https://lat.sputnikportal.rs/20241102/ilon-mask-i-vladimir-putin-da-li-je-spremna-zamka-za-predsednicke-izbore-u-sad-video-1179063781.html
Ilon Mask i Vladimir Putin: Da li je spremna zamka za predsedničke izbore u SAD? /video/
Ilon Mask i Vladimir Putin: Da li je spremna zamka za predsedničke izbore u SAD? /video/
Sputnik Srbija
Scenario spada u kategoriju onih koji su možda već viđeni – pre osam godina kad je Donald Tramp prethodni put na predsedničkim izborima u Americi protiv sebe... 02.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-02T20:01+0100
2024-11-02T20:01+0100
2024-11-02T20:01+0100
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
komentari i analitika
amerika
rusija
ilon mask
vladimir putin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/01/1179064330_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_7e4b6bb27490b0b9ae098a09311aa0e2.jpg
”Volstrit džornal”, naime, direktno od izvora u onoj vašingtonskoj močvari kojoj je Tramp pretio da će je isušiti – pa se u tom pokušaju sam nasukao – saznaje da je najbogatiji pristalica nekadašnjeg i eventualno budućeg predsednika Amerike, Ilon Mask, već izvesno vreme u kontaktu s najmoćnijim suparnikom Amerike, predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.Obaveštajni izvoriNeimenovani američki obaveštajni zvaničnici otkrivaju ”Volstrit džornalu” – baš sad, neposredno uoči predsedničkih izbora u SAD – da još od kraja 2022. Mask i Putin razgovaraju redovno o ”ličnim pitanjima, poslu i geopolitičkim tenzijama”. A uporedo s tim, ukazuje se, odvija se i promena Maskovog stava o Rusiji i sukobu u Ukrajini koju najbogatiji čovek sveta više ne podržava onako odlučno kao što je činio pre nego što je počeo da ćaska s Putinom.Ovaj (navodni) kontakt je, naravno, od prvorazrednog bezbednosnog i političkog značaja za Ameriku, objašnjava ”Volstrit džornal”, jer Mask zbog svoje saradnje s Pentagonom ima pristup pojedinim najpoverljivijim podacima, a povrh toga mu je namenjena i važna funkcija u Trampovom predsedničkom timu ako ga opet bude. Tako da je, očigledno, poprilično problematično ako je on uistinu, maltene, ruski agent uticaja kakvim ga predstavlja ”Volstrit džornal”. A za njim i zloglasna Viktorija Nuland, doskorašnja zamenica američkog državnog sekretara i kreatorka kijevskog Majdana, koja o tome govori kao o već utvrđenoj činjenici; što zauzvrat svedoči da je reč o koordinisanom radu na utvrđivanju veze između Maska (to jest Trampa) i Kremlja.Scenario iz 2016.Kremlj je, međutim, ove informacije o tobožnjim razgovorima Putina i Maska izričito demantovao, uz Maskovo pojašnjenje da su njih dvojica komunicirali samo jedanput i to još u aprilu 2021, dakle, znatno pre početka Specijalne vojne operacije.Ali nije važno šta je istina nego kako (ne)istina može da bude upotrebljena.Što nas vraća na pomenuti scenario iz 2016, kada je vašingtonska močvara, koju nazivaju i dubokom državom, a sastoji se iz korporativno-medijsko-obaveštajno-političkog kompleksa, preko novinara ”Jahu njuza” Majkla Isikofa javnosti podmetnula priču o ruskim vezama Donalda Trampa i njegovog tima. Pa je onda tu priču, koju je sama podmetnula, upotrebila kao dokaz da bi pribavila nalog za prisluškivanje Donalda Trampa i njegovog tima.Ostalo je, naravno, istorija – sve je to, zasnovano na laži, potom iskorišćeno za izmišljanje afere o ruskom mešanju da bi bio sabotiran prvi predsednički mandat Donalda Trampa. Koji je on ionako uzurpirao samo zato što su Amerikanci glasali za njega umesto za Hilari Klinton kojoj je mesto u Beloj kući bilo namenjeno.Što nas sad i dovodi do mogućnosti da podmetnuta – u ”Volstrit džornalu” – priča o Ilonu Masku i Vladimiru Putinu ima sličnu ulogu mamca: da se uz njenu pomoć kao isfabrikovanog dokaza ponovo obezbedi potreban sudski nalog za aktiviranje obaveštajnih službi duboke američke države. Kako bi osujetila Trampove jeretičke namere da obustavi rat protiv Rusije u neprijatnom ali ne i nezamislivom slučaju da njegova prednost nad Kamalom Haris, kao što navijaju pojedini lakoverni republikanci, bude too big to rig – previše uverljiva da bi je osujetili onim kreativnim brojanjem glasova koje je obeležilo prethodne predsedničke izbore 2020. godine.Slučaj Džefa BezosaUostalom, uprkos masovnom prilivu nelegalnih migranata za koje Ilon Mask javno sumnja da bi nelegalno mogli i da glasaju na predstojećim izborima, i uprkos tome što u 14 od 50 američkih saveznih država nije potreban nikakav dokument za glasanje, ankete, koliko im je verovati, pokazuju da Tramp sad stoji znatno bolje nego što je stajao i 2016. i 2020.A nije nevažan ni slučaj ”Vašington posta” Džefa Bezosa, te ”L.A. tajmsa” i ”USA tudeja”, pored ostalih, koji su prekinuli višedecenijsku praksu iskazivanja javne podrške predsedničkom kandidatu, po pravilu, Demokratske partije, i odbili da stanu iza Kamale Haris…Šta je izazvalo ovu promenu? Čemu služe tvrdnje ”Volstrit džornala” o kontaktima Ilona Maska i Vladimira Putina? I šta možemo da očekujemo na američkim predsedničkim izborima 5. novembra?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili istoričar Saša Adamović, autor knjige ”Efekat Tramp”, i politikolog Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije.Pogledajte i:
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika, amerika, rusija, ilon mask, vladimir putin
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika, amerika, rusija, ilon mask, vladimir putin
Ilon Mask i Vladimir Putin: Da li je spremna zamka za predsedničke izbore u SAD? /video/
Scenario spada u kategoriju onih koji su možda već viđeni – pre osam godina kad je Donald Tramp prethodni put na predsedničkim izborima u Americi protiv sebe imao kandidatkinju koja je morala da ga pobedi. S tim što ovom prilikom glavnu ulogu mamca imaju predsednik Rusije Vladimir Putin i vlasnik društvene mreže Iks i koječega drugog Ilon Mask.
”Volstrit džornal”, naime, direktno od izvora u onoj vašingtonskoj močvari kojoj je Tramp pretio da će je isušiti – pa se u tom pokušaju sam nasukao – saznaje da je najbogatiji pristalica nekadašnjeg i eventualno budućeg predsednika Amerike, Ilon Mask, već izvesno vreme u kontaktu s najmoćnijim suparnikom Amerike, predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Neimenovani američki obaveštajni zvaničnici otkrivaju ”Volstrit džornalu” – baš sad, neposredno uoči predsedničkih izbora u SAD – da još od kraja 2022. Mask i Putin razgovaraju redovno o ”ličnim pitanjima, poslu i geopolitičkim tenzijama”. A uporedo s tim, ukazuje se, odvija se i promena Maskovog stava o Rusiji i sukobu u Ukrajini koju najbogatiji čovek sveta više ne podržava onako odlučno kao što je činio pre nego što je počeo da ćaska s Putinom.
Ovaj (navodni) kontakt je, naravno, od prvorazrednog bezbednosnog i političkog značaja za Ameriku, objašnjava ”Volstrit džornal”, jer Mask zbog svoje saradnje s Pentagonom ima pristup pojedinim najpoverljivijim podacima, a povrh toga mu je namenjena i važna funkcija u Trampovom predsedničkom timu ako ga opet bude. Tako da je, očigledno, poprilično problematično ako je on uistinu, maltene, ruski agent uticaja kakvim ga predstavlja ”Volstrit džornal”.
A za njim i zloglasna Viktorija Nuland, doskorašnja zamenica američkog državnog sekretara i kreatorka kijevskog Majdana, koja o tome govori kao o već utvrđenoj činjenici; što zauzvrat svedoči da je reč o koordinisanom radu na utvrđivanju veze između Maska (to jest Trampa) i Kremlja.
Kremlj je, međutim, ove informacije o tobožnjim razgovorima Putina i Maska izričito
demantovao, uz Maskovo pojašnjenje da su njih dvojica komunicirali samo jedanput i to još u aprilu 2021, dakle, znatno pre početka Specijalne vojne operacije.
Ali nije važno šta je istina nego kako (ne)istina može da bude upotrebljena.
Što nas vraća na pomenuti scenario iz 2016, kada je vašingtonska močvara, koju nazivaju i dubokom državom, a sastoji se iz korporativno-medijsko-obaveštajno-političkog kompleksa, preko novinara ”Jahu njuza” Majkla Isikofa javnosti podmetnula priču o ruskim vezama Donalda Trampa i njegovog tima. Pa je onda tu priču, koju je sama podmetnula, upotrebila kao dokaz da bi pribavila nalog za prisluškivanje Donalda Trampa i njegovog tima.
Ostalo je, naravno, istorija – sve je to, zasnovano na laži, potom iskorišćeno za izmišljanje afere o ruskom mešanju da bi bio sabotiran prvi predsednički mandat Donalda Trampa. Koji je on ionako uzurpirao samo zato što su Amerikanci glasali za njega umesto za Hilari Klinton kojoj je mesto u Beloj kući bilo namenjeno.
Što nas sad i dovodi do mogućnosti da podmetnuta – u ”Volstrit džornalu” – priča o Ilonu Masku i Vladimiru Putinu ima sličnu ulogu mamca: da se uz njenu pomoć kao isfabrikovanog dokaza ponovo obezbedi potreban sudski nalog za aktiviranje obaveštajnih službi duboke američke države. Kako bi osujetila Trampove jeretičke namere da obustavi rat protiv Rusije u neprijatnom ali ne i nezamislivom slučaju da njegova prednost nad Kamalom Haris, kao što navijaju pojedini lakoverni republikanci, bude too big to rig – previše uverljiva da bi je osujetili onim kreativnim brojanjem glasova koje je obeležilo prethodne predsedničke izbore 2020. godine.
Uostalom, uprkos masovnom prilivu nelegalnih migranata za koje Ilon Mask javno sumnja da bi nelegalno mogli i da glasaju na predstojećim izborima, i uprkos tome što u 14 od 50 američkih saveznih država nije potreban nikakav dokument za glasanje, ankete, koliko im je verovati, pokazuju da Tramp sad stoji znatno bolje nego što je stajao i 2016. i 2020.
A nije nevažan ni slučaj ”Vašington posta” Džefa Bezosa, te ”L.A. tajmsa” i ”USA tudeja”, pored ostalih, koji su prekinuli višedecenijsku praksu iskazivanja javne podrške predsedničkom kandidatu, po pravilu, Demokratske partije, i odbili da stanu iza Kamale Haris…
Šta je izazvalo ovu promenu? Čemu služe tvrdnje ”Volstrit džornala” o kontaktima Ilona Maska i Vladimira Putina? I šta možemo da očekujemo na američkim predsedničkim izborima 5. novembra?
O ovim su pitanjima u ”
Novom Sputnjik poretku” govorili istoričar Saša Adamović, autor knjige ”Efekat Tramp”, i politikolog Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
