https://lat.sputnikportal.rs/20241028/sta-je-rusija-naucila-iz-bombardovanja-jugoslavije-1999-odrzan-okrugli-sto-o-situaciji-na-balkanu-1178916466.html
Šta je Rusija naučila iz bombardovanja Jugoslavije 1999; Održan okrugli sto o situaciji na Balkanu
Šta je Rusija naučila iz bombardovanja Jugoslavije 1999; Održan okrugli sto o situaciji na Balkanu
Sputnik Srbija
U Međunarodnom pres centru medijske grupe „Rusija sevodnja“, čiji je Sputnjik deo, održan je okrugli sto o situaciji na Balkanu u novoj geopolitičkoj realnosti... 28.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-28T22:02+0100
2024-10-28T22:02+0100
2024-10-28T22:02+0100
rusija
rusija
srbija
balkan
briks
nato bombardovanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1c/1178916308_0:13:3029:1717_1920x0_80_0_0_6f084ed32c21b8cd6f632591aa6d3ed4.jpg
U okruglom stolu pod nazivom „Balkan: Geopolitička situacija i faktor BRIKS“ učestvovali su rukovodilac Rossotrudničestva Evgenije Primakov, rukovodilac odeljenja za crnomorsko-mediteranske studije Instituta za Evropu Ruske akademije nauka (RAN) Katarina Entina, stariji naučni saradnik odeljenja za istoriju Istočne Evrope posle Drugog svetskog rata Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Nikita Bondarev i zamenik direktora Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka za naučni rad Mihail Lobanov.Govoreći o bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, Primakov je rekao da iz njega Rusija može da izvuče važne lekcije.On je istakao i da se mora razmišljati o svojim interesima, a ne o interesima bivših „poštovanih partnera“.„Treba da se setimo da i pored toga što su događaji u Jugoslaviji umnogome odredili okretanje Rusije od Zapada ka Istoku, pa čak ne ni ka Istoku, već ka svojim unutrašnjim ruskim nacionalnim interesima, važno je još znati da je Rusija takođe učestvovala u sankcijama, u sankcionom režimu protiv Jugoslavije. Imamo ovu mračnu stranicu naše prošlosti kojom se ne ponosimo“, rekao je Primakov.„Danas, u uslovima ovog globalnog sukoba kome prisustvujemo, u kome neradno učestvujemo, moramo biti svesni tih grešaka ili onih propusta koje je izvršila i naša zemlja kako ih ne bismo ponavljali ubuduće, već da bismo, pre svega, pratili naše nacionalne interese, a ne nekih, kako su ranije nazivani, poštovanih partnera“, istakao je on.Kada su u pitanju prednosti ekonomskog bloka BRIKS-a, Primakov je primetio da je to njegova nesvrstanost. Kako je naveo, postoje savezi protiv nekoga, a postoje i drugi zarad obostrane koristi.„Velika prednost ekonomskog bloka je njegov neblokovski karakter. To je njegova jača strana. Izgrađen je upravo po principu obostrane koristi, a ne nečijeg vređanja, otimanja nečega od nekoga, namamljivanja nekuda i tako dalje“, zaključio je Primakov.Prezentacija monografije u Beogradu biće održana 12. novembra. Pre 25 godina civilna infrastruktura i civili Savezne Republike Jugoslavije našli su se pod zločinačkim vazdušnim udarima NATO-a. Ali ni bombardovanje, ni narednih 25 godina sistematskih napora Zapada usmernih na zaborav onoga što se dogodilo i uključivanja Srbije u svoju orbitu nisu dali željene rezultate: srpsko društvo nije oprostilo Zapadu, srpska privreda prilično čvrsto stoji na nacionalnoj osnovi.Uprkos zapadnim pritiscima i zahtevima za uvođenje antiruskih sankcija, Rusija ostaje jedan od ključnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a Republika Srpska, kao deo BiH, ne dozvoljava da BiH zvanično uvede sankcije Rusiji, koristeći ruske energetske resurse i proizvode tranzitom iz Srbije. Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20241028/ruski-strucnjak-postoji-dubok-razlog-zasto-srbija-jos-nije-primljena-u-eu-1178894370.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, srbija, balkan, briks, nato bombardovanje
rusija, srbija, balkan, briks, nato bombardovanje
Šta je Rusija naučila iz bombardovanja Jugoslavije 1999; Održan okrugli sto o situaciji na Balkanu
U Međunarodnom pres centru medijske grupe „Rusija sevodnja“, čiji je Sputnjik deo, održan je okrugli sto o situaciji na Balkanu u novoj geopolitičkoj realnosti, u okviru koga je predstavljena kolektivna monografija „Dug odjek 1999“.
U okruglom stolu pod nazivom „Balkan: Geopolitička situacija i faktor BRIKS“ učestvovali su rukovodilac Rossotrudničestva Evgenije Primakov, rukovodilac odeljenja za crnomorsko-mediteranske studije Instituta za Evropu Ruske akademije nauka (RAN) Katarina Entina, stariji naučni saradnik odeljenja za istoriju Istočne Evrope posle Drugog svetskog rata Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Nikita Bondarev i zamenik direktora Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka za naučni rad Mihail Lobanov.
Govoreći o bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, Primakov je rekao da iz njega Rusija može da izvuče važne lekcije.
On je istakao i da se mora razmišljati o svojim interesima, a ne o interesima bivših „poštovanih partnera“.
„Treba da se setimo da i pored toga što su događaji u Jugoslaviji umnogome odredili okretanje Rusije od Zapada ka Istoku, pa čak ne ni ka Istoku, već ka svojim unutrašnjim ruskim nacionalnim interesima, važno je još znati da je Rusija takođe učestvovala u sankcijama, u sankcionom režimu protiv Jugoslavije. Imamo ovu mračnu stranicu naše prošlosti kojom se ne ponosimo“, rekao je Primakov.
„Danas, u uslovima ovog globalnog sukoba kome prisustvujemo, u kome neradno učestvujemo, moramo biti svesni tih grešaka ili onih propusta koje je izvršila i naša zemlja kako ih ne bismo ponavljali ubuduće, već da bismo, pre svega, pratili naše nacionalne interese, a ne nekih, kako su ranije nazivani, poštovanih partnera“, istakao je on.
Kada su u pitanju prednosti ekonomskog bloka BRIKS-a, Primakov je primetio da je to njegova nesvrstanost. Kako je naveo, postoje savezi protiv nekoga, a postoje i drugi zarad obostrane koristi.
„Iz onoga što smo zajedno mogli da pročitamo, vidimo i čujemo, BRIKS je otvorena organizacija izgrađena po principu uzajamne koristi, a ne protiv nekoga. Pretpostavljam da će srpska Vlada, srpske vlasti nastaviti da razumno procenjuju svoje nacionalne interese. Kako će se odvijati usaglašavanje, pristupanje određene zemlje, koliko znamo, postiže se konsenzusom unutar organizacije, postoje različiti nivoi članstva“, ocenio je on.
„Velika prednost ekonomskog bloka je njegov neblokovski karakter. To je njegova jača strana. Izgrađen je upravo po principu obostrane koristi, a ne nečijeg vređanja, otimanja nečega od nekoga, namamljivanja nekuda i tako dalje“, zaključio je Primakov.
Prezentacija monografije u Beogradu biće održana 12. novembra.
Pre 25 godina civilna infrastruktura i civili Savezne Republike Jugoslavije našli su se pod zločinačkim vazdušnim udarima NATO-a. Ali ni bombardovanje, ni narednih 25 godina sistematskih napora Zapada usmernih na zaborav onoga što se dogodilo i uključivanja Srbije u svoju orbitu nisu dali željene rezultate: srpsko društvo nije oprostilo Zapadu, srpska privreda prilično čvrsto stoji na nacionalnoj osnovi.
Uprkos zapadnim pritiscima i zahtevima za uvođenje antiruskih sankcija, Rusija ostaje jedan od ključnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a Republika Srpska, kao deo BiH, ne dozvoljava da BiH zvanično uvede sankcije Rusiji, koristeći ruske energetske resurse i proizvode tranzitom iz Srbije.
