https://lat.sputnikportal.rs/20241109/albanski-spot-sa-golotinjom-pred-ocima-njegosa-vec-je-zaboravljen-ali-je-pozadina---mnogo-opasnija--1179318516.html
Albanski spot sa golotinjom pred očima Njegoša već je zaboravljen, ali je pozadina - mnogo opasnija
Albanski spot sa golotinjom pred očima Njegoša već je zaboravljen, ali je pozadina - mnogo opasnija
Sputnik Srbija
Iako se iza banalne pesme Davida Drešaja možda i ne krije loša namera, spot snimljen kod Njegoševog mauzoleja na Lovćenu uklapa se u stratešku kulturu Albanaca... 09.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-09T12:23+0100
2024-11-09T12:23+0100
2024-11-09T13:15+0100
region
region
region – politika
region – društvo
albanija
crna gora
spot
lovćen
njegoš
vladimir kolarić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/09/1179335331_0:0:1121:631_1920x0_80_0_0_723cd5e3ee23995d51242c9e472d9462.jpg
Ovako za Sputnjik skandalozni spot sa grupom polugolih igračica snimljen ispred kapije Njegoševog mauzoleja komentariše teoretičar kulture Vladimir Kolarić:„Bez obzira na nameru autora, koja uopšte nije važna, ovim spotom se pre svega postiže obesmišljavanje vrednosti“.Spot pod nazivom "Ž tem" objavljen prošle nedelje na Jutjubu, ima 4,3 miliona pregleda i brojne komentare koji osuđuju skrnavljenje spomenika Njegošu.Zbog predstavljanja mauzoleja u spotu na neprimeren način Narodni muzej Crne Gore izvinio se javnosti. Reagovalo je i Ministarstvo kulture.Kolarić primećuje da je banalnost spota, odnosno pesme, u duhu kulture koju mladi izvođač predstavlja. Isprazna pesmica nema nikakav temelj, već ljubavnu tematiku, čak ni naslov nije na albanskom, pa čak ni na univerzalnom, engleskom jeziku.Preko spota do tuđe teritorijeIpak, pozadina cele akcije mnogo je ozbiljnija:„Bez obzira da li je Drešaj to radio sa svesnom namerom ili je nečija korisna budala, to se uklapa u stratešku kulturu Albanaca. Oni imaju cilj, vrlo razrađen, osvajanja i dobijanja prevlasti na teritorijama, a pored ostalih činova to podrazumeva, kao u svim sukobima, identitetske sukobe, odnosno, identitetsko osvajanje. Prisvajate tuđe identitete, prekrajate ih, konstruišete, rekonstruišete, dekonstruišete, uzurpirate“.Kolarić dodaje da je to opšte mesto u svetu, ali da Balkan ima posebne identitetske ratove, rekonstrukcije i konstrukcije novih identiteta. To rade mnogi, ali spot je snimljen na za to najboljem mestu u ovom trenutku, na tlu gde se takve operacije prilično lako sprovode.„Praveći banalnu pesmicu koja nema nikakvo identitetsko obeležje, kvazi univerzalističkom, zapravo konstruktivističkom ispraznošću, ona se dovodi u vezu sa nečim što ima tvrdo identitetsko obeležje, sa mauzolejom posvećenom velikoj ličnosti kulture i religije našeg naroda. Pre svega srpskog naroda i to je ono što je svakako spoj koji nesporno ima razna značenja. Pre svega je blasfemično, s obzirom da se radi o objektu koji je imao i još ima i sakralni karakter“.Druga identitetska rekonstrukcija NjegošaNaš sagovornik podseća da je mauzolej napravljen na mestu srušene kapele. Samo podizanje mauzoleja već je obesvećivanje mesta i identitetska rekonstrukcija Njegoševog lika. Bila je to operacija koja je mnogo radikalnija od ove.Albanska hibridna pretnjaKolarić dodaje da se sve može banalizovati, komercijalizovati, zloupotrebiti, da je to deo našeg vremena, najveća osobina vremena u kome živimo. Kaže i da je teško zaustaviti takve procese, sprečiti ih pogotovo, zbog postojanja medija i informacionih operacija koje su ka tome usmerene.Spot je neprimeren i zakonski problematičan zbog zaštite kulturnog nasleđa, ali te formalno pravne činjenice su u ovom slučaju najmanje bitne.„Postoje tekstovi, čak i na srpskom jeziku, koji su posvećeni albanskoj strateškoj kulturi. To je ozbiljno istraživano, a ovo je tipičan primer da se, ne samo oružanim, diverzantskim, sredstvima intifade, radi na sredstvima najbanalnijih oblika masovne kulture. Nije prvi put da smo tako nešto videli. Videli smo i evrovizijske izvođače, njihove fudbalere. To je strategija kojoj se ne treba iščuđavati, treba joj odgovoriti. Taj posao treba da rade službe bezbednosti. One su dužne da odgovore na hibridne pretnje i izazove“, zaključuje Kolarić.Pogledajte i:
albanija
crna gora
lovćen
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
region, region – politika, region – društvo, albanija, crna gora, spot, lovćen, njegoš, vladimir kolarić
region, region – politika, region – društvo, albanija, crna gora, spot, lovćen, njegoš, vladimir kolarić
Albanski spot sa golotinjom pred očima Njegoša već je zaboravljen, ali je pozadina - mnogo opasnija
12:23 09.11.2024 (Osveženo: 13:15 09.11.2024) Iako se iza banalne pesme Davida Drešaja možda i ne krije loša namera, spot snimljen kod Njegoševog mauzoleja na Lovćenu uklapa se u stratešku kulturu Albanaca. To je napad na važan simbol, udar na ono što je suštinsko. Identitetsko osvajanje bilo je lako sprovesti, desilo se na savršenom mestu, u Crnoj Gori, na poprištu stvaranja veštačkog identiteta.
