to sasvim moguće. Ovo je momenat koji ukazuje na sledeću fazu istraživanja.
„Sad kad znamo da biljke emituju zvukove, sledeće pitanje je ko sluša“, kažu istraživači.
„Trenutno ispitujemo reakcije drugih organizama, i životinja i biljaka, na te zvukove, i takođe istražujemo našu sposobnost da identifikujemo i protumačimo zvukove u potpuno prirodnim sredinama“,
prenosi Sajens alert.
