Obračun sa dubokom državom zavisi od spremnosti Trampa da „zagrize metak“
© AP Photo / Alex Brandon
Pratite nas
Videvši koliko je duboka država moćna i koliko mu je zagorčavala život u prvom mandatu, između stalog i lažnim narativom o ruskom mešanju u izbore 2016. godine, možemo da se nadamo da će Donald Tramp sada, poučen takvim iskustvima pristupiti obračunu sa njom, kaže za Sputnjik dr Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“.
Snaga te „permanentne države“ takođe je i u Bajdenovom periodu došla do izražaja kroz činjenicu da se još aktuelni predsednik SAD nije uopšte mešao u svoj posao i da su, zapravo ljudi iz senke vodili američku spoljnu politiku, pri čemu je vojno-industrijsko-kongresni kompleks bio moćniji nego ikada ranije, dodaje Trifković.
Ukrajina – test spremnosti za obračun sa dubokom državom
„Teško je predvideti kakve će personalne odluke Donald Tramp doneti, ali možemo očekivati na osnovu nekih dosadašnjih izjava koje je dao, pre svega po pitanju okončanja rata u Ukrajini, da će on ili njegov tim predložiti pregovore na bazi statusa kvo na linijama fronta. Drugim rečima, na bazi prihvatanja od strane Kijeva činjenice da je nekakav narativ o pobedi nad Rusijom naprosto nerealan i da Amerika više nije spremna da neograničeno finansira produžetak rata pod tim uslovima.“
To će sa spoljnopolitičkog stanovišta biti najvažniji test gde ćemo videti koliko je Tramp spreman da se obračuna sa dubokom državom, dodaje Trifković.
Naravno, Tramp će biti izložen ogromnim napadima, pre svega vojno-industrijskog kompleksa kome je u interesu da se produži ukrajinski rat, smatra Trifković.
„Ali takođe i od svojih takozvanih evropskih partnera koji su, naravno, veoma radi da prihvate kontinuitet NATO kišobrana pod uslovom da ne moraju da plaćaju svoj deo računa. Kao što Nemci nikad nisu dostigli onih čuvenih dva odsto bruto-nacionalnog proizvoda odvajanja za odbranu, to će biti još manje spremni da izdvoje sada kad su u sveopštem ekonomskom opadanju.“
U prvom mandatu bliski saradnici Trampu zabijali – nož u leđa
U svom prvom mandatu Donald Tramp je napravio čitav niz grešaka u izboru svojih saradnika što je bio odraz njegovog neiskustva u „vašingtonskoj močvari“, podseća Trifković.
Premda je bio uspešan biznismen, on nije imao nikakvog iskustva u snalaženju u „lavirintu makijavelističkih igara u Vašingtonu“, tako da je, zapravo izgubio bitku sa dubokom državom, dodaje Trifković.
Pobjeda @realDonaldTrump je i naša pobjeda. Slavlje u Palati Republike. pic.twitter.com/ixKxN3sVkJ
— Milorad Dodik (@MiloradDodik) November 6, 2024
„Njegovi porazi su počeli vrlo rano, upravo zato što su mu neki od njegovih bliskih saradnika de fakto zabijali nož u leđa. Tako su se potpredsednik SAD (Majk) Pens i sekretar za spoljne poslove (Reks) Tilerson već početkom 2017. pojavljivali u evropskim forumima da svoje domaćine uvere kako ne dolazi u obzir ni dovođenje u pitanje NATO, niti pak osnova američke spoljne politike zasnovane na globalnoj dominaciji. Ovo je dostiglo vrhunac sa imenovanjem Džona Boltona, arhi-neokonzervativca, za savetnika za nacionalnu bezbednost, što se, naravno, završilo vrlo loše. Na kraju je Bolton napisao i jednu vitriolom nabijenu knjigu protiv Trampa.“
Otvoren mandat
Međutim, Tramp ovog puta zaista ima otvoren mandat, a retko se dešava da Bela kuća istovremeno ima većinu iz svoje partije u oba doma Kongresa – i u Senatu i u Predstavničkom domu, smatra Trifković.
Tramp je uspeo da konsoliduje Republikansku partiju kao nikad do sada i to više nije ista stranka od pre osam godina gde je postojao stari kadar koji se zapravo vrlo neprijateljski odnosio prema njemu, dodaje Trifković.
„Mnogi od njih su bili, poput pokojnog Džona Mekejna, njegovi otvoreni neprijatelji, a sada em ima jedinstvenu stranku, em ima mandat koji je nesumnjiv. Jer je on sa 315 elektoralnih glasova i sa osvojenih svih sedam spornih država, zapravo napravio trijumf kojim je potpuno deklasirao Kamalu Haris. Međutim, za očekivati je da će ta hidra, ta hobotnica duboke države biti i te kako žilava, ali sa druge strane, trebalo bi da počnu odlučne istrage i kriminalni progoni koji moraju da se vrate na 2016. godinu. A prvi simbolični potez za koji se ja lično nadam da će preduzeti jeste da pomiluje osuđenike od 6. januara 2021. godine.“
Reč je o takozvanim pobunjenicima jer tu nije bilo ni govora o pobuni već su to bile demonstracije na Kapitol hilu koje je onda demokratska mašina upotrebila kao sredstvo totalitarne kontrole, smatra Trifković.
Spremnost Trampa da „zagrize metak“
Tramp sada ima šansu da demontira duboku državu a da li će je i u kolikoj meri iskoristiti prvenstveno zavisi od njegove spremnosti da „zagrize metak“, kako se to kaže na američkom engleskom, ističe Trifković.
Zavisi i od izbora doslednog savetničkog i tima funkcionera u raznim državnim institucijama, a tu bi pre svega trebalo da se pozabavi izborom perfektnih saradnika i lojalista u Ministarstvu pravde, dodaje Trifković.
Posle tri neuspela atentata na Trampa tokom predizborne kampanje, mogućnost da se izvrši još neki je uvek prisutna, međutim, po održavanju predsedničkih izbora imamo jednu vrlo bitnu promenu, ocenjuje Trifković.
„A to je da ukoliko ubiju Trampa, umesto njega dolazi potpredsednik Džej Di Vens koji je, kako smo videli, vrlo artikulisan, inteligentan, sposoban i pri tom – mlad. On je tek nekih 40 i par godina star, tako da drugim rečima, umesto da imaju Trampa, oni bi imali 'Trampa model dva' koji bi mogao da bude, čak možemo reći i odlučniji i efikasniji u svom obračunu sa dubokom državom“, zaključio je Trifković.
Pogledajte i:
