Potres u Nemačkoj dan posle izbora Trampa – jedna „muka“ ne ide sama
© AP Photo / Markus Schreiber
Pratite nas
Prevremeni izbori su retkost u nemačkoj parlamentarnoj praksi i strah od prevremenih izbore jeste ono što je na neki način držalo na okupu Šolcovu „koaliciju nespojivih“, kaže za Sputnjik nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović povodom najavljenog glasanja o poverenju vlade Nemačke.
Nemački kancelar Olaf Šolc, dan posle američkih izbora i pobede Trampa što je loša vest za Berlin, razrešio je dužnosti ministra finansija Kristijana Lindnera. Kancelar je naveo da će se glasati o poverenju vladi sredinom januara, što bi moglo da dovede do novih, prevremenih izbora do marta iduće godine.
Šolc je dodao da nema osnova za bazično poverenje za bilo kakvu saradnju sa Lindnerom, članom partije Slobodnih demokrata.
„Lindner nije radio za opšte dobro, već za dobrobit njegove klijentele i partije“, istakao je Šolc.
Semafor koalicija kao koalicija nespojivih
Nemačka vladajuća koalicija je od početka bila dosta problematična jer su je po prvi put u parlamentarnoj praksi činile tri parlamentarne partije, potpuno različitih i programskih opredeljenja, dodaje Stojanović.
Neka sumnja se nadnosila nad tim strankama iako su one pokušavale, a iz početka i uspevale, da pokažu da se suprotnosti ponekad mogu i privlačiti, a sam Šolc je insistirao na tome da je reč o koaliciji sa punim međustranačkim poverenjem, podseća Stojanović.
„Međutim, očigledno je koncepcijska razlika bila velika. Dve stranke koje se nalaze levo od centra, Socijaldemokrati i Zeleni insistiraju na svojim programima, a to je malo naglašenije učešće države, u sektorima kao što je socijalna politika, a kod Zelenih ta takozvana zelena agenda. S druge strane, na drugom polu ove vladajuće 'semafor koalicije' bili su liberali čija je politička filozofija i ideologija doslovno suprotna. Oni isključuju državu iz svega, jer sve bi trebalo prepustiti građanima i firmama. Država ne bi trebalo da se meša i sve bi trebalo prepustiti tržištu i to je ta neoliberalna koncepcija koja je dosta jaka u toj stranci od početka.“
Međutim, problemi u koaliciji nastali su već krajem prošle godine kad je trebalo sastaviti budžet za ovu godinu i kad se ispostavilo da je kasa prazna i da su ogromne količine novca otišle na drugu stranu, pre svega na ogromnu finansijsku pomoć Ukrajini, dodaje Stojanović.
Razlaz – kancelarska reč
Rupa u budžetu je ostala, a još veća drama je nastala kad je trebalo sastaviti budžet za sledeću godinu i tu odluku je trebalo doneti do polovine ovog meseca, a u sredu je zasedao krizni štab koji je trebalo da donese konačnu odluku o miru u kući, ili o razilaženju, ističe Stojanović.
Šolc koji je bio dosta trpeljiv i zbog toga često kritikovan, sada je iskoristio kancelarsku reč, jer je kancelarova poslednja, i otpustio je iz vlade ministra finansija, a onda su po stranačkoj disciplini i sva četiri ministra liberala podneli ostavke, podseća Stojanović.
„Sada se cela bitka vodi oko toga kako da ta vlada nastavi rad. Šolc najavljuje da će se tek negde oko 15. januara glasati o poverenju ili nepoverenju vladi i da će se onda otvoriti pitanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je krajnje neuobičajena praksa u nemačkoj parlamentarnoj istoriji. Do sada su se stranke plašile upravo toga i držale se zajedno iako je drama već mesecima trajala. To je jedna velika politička kriza usled jedne inače velike jake ekonomske krize, jer je najjača privreda starog kontinenta već dve godine u recesiji. Vrlo je verovatno da ni jedno niti drugo ne može biti isključeno jer su varničenja upravo na tome i nastala. Kolač se budžetski smanjivao, a zahtevi povećavali i bilo ih je teško pomiriti.“
Međutim, opozicioni Demohrišćani Fridriha Merca insistiraju da se pre Nove godine glasa o nepoverenju vladi, jer ako bi se čekao 15. januar, do izbora bi došlo tek na proleće, dodaje Stojanović.
Neizbežni vanredni izbori
Očigledno je da se vanredni izbori više ne mogu izbeći a manjinska vlada ne može funkcionisati jer teško da bi mogla steći bilo kakvu podršku opozicionih partija, smatra Stojanović.
Iako se nemačka vlada raspala istog dana kad je Donald Tramp pobedio na američkim predsedničkim izborima, Stojanović smatra da te dve stvari nisu povezane jer je drama nemačke vladajuće koalicije već bila u toku, sve do skupa u sredu na kojem se očekivalo razrešenje.
„Do tada su se oni davljenički držali jer njihova pozicija je veoma loša. Svim strankama koje čine vladajuću koaliciju padaju akcije i nikada nije bila nijedna vlada koja je toliko nepopularna. Tako da su oni pokušavali koliko god mogu da se održe računajući da bi vreme možda moglo da poboljša njihove šanse na parlamentarnim izborima u septembru sledeće godine. Da eventualno dođe do nekog primirja u Ukrajini ili obustave ratnih dejstava da bi im se u tom smislu relaksirala pozicija. Što se uticaja američkih izbora tiče, strepnja od Trampa je postojala, međutim vladajuća koalicija je pokušavala da ne bude potpuno zatečena kao što je bila prilikom prvog Trampovog izbora.“
Iako gotovo da nisu imali nikakve kontakte sa republikancima, sve su učinili da ipak uspostave kontakte sa nešto viđenijim ljudima iz Trampove stranke da ne bi ponovo „ostali na ledini“, dodaje Stojanović.
Međutim,, pobeda Trampa je vrlo loša vest za Nemačku jer je on bio vrlo kritičan prema Nemcima i u prvom mandatu, a biće i u drugom s tim što je njegova pozicija sada daleko jača nego što je bila 2016. godine zbog podrške u Kongresu koju tad nije imao, zaključio je Stojanović.
Pogledajte i:
