https://lat.sputnikportal.rs/20241031/novi-manevar-srpski-jezik-kao-sluzbeni-ili-novi-ustav---kojim-putem-ide-crna-gora--1179036956.html
Novi manevar: Srpski jezik kao službeni ili novi ustav - kojim putem ide Crna Gora
Novi manevar: Srpski jezik kao službeni ili novi ustav - kojim putem ide Crna Gora
Sputnik Srbija
Promena Ustava Crne Gore, da bi srpski jezik postao službeni, je veoma komplikovana, gotovo nemoguća varijanta. Verujem da je Mandić tu kartu bacio na sto kako... 31.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-31T21:19+0100
2024-10-31T21:19+0100
2024-10-31T21:19+0100
region
region
region – politika
region – društvo
crna gora
srpski jezik
andrija mandić
vladimir dobrosavljević
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0c/1163664226_0:370:960:910_1920x0_80_0_0_1d3f6c650c90f93eeda57c4ce50196df.jpg
Ovo za Sputnjik, komentarišući najavu predsednika Skupštine Crne Gore Andrija Mandića da bi srpski jezik, kojim govori većinska Crna Gora, trebalo da postane službeni ili da se formira ustavotvorna skupština, kaže politički konstultant Vladimir Dobrosavljević.„Crnogorski Ustav je takav da se jako teško menja. Potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu i 50 odsto „za“ od ukupnog broja upisanih birača da izađe na referendum. To je gotovo nemoguća varijanta“, ističe naš sagovornik.Mandić je govoreći o ovom pitanju poručio da je „pristalica dogovora oko pitanja da srpski jezik postane službeni“, ali je i istakao da će napraviti ustavotvornu skupštinu ako „neko to neće“.On je dodao da Crna Gora mora da promeni Ustav, koji nije Sveto Pismo, već živa materija, i da to traže evropski partneri.„Vreme nešto promeni, popis to kaže. Kad obezbedimo dve trećine, možemo i da menjamo Ustav. To je legitimno, to su zakonske procedure. Ovaj Ustav je donesen voljom ustavotvorne Skupštine, jer je i onaj prethodni tražio dvotrećinsku većinu. Ako se mi ne možemo dogovoriti, uvek postoji ovaj model koji je sproveden 2007. godine“, poručio je Mandić i dodao da je on za dogovor.Promena Ustava dug i komplikovan putNakon objavljivanja zvaničnih rezultata pomenutog popisa, potvrđeno je da je srpski jezik najzastupljeniji u zemlji, njime govori 43,18 odsto stanovnika, a crnogorskim 34,52 odsto.Sagovornik Sputnjika kaže da je ideja sa ustavotvornom skupštinom jedna od mogućnosti kojom bi se stvari zapravo resetovale, vratile na početak, ali objašnjava da je to dug i komplikovan put.„Ustavotovorna skupština je bila 2007. godine kada je donošen Ustav posle otcepljenja, osamostaljivanja Crne Gore. to je isti pravni lek koji bi mogao da se primeni. Ali podrazumeva izbore za ustavotvornu skupštinu, koja kasnije donosi konsenzus oko toga kako treba da izgleda novi Ustav i onda se propisuju pravila u vezi sa tim“.Najbolje rešenje – dogovor o jezikuDobrosavljević dodaje da je to alternativno rešenje. Smatra da je najbolje za tako složenu državu, bez većinskog identiteta u jezičkom smislu – dogovor.Dobrosavljević objašnjava da je to vrsta sporazuma između vodećih identitetskih zajednica, gde nema preglasavanja, okupljanja jednih protiv drugih, već sve identitetske zajednice imaju sva prava koja važe i za sve druge.Šta ako dogovora nemaAko do ovakvog dogovora ne dođe, postoji i mogućnost primene međunarodnih sporazuma. S obzirom da Crna Gora teži ka integraciji u Evropsku uniju, to podrazumeva i prihvatanje standarda koje su evropske institucije propisale.„Jedan od njih je i Deklaracija o manjinskim i regionalnim jezicima na koju možete da se pozovete. Takođe, stavovi Evropskog saveta o ljudskim i kolektivnim pravima, na njih takođe mogu da se pozovu naši sunarodnici u Crnoj Gori. I na kraju, ali ne najmanje važno, kao i kod pitanja referenduma, možete pozvati Venecijansku komisiju da da svoje supervizorno mišljenje u odnosu na ono što se dešava sada, odnosno na pitanje o statusu jezika“, zaključuje Dobrosavljević.Pogledajte i:
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
region, region – politika, region – društvo, crna gora, srpski jezik, andrija mandić, vladimir dobrosavljević, analize i mišljenja
region, region – politika, region – društvo, crna gora, srpski jezik, andrija mandić, vladimir dobrosavljević, analize i mišljenja
Novi manevar: Srpski jezik kao službeni ili novi ustav - kojim putem ide Crna Gora
Promena Ustava Crne Gore, da bi srpski jezik postao službeni, je veoma komplikovana, gotovo nemoguća varijanta. Verujem da je Mandić tu kartu bacio na sto kako bi podigao lestvicu očekivanja. Suština ovog predloga je pozivanje na međunarodne standarde, koji moraju da budu ispoštovani. Jedino rešenje za srpski jezik je dogovor.
