https://lat.sputnikportal.rs/20241028/nikita-mihalkov-za-sputnjik-danasnja-ruska-elita-se-kuje-na-frontu-video-1178892647.html
Nikita Mihalkov za Sputnjik: Današnja ruska elita se kuje na frontu /video/
Nikita Mihalkov za Sputnjik: Današnja ruska elita se kuje na frontu /video/
Sputnik Srbija
Dali smo u bescenje Istočnu Nemačku, izdali smo Varšavski ugovor, ostavili smo one koji su zajedno s nama ratovali. Epoha Gorbačova i Jeljcina predstavlja... 28.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-28T19:01+0100
2024-10-28T19:01+0100
2024-10-28T19:01+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
nikita mihalkov
rusija
pozorište
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1c/1178892490_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_5ad0ca0a1a5d079b9a713b0ae8f096cd.png
U intervjuu koji je za Sputnjik dao u Narodnom pozorištu gde je prvi put u Srbiji prikazana njegova predstava „12“, Mihalkov objašnjava da je Rusija donekle i sama kriva za ono što se dešava u Ukrajini jer se lakomisleno ponela prema onom što se desilo 1991. kad se raspao Sovjetski Savez.- Nismo shvatili, nismo želeli da shvatimo, niti da remetimo svoj komfor, kad nismo razumeli da anglosaksonski svet troši ogroman novac na vaspitavanje generacija ljudi od detinjstva koji nikad nisu poverovali u to da smo mi i Ukrajinci jedan narod. I to je veoma važno. A rezultat tog lakomislenog odnosa je da se desilo šta se desilo. Štaviše, kad je već sve počelo i kad su nas već prevarili, deset godina su bombardovali Donbas i svet, pa i mi smo to posmatrali i mlako se protivili. Rezultat imamo. Pominjao sam da neistina učinjena ili rečena radi komfora i mira dovodi do toga da se vremenom pretvara u istinu koja ti se vratila sa mnogo surovijim posledicama. Eto to se desilo. Ali mi s druge strane nismo imali drugi izlaz. Prevario nas je NATO koji je obećao Gorbačovu da se neće približavati našim granicama.Vaša predstava koja je prikazana u Beogradu na izvestan način procesuira traume iz prošlosti ruskog naroda i Rusije, kao što su rat u Avganistanu, Čečenski rat. Možete li da zamislite ili možda planirate u budućnosti i film o traumi koja se sada dešava, ukrajinskoj traumi?Ono što je veliko vidi se na rastojanju. Radije bih pravio rezime na osnovu rezultata, ne u smislu ko će pobediti – ne radi se o tome. Jednostavno, da bi se mogao imati sveobuhvatni pogled treba da nešto bude završeno. Tada je to moguće i može se početi čitava priča, od toga kako je krenulo i kako odvijalo. Naravno da je to veoma interesantno i veoma važno, ali za to je potrebno vreme.Šta će sad biti s prozorom probijenim ka Zapadu još u vreme Petra Prvog? Hoće li on biti zatvoren? Ili vidite mogućnost da iz tog prozora ipak dopre neka svetlost?Stvar je u tome koliko će Zapad i narodi tzv. civilizovanog sveta shvatiti da su prevareni. To zavisi od ljudi koji su, ne želeći da naruše svoj komfor, kukavičluk nazvali tolerantnošću, a nesposobnost da se zaštite nazvali multikulturalizmom. Nemam u vidu ksenofobiju, ali pominjao sam da načelnik švedske policije, zemlje blagostanja, preko televizije upozorava i moli žene da ne izlaze na ulicu posle devet sati. To je katastrofa. Ili ono što se desilo u Americi na granici s Meksikom. To može da se završi građanskim ratom unutar zemalja koje su počele da shvataju da se nuklearni kišobran pod kojim su živeli tako komforno malo istanjio. Mislim da od toga zavise i naši međusobni odnosi. Putin je vrlo tačno rekao da mi nismo protiv Zapada, mi samo nismo Zapad. I to je to. A to što Zapad ne želi da mi živimo kako mi hoćemo, to je njegov problem. A naš je problem da branimo svoj suverenitet i stav da smo mi civilizacija a ne neka tamo kolonija.Znate da se na Srbiju vrši pritisak da izabere – ili Zapad, ili Rusija. Posebno im smeta što Srbija nije uvela sankcije Rusiji. A vi nas vidite kao deo pravoslavnog sveta koji ste pozvali da se zaštiti. Šta mislite, da li je uopšte moguće da Srbija izabere Zapad i treba li uopšte da bira?Sloboda je kad postoji pravo izbora. A najviša sloboda je kad nema potrebe da se bira. Ali ako Srbi žele divljanje i diskoteke u crkvama, mogu da izaberu Zapad. Da smo mi izabrali katolicizam, da Aleksandar Nevski nije odbio i nije nastavio da plaća danak tatarskoj Hordi a ostao pravoslavan, danas bismo imali Olimpijske igre i Evroviziju takve kakvi su bili i čitavo to divljanje i košmar koji su nas preplavili. A Srbi treba da izaberu. Ko ne shvata šta je to kvadroberstvo, da to nije dečja igra. To nije izbor između toga da li si dečak ili devojčica, nego da li si čovek ili životinja. To je ozbiljna stvar. Ne treba se prema tome odnositi kao prema nekoj detinjariji. Već smo imali da su američki udžbenici za ukrajinske škole doveli do toga da četvorogodišnja devojčica pozdravlja nacistički dizanjem ruke i kaže da će klati Ruse a roditelji se smeju. Tako se počinje. Zato je naivna prepostavka da su to, eto deca. A onda se to sve završava katastrofom. Mama mi je govorila da vaspitavanje počinje kad dete još nije prohodalo. Posle je kasno. A izbor Srba? Pa pogledajte Gruzine, kakve su tamo bile kataklizme u odnosima s Rusijom. Ali oni shvataju odakle dolazi prava opasnost. Isto je sa Srbijom. Ako počnu sutra da vas pritiskaju... sad pominju litijum, sutra će hteti čak i nalazište, odnosno da opljačkaju zemlju. Njih je apsolutno baš briga kako će ljudi da žive, šta će se ovde dešavati. Pogledajte laboratorije u Ukrajini, ogroman broj laboratorija koje vrše stravične i bolesne eksperimente, pa i na mentalnim bolesnicima. Ali šta ih briga. Oni koriste sve redom, samo ne sebe, i to da bi izvukli korist za sebe. I to treba razumeti.Kako vam se čini, da li Srbi to razumeju?Mislim da razumeju. Kusturica recimo razume, a rekao bih da on nije jedini i da ima dosta ljudi koji razumeju. Ali opet, rekao sam, i to je vrlo precizna misao: nemoj se bojati svog neprijatelja, on jedino što može jeste da te ubije. Ne boj se prijatelja, jedino što može jeste da te izda. Boj se ravnodušnih jer uz njihovu ćutljivu saglasnost se dešava i ubistvo, i izdaja. Ravnodušnost, tolerantnost i multikulturalizam - iza njih se kriju kukavičluk i odsustvo želje da ustaneš i nešro uradiš sopstvenim rukama. Pogledajte finale mog filma „Sunčanica“, šta kaže poručnik: šta nisam video, video sam, šta nisam razumeo, razumeo sam. Nije hteo ništa da preduzme. Mislio je, srediće se samo od sebe. Pa neće. Eto i sada je pogubno misliti da će se nešto srediti samo od sebe.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20241028/patrijarh-porfirije-urucio-orden-svetog-save-nikiti-mihalkovu-1178877130.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
kultura, kultura – vesti, nikita mihalkov, rusija, pozorište
kultura, kultura – vesti, nikita mihalkov, rusija, pozorište
Nikita Mihalkov za Sputnjik: Današnja ruska elita se kuje na frontu /video/
Dali smo u bescenje Istočnu Nemačku, izdali smo Varšavski ugovor, ostavili smo one koji su zajedno s nama ratovali. Epoha Gorbačova i Jeljcina predstavlja globalnu izdaju svega. Nekom je to bilo po volji i sad im je po volji, ali treba da shvatimo da se današnja ruska elita upravo kuje na frontu, poručuje slavni ruski režiser Nikita Mihalkov.
U intervjuu koji je za Sputnjik dao u Narodnom pozorištu gde je prvi put u Srbiji prikazana njegova predstava „12“, Mihalkov objašnjava da je Rusija donekle i sama kriva za ono što se dešava u Ukrajini jer se lakomisleno ponela prema onom što se desilo 1991. kad se raspao Sovjetski Savez.
- Nismo shvatili, nismo želeli da shvatimo, niti da remetimo svoj komfor, kad nismo razumeli da anglosaksonski svet troši ogroman novac na vaspitavanje generacija ljudi od detinjstva koji nikad nisu poverovali u to da smo mi i Ukrajinci jedan narod. I to je veoma važno. A rezultat tog lakomislenog odnosa je da se desilo šta se desilo. Štaviše, kad je već sve počelo i kad su nas već prevarili, deset godina su bombardovali Donbas i svet, pa i mi smo to posmatrali i mlako se protivili. Rezultat imamo. Pominjao sam da neistina učinjena ili rečena radi komfora i mira dovodi do toga da se vremenom pretvara u istinu koja ti se vratila sa mnogo surovijim posledicama. Eto to se desilo. Ali mi s druge strane nismo imali drugi izlaz. Prevario nas je NATO koji je obećao Gorbačovu da se neće približavati našim granicama.
Vaša predstava koja je prikazana u Beogradu na izvestan način procesuira traume iz prošlosti ruskog naroda i Rusije, kao što su rat u Avganistanu, Čečenski rat. Možete li da zamislite ili možda planirate u budućnosti i film o traumi koja se sada dešava, ukrajinskoj traumi?
Ono što je veliko vidi se na rastojanju. Radije bih pravio rezime na osnovu rezultata, ne u smislu ko će pobediti – ne radi se o tome. Jednostavno, da bi se mogao imati sveobuhvatni pogled treba da nešto bude završeno. Tada je to moguće i može se početi čitava priča, od toga kako je krenulo i kako odvijalo. Naravno da je to veoma interesantno i veoma važno, ali za to je potrebno vreme.
Šta će sad biti s prozorom probijenim ka Zapadu još u vreme Petra Prvog? Hoće li on biti zatvoren? Ili vidite mogućnost da iz tog prozora ipak dopre neka svetlost?
Stvar je u tome koliko će Zapad i narodi tzv. civilizovanog sveta shvatiti da su prevareni. To zavisi od ljudi koji su, ne želeći da naruše svoj komfor, kukavičluk nazvali tolerantnošću, a nesposobnost da se zaštite nazvali multikulturalizmom. Nemam u vidu ksenofobiju, ali pominjao sam da načelnik švedske policije, zemlje blagostanja, preko televizije upozorava i moli žene da ne izlaze na ulicu posle devet sati. To je katastrofa. Ili ono što se desilo u Americi na granici s Meksikom. To može da se završi građanskim ratom unutar zemalja koje su počele da shvataju da se nuklearni kišobran pod kojim su živeli tako komforno malo istanjio. Mislim da od toga zavise i naši međusobni odnosi. Putin je vrlo tačno rekao da mi nismo protiv Zapada, mi samo nismo Zapad. I to je to. A to što Zapad ne želi da mi živimo kako mi hoćemo, to je njegov problem. A naš je problem da branimo svoj suverenitet i stav da smo mi civilizacija a ne neka tamo kolonija.
Znate da se na Srbiju vrši pritisak da izabere – ili Zapad, ili Rusija. Posebno im smeta što Srbija nije uvela sankcije Rusiji. A vi nas vidite kao deo pravoslavnog sveta koji ste pozvali da se zaštiti. Šta mislite, da li je uopšte moguće da Srbija izabere Zapad i treba li uopšte da bira?
Sloboda je kad postoji pravo izbora. A najviša sloboda je kad nema potrebe da se bira. Ali ako Srbi žele divljanje i diskoteke u crkvama, mogu da izaberu Zapad. Da smo mi izabrali katolicizam, da Aleksandar Nevski nije odbio i nije nastavio da plaća danak tatarskoj Hordi a ostao pravoslavan, danas bismo imali Olimpijske igre i Evroviziju takve kakvi su bili i čitavo to divljanje i košmar koji su nas preplavili. A Srbi treba da izaberu. Ko ne shvata šta je to kvadroberstvo, da to nije dečja igra. To nije izbor između toga da li si dečak ili devojčica, nego da li si čovek ili životinja. To je ozbiljna stvar. Ne treba se prema tome odnositi kao prema nekoj detinjariji. Već smo imali da su američki udžbenici za ukrajinske škole doveli do toga da četvorogodišnja devojčica pozdravlja nacistički dizanjem ruke i kaže da će klati Ruse a roditelji se smeju. Tako se počinje. Zato je naivna prepostavka da su to, eto deca. A onda se to sve završava katastrofom. Mama mi je govorila da vaspitavanje počinje kad dete još nije prohodalo. Posle je kasno. A izbor Srba? Pa pogledajte Gruzine, kakve su tamo bile kataklizme u odnosima s Rusijom. Ali oni shvataju odakle dolazi prava opasnost. Isto je sa Srbijom. Ako počnu sutra da vas pritiskaju... sad pominju litijum, sutra će hteti čak i nalazište, odnosno da opljačkaju zemlju. Njih je apsolutno baš briga kako će ljudi da žive, šta će se ovde dešavati. Pogledajte laboratorije u Ukrajini, ogroman broj laboratorija koje vrše stravične i bolesne eksperimente, pa i na mentalnim bolesnicima. Ali šta ih briga. Oni koriste sve redom, samo ne sebe, i to da bi izvukli korist za sebe. I to treba razumeti.
Kako vam se čini, da li Srbi to razumeju?
Mislim da razumeju. Kusturica recimo razume, a rekao bih da on nije jedini i da ima dosta ljudi koji razumeju. Ali opet, rekao sam, i to je vrlo precizna misao: nemoj se bojati svog neprijatelja, on jedino što može jeste da te ubije. Ne boj se prijatelja, jedino što može jeste da te izda. Boj se ravnodušnih jer uz njihovu ćutljivu saglasnost se dešava i ubistvo, i izdaja. Ravnodušnost, tolerantnost i multikulturalizam - iza njih se kriju kukavičluk i odsustvo želje da ustaneš i nešro uradiš sopstvenim rukama. Pogledajte finale mog filma „Sunčanica“, šta kaže poručnik: šta nisam video, video sam, šta nisam razumeo, razumeo sam. Nije hteo ništa da preduzme. Mislio je, srediće se samo od sebe. Pa neće. Eto i sada je pogubno misliti da će se nešto srediti samo od sebe.