Ovako za Sputnjik skandalozni spot sa grupom polugolih igračica snimljen ispred kapije Njegoševog mauzoleja komentariše teoretičar kulture Vladimir Kolarić:
„Bez obzira na nameru autora, koja uopšte nije važna, ovim spotom se pre svega postiže obesmišljavanje vrednosti“.
Spot pod nazivom "Ž tem" objavljen prošle nedelje na Jutjubu, ima 4,3 miliona pregleda i brojne komentare koji osuđuju skrnavljenje spomenika Njegošu.
Zbog predstavljanja mauzoleja u spotu na neprimeren način Narodni muzej Crne Gore izvinio se javnosti. Reagovalo je i Ministarstvo kulture.
Kolarić primećuje da je banalnost spota, odnosno pesme, u duhu kulture koju mladi izvođač predstavlja. Isprazna pesmica nema nikakav temelj, već ljubavnu tematiku, čak ni naslov nije na albanskom, pa čak ni na univerzalnom, engleskom jeziku.
Preko spota do tuđe teritorije
Ipak, pozadina cele akcije mnogo je ozbiljnija:
„Bez obzira da li je Drešaj to radio sa svesnom namerom ili je nečija korisna budala, to se uklapa u stratešku kulturu Albanaca. Oni imaju cilj, vrlo razrađen, osvajanja i dobijanja prevlasti na teritorijama, a pored ostalih činova to podrazumeva, kao u svim sukobima, identitetske sukobe, odnosno, identitetsko osvajanje. Prisvajate tuđe identitete, prekrajate ih, konstruišete, rekonstruišete, dekonstruišete, uzurpirate“.
Kolarić dodaje da je to opšte mesto u svetu, ali da Balkan ima posebne identitetske ratove, rekonstrukcije i konstrukcije novih identiteta. To rade mnogi, ali spot je snimljen na za to najboljem mestu u ovom trenutku, na tlu gde se takve operacije prilično lako sprovode.
„Praveći banalnu pesmicu koja nema nikakvo identitetsko obeležje, kvazi univerzalističkom, zapravo konstruktivističkom ispraznošću, ona se dovodi u vezu sa nečim što ima tvrdo identitetsko obeležje, sa mauzolejom posvećenom velikoj ličnosti kulture i religije našeg naroda. Pre svega srpskog naroda i to je ono što je svakako spoj koji nesporno ima razna značenja. Pre svega je blasfemično, s obzirom da se radi o objektu koji je imao i još ima i sakralni karakter“.
Druga identitetska rekonstrukcija Njegoša
Naš sagovornik podseća da je mauzolej napravljen na mestu srušene kapele. Samo podizanje mauzoleja već je obesvećivanje mesta i identitetska rekonstrukcija Njegoševog lika. Bila je to operacija koja je mnogo radikalnija od ove.
„Spotić će biti zaboravljen za dva dana, ali to ne pravda ovu priču kada posmatramo Njegoša i kako je sve zloupotrebljavan. Kako ga zloupotrebljavaju današnje elite Crne Gore u konstrukciji crnogorskog nacionalnog identiteta, kao nezavisnog. Čak suprotstavljenog srpskom. Oni ga koriste mnogo radikalnije nego bilo koja pesmica bezveznog albanskog izvođača“.
Albanska hibridna pretnja
Kolarić dodaje da se sve može banalizovati, komercijalizovati, zloupotrebiti, da je to deo našeg vremena, najveća osobina vremena u kome živimo. Kaže i da je teško zaustaviti takve procese, sprečiti ih pogotovo, zbog postojanja medija i informacionih operacija koje su ka tome usmerene.
Spot je neprimeren i zakonski problematičan zbog zaštite kulturnog nasleđa, ali te formalno pravne činjenice su u ovom slučaju najmanje bitne.
„Postoje tekstovi, čak i na srpskom jeziku, koji su posvećeni albanskoj strateškoj kulturi. To je ozbiljno istraživano, a ovo je tipičan primer da se, ne samo oružanim, diverzantskim, sredstvima intifade, radi na sredstvima najbanalnijih oblika masovne kulture. Nije prvi put da smo tako nešto videli. Videli smo i evrovizijske izvođače, njihove fudbalere. To je strategija kojoj se ne treba iščuđavati, treba joj odgovoriti. Taj posao treba da rade službe bezbednosti. One su dužne da odgovore na hibridne pretnje i izazove“, zaključuje Kolarić.