Ovo za Sputnjik, komentarišući najavu predsednika Skupštine Crne Gore Andrija Mandića da bi srpski jezik, kojim govori većinska Crna Gora, trebalo da postane službeni ili da se formira ustavotvorna skupština, kaže politički konstultant Vladimir Dobrosavljević.
„Crnogorski Ustav je takav da se jako teško menja. Potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu i 50 odsto „za“ od ukupnog broja upisanih birača da izađe na referendum. To je gotovo nemoguća varijanta“, ističe naš sagovornik.
Mandić je govoreći o ovom pitanju poručio da je „
pristalica dogovora oko pitanja da srpski jezik postane službeni“, ali je i istakao
da će napraviti ustavotvornu skupštinu ako „neko to neće“.
On je dodao da Crna Gora mora da promeni Ustav, koji nije Sveto Pismo, već živa materija, i da to traže evropski partneri.
„Vreme nešto promeni, popis to kaže. Kad obezbedimo dve trećine, možemo i da menjamo Ustav. To je legitimno, to su zakonske procedure. Ovaj Ustav je donesen voljom ustavotvorne Skupštine, jer je i onaj prethodni tražio dvotrećinsku većinu. Ako se mi ne možemo dogovoriti, uvek postoji ovaj model koji je sproveden 2007. godine“, poručio je Mandić i dodao da je on za dogovor.
Promena Ustava dug i komplikovan put
Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata pomenutog popisa, potvrđeno je da je srpski jezik najzastupljeniji u zemlji, njime govori 43,18 odsto stanovnika, a crnogorskim 34,52 odsto.
Sagovornik Sputnjika kaže da je ideja sa ustavotvornom skupštinom jedna od mogućnosti kojom bi se stvari zapravo resetovale, vratile na početak, ali objašnjava da je to dug i komplikovan put.
„Ustavotovorna skupština je bila 2007. godine kada je donošen Ustav posle otcepljenja, osamostaljivanja Crne Gore. to je isti pravni lek koji bi mogao da se primeni. Ali podrazumeva izbore za ustavotvornu skupštinu, koja kasnije donosi konsenzus oko toga kako treba da izgleda novi Ustav i onda se propisuju pravila u vezi sa tim“.
Najbolje rešenje – dogovor o jeziku
Dobrosavljević dodaje da je to alternativno rešenje. Smatra da je najbolje za tako složenu državu, bez većinskog identiteta u jezičkom smislu – dogovor.
„Jedino logično rešenje je konsenzus između svih etničkih zajednica i njihovih političkih predstavnika. Pravljenje jedne vrste konsenzualne države, kao što je Belgija. To je jedino logično. Crna Gora je država u kojoj relativna većina govori srpskim jezikom, nema apsolutne većine ni u jednoj identitetskoj grupaciji, sem u religioznoj, gde se 71 odsto izjasnilo kao pravoslavno. U tom smislu, jedini moguć način da Crna Gora opstane kao država, funkcioniše kao koliko toliko uzorna demokratija, je neka vrsta konsenzualne demokratije“.
Dobrosavljević objašnjava da je to vrsta sporazuma između vodećih identitetskih zajednica, gde nema preglasavanja, okupljanja jednih protiv drugih, već sve identitetske zajednice imaju sva prava koja važe i za sve druge.
Ako do ovakvog dogovora ne dođe, postoji i mogućnost primene međunarodnih sporazuma. S obzirom da Crna Gora teži ka integraciji u Evropsku uniju, to podrazumeva i prihvatanje standarda koje su evropske institucije propisale.
„Jedan od njih je i Deklaracija o manjinskim i regionalnim jezicima na koju možete da se pozovete. Takođe, stavovi Evropskog saveta o ljudskim i kolektivnim pravima, na njih takođe mogu da se pozovu naši sunarodnici u Crnoj Gori. I na kraju, ali ne najmanje važno, kao i kod pitanja referenduma, možete pozvati Venecijansku komisiju da da svoje supervizorno mišljenje u odnosu na ono što se dešava sada, odnosno na pitanje o statusu jezika“, zaključuje Dobrosavljević.
