https://lat.sputnikportal.rs/20241107/gospodar-vremena-i-prostora-u-beogradu-otvorena-izlozba-posvecena-milutinu-milankovicu-1179260410.html
„Gospodar vremena i prostora“: U Beogradu otvorena izložba posvećena Milutinu Milankoviću
„Gospodar vremena i prostora“: U Beogradu otvorena izložba posvećena Milutinu Milankoviću
Sputnik Srbija
Stalna izložba „Prof. dr. Milutin Milanković - Gospodar vremena i prostora“ posvećena srpskom naučniku, otvorena je u zgradi Matematičkog i Geografskog... 07.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-07T08:29+0100
2024-11-07T08:29+0100
2024-11-07T08:29+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
milutin milanković
izložba
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/07/1179260641_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_1d9d962817ccbcc81d680763cf4b41c1.jpg
Na svečanosti koja je u sredu uveče otvorena himnom „Bože pravde“, govorili su direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović, prodekani Matematičkog fakulteta u Beogradu Dejan Urošević i Miljan Knežević, kao i predstavnik Udruženja „Milutin Milanković“ Slobodan Stojanović.Urošević je napomenuo da je Milanković dao najveći doprinos razvoju nauke u Srbiji i da ga je predmet „Nebeska mehanika koji je predavao usmerio ka astronomiji“.Knežević je istakao da studenti i zaposleni na Matematičkom fakultetu imaju privilegiju da borave na istom mestu gde je boravio Milanković.„Kao student često sam razgovarao sa kolegama o rezultatima Milankovića. On jeste bio sjajan astronom, ali bio je i odličan matematičar. Znanje koje je stekao u Beču znao je da primeni, a rezultati koje je napravio u matematici doveli su do toga da mu se ceo svet divi“, objasnio je Knežević.Trifunović je rekao da su Milankovića naučna misao i put nauke odveli u „neprekidno sazvežđe“.„Tu je on gledao i razmišljao i često se pozivao na velikog Imanuela Kanta koji je rekao da nema prirodne nauke gde nema bar malo matematike“, objasnio je Trifunović.Stojanović je uputio čestitke organizatorima na ideji da stalna izložba posluži vaspitanju posetilaca i studenata fakulteta.„Doprinos Milankovića vidljiv je u dokazima od spomenika, novčanica, Bulevara na Novom Beogradu, 43 grada u Srbiji čije ulice nose njegovo ime, preko 110 gradova gde smo održali projekciju više od deset filmova. Moram da napomenem da je ovo prva izložba u Beogradu koja je za stalno postvljena i neka služi Institutu na čast“, rekao je Stojanović.Stalna postavka, koju su predstavili Matematički i Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, obuhvata naučne spise, fotografije i biografiju srpskog naučnika.Na plakatima je, kroz dokumente i tekst, prikazano njegovo školovanje u Beču, njegovi radovi, angažman i uticaj u nauci.Tu su i fotografije Kovnice novca na Topčideru i objekata za potrebe komande vazduhoplovstva.Pored toga, predstavljene su i fotografije Vodotornja u Osjeku, mostova na deonici „Transbalkanske pruge“ Niš - Knjaževac, kao i patent o reformi Julijanskog kalendara.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, milutin milanković, izložba
društvo, srbija – društvo, milutin milanković, izložba
„Gospodar vremena i prostora“: U Beogradu otvorena izložba posvećena Milutinu Milankoviću
Stalna izložba „Prof. dr. Milutin Milanković - Gospodar vremena i prostora“ posvećena srpskom naučniku, otvorena je u zgradi Matematičkog i Geografskog fakulteta u Beogradu.
Na svečanosti koja je u sredu uveče otvorena himnom „Bože pravde“, govorili su direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović, prodekani Matematičkog fakulteta u Beogradu Dejan Urošević i Miljan Knežević, kao i predstavnik Udruženja „Milutin Milanković“ Slobodan Stojanović.
Urošević je napomenuo da je Milanković dao najveći doprinos razvoju nauke u Srbiji i da ga je predmet „Nebeska mehanika koji je predavao usmerio ka astronomiji“.
„Iz svojih znanja koje je stekao iz Nebeske mehanike primenio je astronomske pojave na izučavanje klime. Svetski poznat naučnik postao je zato što je objasnio promene ledenih doba na zemlji, a godine 1923. predložio je novi julijanski kalendar“, izjavio je Urošević.
Knežević je istakao da studenti i zaposleni na Matematičkom fakultetu imaju privilegiju da borave na istom mestu gde je boravio Milanković.
„Kao student često sam razgovarao sa kolegama o rezultatima Milankovića. On jeste bio sjajan astronom, ali bio je i odličan matematičar. Znanje koje je stekao u Beču znao je da primeni, a rezultati koje je napravio u matematici doveli su do toga da mu se ceo svet divi“, objasnio je Knežević.
Trifunović je rekao da su Milankovića naučna misao i put nauke odveli u „neprekidno sazvežđe“.
„Tu je on gledao i razmišljao i često se pozivao na velikog Imanuela Kanta koji je rekao da nema prirodne nauke gde nema bar malo matematike“, objasnio je Trifunović.
Stojanović je uputio čestitke organizatorima na ideji da stalna izložba posluži vaspitanju posetilaca i studenata fakulteta.
„Doprinos Milankovića vidljiv je u dokazima od spomenika, novčanica, Bulevara na Novom Beogradu, 43 grada u Srbiji čije ulice nose njegovo ime, preko 110 gradova gde smo održali projekciju više od deset filmova. Moram da napomenem da je ovo prva izložba u Beogradu koja je za stalno postvljena i neka služi Institutu na čast“, rekao je Stojanović.
Stalna postavka, koju su predstavili Matematički i Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, obuhvata naučne spise, fotografije i biografiju srpskog naučnika.
Na plakatima je, kroz dokumente i tekst, prikazano njegovo školovanje u Beču, njegovi radovi, angažman i uticaj u nauci.
Tu su i fotografije Kovnice novca na Topčideru i objekata za potrebe komande vazduhoplovstva.
Pored toga, predstavljene su i fotografije Vodotornja u Osjeku, mostova na deonici „Transbalkanske pruge“ Niš - Knjaževac, kao i patent o reformi Julijanskog kalendara.
