00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Kako će izgledati svet posle američkih izbora
17:00
60 min
MILJANOV KORNER
Fale hrabri da kritikuju Partizan i Zvezdu
20:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Veteran Glavne obaveštajne uprave Rusije: Stoltenberg bio na korak od KGB, poznat i njegov pseudonim

© Sputnik / Lola ĐorđevićJens Stoltenberg
Jens Stoltenberg - Sputnik Srbija, 1920, 05.11.2024
Pratite nas
Sovjetska obaveštajna služba je krajem krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina razmatrala bivšeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga kao potencijalnog agenta pod pseudonimom „Steklov“, izjavio je u intervjuu Sputnjiku veteran Glavne obaveštajne uprave, direktor Centra za vojno-diplomatsku analizu i procene Vladimir Vinokurov.
O svojim kontaktima sa predstavnicima sovjetske obaveštajne službe u Norveškoj, Stoltenberg je ranije ispričao u intervjuu „Fajnenšel tajmsu“.
Vinokurov je podsetio da je Stoltenberg u svom neočekivanom intervjuu izjavio da se u mladosti sastajao sa predstavnikom sovjetske spoljne obaveštajne službe u Norveškoj i da je na zahtev norveške kontraobaveštajne službe pokušao da ga nagovori na saradnju.
Međutim, Vinokurov je dodao da je siguran da je sve bilo potpuno suprotno.

„Prema nekim informacija, krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, Jensa Stoltenberga je sovjetska obaveštajna služba zaista razmatrala u svojstvu agenta sa pseudonimom ‘Steklov’, ali je on ipak odbio da sarađuje i prijavio je svoje kontakte norveškoj policiji“, istakao je sagovornik agencije.

Najvažniji zadatak praćenje reakcija NATO-a na poraz Ukrajine

Osim toga, Vinokurov je govoreći o zadacima ruske vojno-obaveštajne službe ocenio da je danas najvažniji cilj otkrivanje mogućih reakcija Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a na poraz Oružanih snaga Ukrajine.

„Najvažniji zadatak vojne obaveštajne uprave trenutno je otkrivanje potencijalne reakcije glavnog protivnika na poraz ukrajinske vojske, kao i planova i namera u vezi sa mogućim angažovanjem združenih oružanih snaga NATO-a nakon što Rusija ostvari svoje ciljeve u Specijalnoj vojnoj operaciji“, naglasio je veteran.

U vezi sa tim, istakao je Vinokurov, izuzetno važan zadatak je praćenje vojno-političke situacije u raznim regionima, pre svega Arktičkom, Baltičkom, Crnomorsko i Indo-pacifičkom, gde je primećena posebna aktivnost SAD i njihovih saveznika.
Prema njegovim rečima, postizanje denacifikacije Ukrajine bez uklanjanja kijevskog režima je nemoguće.
On je prioritetnim zadatkom nazvao „neutralisanje pretnji sa teritorije Ukrajine, jer kijevski teroristi mogu pokušati da destabilizuju situaciju na teritoriji koja se graniči sa ruskom, sve do direktne invazije duboko u Rusiju“.
Glavna obaveštajna uprava Generalnog štaba Oružanih snaga Rusije danas obeležava 106. godišnjicu od osnivanja.
Jens Stoltenberg je od 1. oktobra prestao da obavlja funkciju generalnog sekretara Alijanse, a bio je na toj dužnosti od 2014. godine.
Njega je nasledio bivši holandski premijer Mark Rute, čiju kandidaturu su podržale sve članice NATO-a.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala