Zapadni pohod na Moldaviju i Gruziju: Izbori su regularni samo ako pobede naši
© Tanjug / AP Photo/Zurab Tsertsvadze
Pratite nas
Reakcije na rezultate izbora u Moldaviji i Gruziji jasno demonstriraju da Zapadu nisu važni bilo kakvi demokratski principi na koje se redovno poziva, već konkretni politički i geopolitički interesi, kaže za Sputnjik politikolog dr Stevan Gajić.
Po ko zna koji put pokazalo se da se za kolektivni Zapad ocena rezultata izbora u trećim zemljama ne zasnivaju na visokim moralnim načelima na kojima kao insistira, već na golim interesima. A to je očigledno u reakcijama na rezultate izbora u dve postsovjetske zemlje – Gruziji i Moldaviji.
Zapadna načela demokratije – čisti interes
Tako se izbori u Gruziji, čijim rezultatima Zapad nije zadovoljan, proglašavaju nedemokratskim, pri čemu su se klijenti Zapada poput Grete Turnberg aktivno uključili u antivladine proteste, dok sa druge strane u najmanju ruku sumnjive rezultate u Moldaviji smatraju - pobedom demokratije.
U zemljama gde Zapadu odgovaraju izborne manipulacije lokalnih vlasti u korist zapadnih interesa rezultati se veličaju kao „praznik demokratije“, a tamo gde im ne odgovaraju proglašavaju izborne krađe, dodaje Gajić.
Zapadne reakcije na rezultate izbora u Gruziji i Moldaviji zanimljive su samo zato što jasno pokazuju suštinu odnosa prema režimima koji mu odgovaraju i koji mu ne odgovaraju, naglašava Gajić.
Maja Sandu: Lažna predsednica moldavske dijaspore
Na izborima u Moldaviji imali smo kombinovani crnogorsko – makedonski scenario, ističe Gajić uz podsećanje da bez obzira što je svojevremeno referendum o ulasku Makedonije u EU i NATO prema makedonskim zakonima propao, Zapad ga je ocenio „praznikom demokratije“ jer mu je to bilo u interesu.
„U Crnoj Gori imali smo situaciju analognu moldavskoj. U prvom krugu izbora, kad je bio i referendum o Evropskoj uniji, posle ponoći su odjednom počeli volšebno da stižu rezultati i za dlaku je ulazak u EU bio izglasan. U Moldaviji se videlo da je vlast u velikoj panici jer je Maja Sandu održala jedan agresivan ali ne i pobednički govor, a onda je usledila otvorena krađa izbora. Zato sada Maju Sandu nazivaju predsednicom dijaspore s obzirom da je dobila manje glasova u samoj Moldaviji, ali mislim da ona nije ni predsednica dijaspore zato što je jedan deo dijaspore favorizovan. Stotine hiljada izbornih listića su poslate na Zapad, dok je u Rusiju u kojoj živi više od pola miliona Moldavaca poslato samo 10.000 listića a samo je nekoliko biračkih mesta bilo otvoreno.“
Ali glavna manipulacija desila se u konzulatima i ambasadama pošto se videlo da nije bilo velikih redova za glasanje što se ne poklapa sa brojem glasova koji je stigao iz zapadnih zemalja, dodaje Gajić.
Osim toga, bilo je i prekrajanja izbornih jedinica u samoj Moldaviji uz dojave o bombama, a bilo je i dugih kolona glasača preko Dnjestra i na taj način su se obeshrabrili opozicioni glasači, podseća Gajić.
Gruzija prevazišla kritičnu tačku
S druge strane, kad je reč o izborima u Gruziji gde Zapadu nisu odgovarali rezultati izbora i gde je strana državljanka predsednik zemlje koja je čak bila ambasador Francuske u Gruziji, odmah je EU, sa izuzetkom Viktora Orbana, osporila te rezultate, ističe Gajić.
Međutim, naš sagovornik ne očekuje da će uspeti prevrat u Gruziji u režiji Zapada s obzirom da njena sadašnja vlast ima debelo iskustvo i sa prevratom i sa uvlačenjem u rat. Ipak, Zapad sigurno neće odustati od svoje namere, ali izgleda da je pređena najkritičnija tačka za eventualni prevrat, dodaje Gajić.
Greta Turnberg na protestima opozicije u Gruziji.
© Tanjug / (AP Photo)
„Naravno da ne bi trebalo da se opuštaju s obzirom da dok god traje ovaj prelazak iz jednog globalnog poretka u drugi koji nam je i dalje nepoznanica, biće svi u zoni opasnosti, pa samim tim i Gruzija, ali mislim da za to nisu toliko velike šanse. Moldavija je imala neku tanku šansu da se malo pobuni protiv NATO i malo izvuče. Međutim, ono što je činjenica i poruka koja je Briselu jasna jeste to da je Moldavija zemlja koja je okupirana a čije je stanovništvo, barem njegova polovina, protiv njih. Slična je situacija kao sa Crnom Gorom gde ipak NATO nije mogao da izgradi bazu na Sinjajevini zato što je to neprijateljsko okruženje u kom se nalazi.“
I u Moldaviji za NATO je slična situacija, nije im tamo sve čisto ni udobno, ali ipak kontrolišu tu teritoriju i gledaće da je zloupotrebe za svoje svrhe, dodaje Gajić.
Ratnici postosvjetskog bloka – topovsko meso Zapada
Prema Gajićevim rečima, Zapadu su i Gruzija i Moldavija potrebne kao topovsko meso za potencijalno širenje rata u Istočnoj Evropi, posebno u ovom trenutku kad su Ukrajinci pred porazom.
„Polazna tačka Zapada je rasistička. Mi sve vreme vidimo, kao što je pisao ruski novinar Vladlen Tatarski u svojoj knjizi 'Rat' da Zapad zapravo sve vreme ratuje rukama sovjetske armije. Ako pogledamo širi evropski kontekst i uporedimo ga sa jugoslovenskim ratovima, sve vreme su to ratovi raznih vojski nastalih od socijalističkog bloka zemalja. I Moldavija i Gruzija su bile delovi Sovjetskog Saveza i njihove vojske su na neki način naslednice delova Crvene armije, tako da to Zapad to vidi kao 'vin-vin' situaciju u svakoj varijanti. Na taj način su i Ukrajinu instrumentalizovali do kraja i još će da je iscede onoliko koliko još može ljudi da mobiliše i pošalje u smrt. I to je to.“
Jedini cilj Zapada je da Rusiju iscrpi na svaki mogući način, a da zemlje koje su nekad pripadale SSSR-u ili su bile u zoni sovjetskog uticaja iskoriste kao topovsko meso, smatra Gajić.
Zato bi aktuelna dešavanja u Gruziji i Moldaviji trebalo posmatrati u kontekstu evropskog rata protiv Rusije koji bi se po posledicama mogao nazvati i svetskim ratom, zaključio je Gajić.
Pogledajte i:
