https://lat.sputnikportal.rs/20241108/promena-sveta-uz-velike-lomove-sta-je-porucio-putin-sa-valdaja-rusija-olivera-ikodinovic-1179320639.html
Promena sveta uz velike lomove: Šta je poručio Putin sa „Valdaja“
Promena sveta uz velike lomove: Šta je poručio Putin sa „Valdaja“
Sputnik Srbija
Obraćajući se na plenarnoj sednici kluba „Valdaj“ u Sočiju, Vladimir Putin je dao veoma duboku analizu situacije u svetu. Teze koje je naveo ukazuju na to da... 08.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-08T22:18+0100
2024-11-08T22:18+0100
2024-11-08T22:18+0100
rusija
rusija
rusija – politika
vladimir putin
valdaj
valdajski klub
novi svetski poredak
briks
sad
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/08/1179324176_0:0:3140:1767_1920x0_80_0_0_478c8ac70e65b78c298fa60a517b1f7e.jpg
Ali, kako je pokazao samit BRIKS-a u Kazanju, sve više zemalja je spremno da brani pozicije multipolarnosti, podrazumevajući ravnopravnu i uzajamno korisnu saradnju između država.Ovako ruski političari i eksperti komentarišu glavne poruke koje je ruski predsednik poslao sa sednice Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“.Predsednikov govor je trajao oko sat vremena, nakon čega je usledila tročasovna diskusija. Većina pitanja bila je posvećena političkoj situaciji u svetu, sukobu u Ukrajini i budućnosti Rusije. Ocene eksperata su da je Putinov govor bio „govor lidera velike države“. Osim toga, Putinove čestitke Donaldu Trampu na izboru za predsednika Amerike i izjave o njegovoj spremnosti za pregovore o Ukrajini ruski eksperti vide kao važan korak ka miru u toj zemlji.Ruski politikolog Pavel Šipilin ocenjuje da je Putinov govor bio toliko obiman i sadržajan da je teško izdvojiti sve glavne i sporedne poruke, jer obuhvata celu međunarodnu agendu i sve procese koji se dešavaju u svetu. O nekim stvarima je govorio i ranije, a neke „neke stvari je pojačao, obogatio novim, svežijim primerima“.Na pitanje da li je Putin čestitajući Trampu pobedu na izborima poslao Vašngtonu određen signal, Šipilin kaže:„Zapravo, signala je i ranije bilo mnogo i oni su u raznim oblicima poslati Sjedinjenim Državama, ne samo od Putina, već i od Lavrova, Nebenzje i drugih. Naša pozicija je, čini mi se, sasvim jasna svetu ili onima koji su za to zainteresovani. Dakle, nije bilo nekog skrivenog signala. Putin je rekao da je spreman da razmotri sa Trampom moguća rešenja za Ukrajinu, ali to nije bio signal, nego je izričito ponovljeno ono smo mi i ranije govorili – ako budu postojali neki razumni predlozi, mi ćemo ih razmotriti“.„Zlatna milijarda“ protiv ostatka svetaTeško je reći da li u ovom trenutku može doći do postizanja nekakvih dogovora između Moskve i Vašingtona, kaže Šipilin.U Trampovom prvom mandatu, objašnjava ekspert, bilo je primetno da između njegovih želja i mogućnosti stoje Kongres i „duboka država“.„Putin odlično razume koliko su svakom američkom predsedniku, pa i Trampu vezane ruke. To razumevanje je ponovo bilo iskazano, što je dobro. Ali mogu vam reći da je Donald Tramp, u periodu od 2016. do 2020., svake godine govorio na Generalnoj skupštini UN, a iz tih govora je jasan njegov stav o savremenom svetskom poretku. On je isto toliko pozitivan koliko, recimo, i stav Vladimira Putina. Svoju poziciju je izneo otprilike istim rečima - on je rekao da je suverenitet veoma važan za sve zemlje. Rekao je da voli Ameriku, ali da u svakoj zemlji svaki čovek voli svoju zemlju. Rekao je da će se protiviti globalizaciji, da će se odupreti globalizmu. I što je najvažniji kvalitet – to je patriotizam. Ovo su generalno Putinove reči. Odnosno, mi otprilike razumemo Trampovu poziciju. Trampov stav o svetskim događajima veoma je blizak Putinovom. To se jasno vidi u njegovim govorima, ali drugo pitanje je šta on kao predsednik SAD može od ovoga da sprovede, ili u kom obliku, u kom roku. Apsolutno je jasno da on kao predsednik, kome su ruke vezane od strane Kongresa i nekih drugih unutrašnjih sila, nije u stanju da usmerava Ameriku na ovom putu globalizacije i uzdrži Ameriku u svojim granicama, kako se ne bi mešala u poslove drugih zemalja“, kaže Šipilin.Ostaje nada da će Tramp pokušati da ostvari barem deo onoga o čemu je govorio, ali pitanje je u kojoj meri će moći da ostvari sopstvene snove, dodaje Šipilin.On ocenjuje da Rusiji danas pripada glavna uloga u formiranju novog svetskog poretka, ali, kako dodaje, to ne znači da za pet godina tu ulogu neće preuzeti Kina, koja je danas generalno uzdržanija i predvidiva.Generalno, Kina je vrlo pragmatična, Rusija je „više ideološka“, u najboljem smislu te reči, ocenjuje ekspert, ističući istovremeno da se zapadnoj ideologiji treba suprotstaviti i da treba stvoriti svet bez hegemonije.„Ni u kom slučaju Amerikancima ne treba dozvoliti da koriste dolar kao oružje. Ima mnogo takvih komponenti, a glavno je ono ideološko. Nije slučajno Putin govorio da su na otvaranju Olimpijade u Parizu pljunuli ljudima u lice – milionima ljudi (hrišćana). Odnosno, LGBT agenda podelila je svet na Zapad i sve ostale - i to nije samo BRIKS, koji obuhvata polovinu stanovništva, to je mnogo više. To je, u stvari, podela na jednu milijardu tzv. ‘zlatnu milijardu’, i sedam milijardi drugih. Svi ostali ne prihvataju takvu ideologizaciju LGBT. Danas demokratija predstavlja vladavinu manjine, iako je klasična verzija - vladavina većine. Čini mi se da je Putin na ovaj način izrazio svoj stav prema tim novim procesima“, kaže Šipilin.Glavni globalni izazov je američka hegemonijaRuski predsednik je istakao da se pred našim očima formira potpuno novi svetski poredak i dolazi era revolucionarnih promena. Narednih dvadeset godina moglo bi da bude teže nego prethodnih 20, naglasio je on.Na pitanje koje ključne globalne izazove vidi i kako Rusija namerava da odgovori na njih, Šipilin kaže da je pad američke hegemonije glavni izazov.Međutim, ono što je pomalo ohrabrujuće jeste to što Amerikanci ne priznaju da su zapravo oni odgovorni za uništavanje „Severnih tokova“, jer to bi značilo „casus belli“ tj. povod za rat, dodaje Šipilin.„To bi, uslovno rečeno, primoralo Rusiju da objavi rat Amerikancima, a Amerikanci to zaista ne žele. Oni baš i ne žele da ratuju, jer misle da mogu održati svoju hegemoniju bez mnogo američkog krvoprolića, ali Evropljani im nisu važni. Ipak, oni više nisu sigurni u svoju neranjivost. U poslednjih pet-šest godina desile su se promene u američkoj svesti. Glavni globalni izazov je američka hegemonija i to je ono što je očigledno, ali ono što je po meni još važnije jeste to što Amerikanci sada preispituju svoje mesto u svetu i svoje mogućnosti“, zaključio je ekspert.Predsednik Rusije svake godine prisustvuje sastancima kluba „Valdaj“ od njegovog osnivanja 2004. godine. Obično drži govor o međunarodnoj politici, a zatim odgovara na pitanja stručnjaka.Tema ovogodišnjeg skupa je bila „Trajan mir – na osnovu čega? Opšta bezbednost i jednake mogućnosti za razvoj u 21. veku“.
https://lat.sputnikportal.rs/20241108/ja-sam-rus--ne-plasim-se-nicega-1179294835.html
sad
kina
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/08/1179324176_359:0:3088:2047_1920x0_80_0_0_177e0f34146d2ce758965040aa30fe6d.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, vladimir putin, valdaj, valdajski klub, novi svetski poredak, briks, sad, donald tramp, kina, ukrajina, hegemonija
rusija, rusija – politika, vladimir putin, valdaj, valdajski klub, novi svetski poredak, briks, sad, donald tramp, kina, ukrajina, hegemonija
Promena sveta uz velike lomove: Šta je poručio Putin sa „Valdaja“
Obraćajući se na plenarnoj sednici kluba „Valdaj“ u Sočiju, Vladimir Putin je dao veoma duboku analizu situacije u svetu. Teze koje je naveo ukazuju na to da ulazimo u aktivniju fazu promena svetske arhitekture povezane sa formiranjem multipolarnog sveta. Ovaj proces će biti izuzetno bolan – stari unipolarni svet će nestati uz velike lomove.
Ali, kako je pokazao samit BRIKS-a u Kazanju, sve više zemalja je spremno da brani pozicije multipolarnosti, podrazumevajući ravnopravnu i uzajamno korisnu saradnju između država.
Ovako ruski političari i eksperti komentarišu
glavne poruke koje je ruski predsednik poslao sa sednice Međunarodnog diskusionog kluba
„Valdaj“.
Predsednikov govor je trajao oko sat vremena, nakon čega je usledila tročasovna diskusija. Većina pitanja bila je posvećena političkoj situaciji u svetu, sukobu u Ukrajini i budućnosti Rusije. Ocene eksperata su da je Putinov govor bio „govor lidera velike države“. Osim toga, Putinove čestitke Donaldu Trampu na izboru za predsednika Amerike i izjave o njegovoj spremnosti za pregovore o Ukrajini ruski eksperti vide kao važan korak ka miru u toj zemlji.
Ruski politikolog Pavel Šipilin ocenjuje da je Putinov govor bio toliko obiman i sadržajan da je teško izdvojiti sve glavne i sporedne poruke, jer obuhvata celu međunarodnu agendu i sve procese koji se dešavaju u svetu. O nekim stvarima je govorio i ranije, a neke „neke stvari je pojačao, obogatio novim, svežijim primerima“.
„Ja bih izdvojio jednu tezu, kojom me je, ne bih rekao, iznenadio, ali bih rekao da me iznenadila Putinova otvorenost - naime, Putin je više puta, u odgovorima na pitanja, nedvosmisleno i bez kompromisa naglasio posebne odnose sa Kinom i njegovo takođe posebno prijateljstvo sa Si Đinpingom. Takvu nedvosmislenu, direktnu podršku od njega do sada nisam čuo... Pošto su mu pitanja upućivali čak i politikolozi iz neprijateljskih zemalja iskazana je apsolutno nedvosmislena podrška – nikakvi pokušaji zabijanja klinova neće stvoriti razdor između Rusije i Kine. Ta Putinova sigurnost, ta čvrsta demonstracija našeg prijateljstva sa Kinom - to ranije nisam čuo“, ističe Šipilin.
Na pitanje da li je Putin čestitajući Trampu pobedu na izborima poslao Vašngtonu određen signal, Šipilin kaže:
„Zapravo, signala je i ranije bilo mnogo i oni su u raznim oblicima poslati Sjedinjenim Državama, ne samo od Putina, već i od Lavrova, Nebenzje i drugih. Naša pozicija je, čini mi se, sasvim jasna svetu ili onima koji su za to zainteresovani. Dakle, nije bilo nekog skrivenog signala. Putin je rekao da je spreman da razmotri sa Trampom moguća rešenja za Ukrajinu, ali to nije bio signal, nego je izričito ponovljeno ono smo mi i ranije govorili – ako budu postojali neki razumni predlozi, mi ćemo ih razmotriti“.
„Zlatna milijarda“ protiv ostatka sveta
Teško je reći da li u ovom trenutku može doći do
postizanja nekakvih dogovora između Moskve i Vašingtona, kaže Šipilin.
U Trampovom prvom mandatu, objašnjava ekspert, bilo je primetno da između njegovih želja i mogućnosti stoje Kongres i „duboka država“.
„Putin odlično razume koliko su svakom američkom predsedniku, pa i Trampu vezane ruke. To razumevanje je ponovo bilo iskazano, što je dobro. Ali mogu vam reći da je Donald Tramp, u periodu od 2016. do 2020., svake godine govorio na Generalnoj skupštini UN, a iz tih govora je jasan njegov stav o savremenom svetskom poretku. On je isto toliko pozitivan koliko, recimo, i stav Vladimira Putina. Svoju poziciju je izneo otprilike istim rečima - on je rekao da je suverenitet veoma važan za sve zemlje. Rekao je da voli Ameriku, ali da u svakoj zemlji svaki čovek voli svoju zemlju. Rekao je da će se protiviti globalizaciji, da će se odupreti globalizmu. I što je najvažniji kvalitet – to je patriotizam. Ovo su generalno Putinove reči. Odnosno, mi otprilike razumemo Trampovu poziciju. Trampov stav o svetskim događajima veoma je blizak Putinovom. To se jasno vidi u njegovim govorima, ali drugo pitanje je šta on kao predsednik SAD može od ovoga da sprovede, ili u kom obliku, u kom roku. Apsolutno je jasno da on kao predsednik, kome su ruke vezane od strane Kongresa i nekih drugih unutrašnjih sila, nije u stanju da usmerava Ameriku na ovom putu globalizacije i uzdrži Ameriku u svojim granicama, kako se ne bi mešala u poslove drugih zemalja“, kaže Šipilin.
Ostaje nada da će Tramp pokušati da ostvari barem deo onoga o čemu je govorio, ali pitanje je u kojoj meri će moći da ostvari sopstvene snove, dodaje Šipilin.
On ocenjuje da Rusiji danas pripada glavna uloga u formiranju novog svetskog poretka, ali, kako dodaje, to ne znači da za pet godina tu ulogu neće preuzeti Kina, koja je danas generalno uzdržanija i predvidiva.
Generalno, Kina je vrlo pragmatična, Rusija je „više ideološka“, u najboljem smislu te reči, ocenjuje ekspert, ističući istovremeno da se zapadnoj ideologiji treba suprotstaviti i da treba stvoriti svet bez hegemonije.
„Ni u kom slučaju Amerikancima ne treba dozvoliti da koriste dolar kao oružje. Ima mnogo takvih komponenti, a glavno je ono ideološko. Nije slučajno Putin govorio da su na otvaranju Olimpijade u Parizu pljunuli ljudima u lice – milionima ljudi (hrišćana). Odnosno, LGBT agenda podelila je svet na Zapad i sve ostale - i to nije samo BRIKS, koji obuhvata polovinu stanovništva, to je mnogo više. To je, u stvari, podela na jednu milijardu tzv. ‘zlatnu milijardu’, i sedam milijardi drugih. Svi ostali ne prihvataju takvu ideologizaciju LGBT. Danas demokratija predstavlja vladavinu manjine, iako je klasična verzija - vladavina većine. Čini mi se da je Putin na ovaj način izrazio svoj stav prema tim novim procesima“, kaže Šipilin.
Glavni globalni izazov je američka hegemonija
Ruski predsednik je istakao da se pred našim očima formira potpuno
novi svetski poredak i
dolazi era revolucionarnih promena. Narednih dvadeset godina moglo bi da bude teže nego prethodnih 20, naglasio je on.
Na pitanje koje ključne globalne izazove vidi i kako Rusija namerava da odgovori na njih, Šipilin kaže da je pad američke hegemonije glavni izazov.
„Činjenica je da su svi ovi ideološki i ekonomski izazovi, koji su se u poslednje vreme toliko zaoštrili, pokazali svetu da će se Amerikanci veoma žestoko boriti za svoju dominaciju. Oni su, uslovno rečeno, spremni da dignu u vazduh ne samo ‘Severne tokove’, nego, ako zatreba, i neke druge gasovode, optičke kablove ili satelite. Mogu da izvrše bilo kakav teroristički napad ako osete da je njihova globalna dominacija ugrožena. I sve smo već videli koliko su Amerikanci odlučni“, podseća Šipilin.
Međutim, ono što je pomalo ohrabrujuće jeste to što Amerikanci ne priznaju da su zapravo oni odgovorni za uništavanje „Severnih tokova“, jer to bi značilo „casus belli“ tj. povod za rat, dodaje Šipilin.
„To bi, uslovno rečeno, primoralo Rusiju da objavi rat Amerikancima, a Amerikanci to zaista ne žele. Oni baš i ne žele da ratuju, jer misle da mogu održati svoju hegemoniju bez mnogo američkog krvoprolića, ali Evropljani im nisu važni. Ipak, oni više nisu sigurni u svoju neranjivost. U poslednjih pet-šest godina desile su se promene u američkoj svesti. Glavni globalni izazov je američka hegemonija i to je ono što je očigledno, ali ono što je po meni još važnije jeste to što Amerikanci sada preispituju svoje mesto u svetu i svoje mogućnosti“, zaključio je ekspert.
Predsednik Rusije svake godine prisustvuje sastancima kluba „Valdaj“ od njegovog osnivanja 2004. godine. Obično drži govor o međunarodnoj politici, a zatim odgovara na pitanja stručnjaka.
Tema ovogodišnjeg skupa je bila „Trajan mir – na osnovu čega? Opšta bezbednost i jednake mogućnosti za razvoj u 21. veku“.