https://lat.sputnikportal.rs/20241027/ovo-se-jednostavno-ne-radi-hoce-li-nas-hapsiti-1178792256.html
Ovo se jednostavno ne radi: Hoće li nas hapsiti?
Ovo se jednostavno ne radi: Hoće li nas hapsiti?
Sputnik Srbija
Maksim Šostakovič, dirigent i pijanista, opisuje kako se sa ocem, čuvenim kompozitorom Dmitrijem, pedesetih godina zaputio ka Upravi za zaštitu autorskih prava... 27.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-27T18:01+0100
2024-10-27T18:01+0100
2024-10-27T18:01+0100
emisija „prorok“
analize i mišljenja
svet
svet
svet – politika
sankcije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/03/1173042963_0:235:1651:1163_1920x0_80_0_0_ba50b96edaaad4c160ab72577fe721be.jpg
Stariji Šostakovič je tiho rekao:„Ne poričemo materijalni interes pri prelasku iz tabora reakcije u tabor progresa.“Naravno, aludirao je na poznate reči Lenjina: „Mi, komunisti, ne poričemo materijalni interes radnika zbog povećavanja produktivnosti.“Konceptualizator ateističkog egzistencijalizma i dobitnik Nobelove nagrade za književnost možda je tog dana u Moskvi naplaćivao kakve putne troškove, možda su mu ipak bili isplaćivani honorari za dela koja su široko čitana i citirana među sovjetskom publikom, a možda se radi i o nečem trećem.Tek, njegove veze sa „komunističkom blokom“ jesu postojale, putovao je i na Kubu, u Jugoslaviju i Kinu. Uostalom, nije u tom vremenu bio jedini među intelektualcima sa Zapada sklonim komunističkoj ideologiji i zaštiti „svih potlačenih na svetu“.Istovremeno, danas su već dobro poznate veze američkih i britanskih struktura sa liberalnim umetnicima i misliocima, među njima je i uticaj na uređivačku politiku svojevremeno kultnog časopisa „Encounter“. Isto kao što su poznate njihove veze sa sovjetskim disidentima.Hladni rat odigravao se na više frontova, između ostalog ogledao se i u izgradnji kulturnih i političkih obrazaca i aktualizaciji različitih tema preko umetnosti, nauke, filozofije, novinarstva... Neki su u tome učestvovali svesno, neki nesvesno, neki zbog verovanja u ideje i aktualizacije političkih tema, neki zbog šanse za afirmaciju i honorara, neki su bili autori sjajnih teorijskih modela i značajnih umetničkih dela, neki samo puka sredstva u „velikoj igri“ čija su istraživanja ili radovi služila jednokratnoj svrsi.Tek, pravila su bila poznata, diskusije učestale, a razmene stavova i stanovišta nisu prestajala. U to su bili uključeni neki od najvećih intelektualaca tog doba. Što se suštinski razlikuje od današnjeg vremena.Sad se prvo puca, pa upozoravaDanas se najpre puca, pa tek onda upozorava o mogućoj upotrebi vatrenog oružja. Prvo se uvedu sankcije, onda dugo i grozničavo traže obrazloženja zbog čega je to učinjeno, a naposletku, u nedostatku održivih obrazloženja – opet se uvode sankcije i organizuje se novi krug celog procesa.Tako su, nakon dve godine, SAD uvele po drugi put sankcije ruskim medijima (RT i Sputnjik), uz dodatak da se ovoga puta mere odnose i na generalnog direktora medijske grupe „Rusija sevodnja“ Dimitrija Kiseljova. Donekle, sve je ovo smešno pošto ponuđena obrazloženja, najblaže rečeno, jednostavno ne stoje.Odnekle, ovo je zabrinjavajuće i može imati dalekosežne posledice. Entoni Blinken pozvao je saveznike da se „odnose prema radu RT na isti način kao prema bilo kojoj obaveštajnoj aktivnosti Rusije na svojoj teritoriji“.Ozbiljna optužba, uz to i ozbiljna pretnja. Blinken je opalio, pa će sada saveznici, tek nakon privođenja pojedinaca tražiti dokaze zbog čega su sumnjivi i konstruisati teze o obaveštajnim aktivnostima kontekstualizacijom postojećih definicija i oslanjajući se na „šire zasnovanu logiku“.Taj „film“ već je bio prikazivan u represivnim komunističkim režimima, mada su i tamo najpre slali upozorenja, najčešće nekoliko puta, pa tek potom pucali.. Međutim, posebnu dimenziju predstavlja način na koji je tema daljeg sankcionisanja zaposlenih u ruskim medijima uvedena u politički diskurs tokom leta.Najpre je obajvljena vest kako fondacija bračnog para Kluni predlaže pokretanje tajnih naloga za hapšenje „ruskih propagandista“. Džordž Kluni je, nakon što se „podigla prašina“ u javnosti demantovao ovu najavu, mada ostaje činjenica kako je to saopštila direktorka za pravna pitanja te organizacije Ana Neistat. U njenom izlaganju pominjana je primena ove mere protiv novinara, ali teško je utvrdiva granica između novinara i ostalih.Za kijevski režim propagandisti su i pisac kalibra Zahara Prilepina, kao i filozof Aleksandar Dugin.Nova uloga Džordža KlunijaUbrzo nakon oglašavanja Klunija i njegove direktorke sličnu inicijativu lansira i Međunarodna federacija za ljudska prava Džordža Soroša, sa idejom da Međunarodni krivični sud izda naloge za hapšenje nekoliko ruskih novinara (Margarita Simonjan, Dmitrij Kiseljov, Vladimir Solovjov) i Dmitrija Medvedeva (tu se već prelazi sa novinara na druge delatnike koje Soroš očigledno smatra za važne „ruske propagandiste“), što ipak pokazuje da se u pojedinim američkim krugovima o tome razmišlja.Može Kluni demantovati koliko hoće, može biti i da je nevin u celoj ovoj stvari, tek ideja je zakotrljana. Navedeni razlozi, kako se to čini zbog sankcionisanja „ratne propagande“ i „zločinačkog jezika mržnje“ deluje koliko neubedljivo, toliko i neverovatno.Prvo, o uzrocima i razlozima tekućih turbulencija u međunarodnoj areni postoje mnoga viđenja. Krize se ne rešavaju isključivanjem i sankcionisanjem, već sučeljavanjem i diskusijama. Čak i kada je nemoguće rešiti krizu, ona se može držati pod kontrolom i tako sprečiti njena dalja eskalacija. Potrebna su pravila igre, razmene stavova i stanovišta. Neko će iz toga izaći kao pobednik, neko kao gubitnik, neko će u tome učestvovati iz ubeđenja, neko iz drugih pobuda, ali ustanoviće se određeni kulturni i politički obrasci i aktualizovati različite teme preko umetnosti, nauke, filozofije, novinarstva... Tako se i pored trajanja kriza, kakva je na primer bila hladnoratovska, u određenoj meri može normalno živeti, raditi, stvarati.Drugo, neverovatno je da inicijatori ovih predloga, bilo da se radi o glumcima ili multimilijarderima - ne razmišljaju o kontraefektima. Da li zaista misle kako bi primena ovako sumanutih ideja ostala bez posledica za njih i njihove istomišljenike? Na društvenoj mreži „H“ širi se spisak poznatih ličnosti (celebrities) koje su javno podržale Izrael u poslednjem ratu protiv Palestine. Tu su glumci Dvejn Džonson i Džejmi Li Kurtis, Kim Kardašijan, muzičar Džastin Biber, košarkaš Lebron Džejms... Jednostavnim pregledom komentara može se lako utvrditi da bukvalno ne postoji niti jedna muslimanska zemlja u kojoj deo javnosti nije reagovao pozitivno na ovu akciju. Kako će se to odraziti na pojedince sa spiska? Nemoguće je predvideti, ali je lako i naslutiti da se neće sve završiti prostom blokadom naloga na društvenoj mreži. Između ostalog, i zbog straha od reciprociteta tokom hladnoratovskog perioda učesnici u sukobu izbegavali su drastična rešenja i trudili se da uspostave neka pravila igre.Umišljenost dela zapadne elite, političke, kulturne i uopšte intelektualne, njihovo samozavaravanje kako su i dalje „centar sveta“ sa pravom da odlučuju o tome šta je istina i nameću drugima svoja viđenja, predstavlja jednu od najvećih opasnosti u današnjem vremenu.Neko bi da nas hapsi…U redu, hapsiće „ruske propagandiste“, možda se u to uključi i Međunarodni krivični sud, ali koliko će to doprineti eskalacije krize i kako će se odraziti na njih same, na one koji budu na spisku „američkih propagandista“!?Uslediće reciprocitet i još dramatičnije posledice, a za njima i spirala sličnih mera kojoj neće biti kraja.U politici postoje stvari koje se jednostavno ne rade, bez obzira na okolnosti i tekuću situaciju. Bolje je to shvatiti na vreme. Ako počne primena Blinkenovih predloga i nastavi se merama Džorca Soroša onda će biti kasno za pokušaj ustanovljavanja pravila igre. Iako će svima brzo postati jasno zašto postoje stvari koje se jednostavno ne rade.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/03/1173042963_0:80:1651:1318_1920x0_80_0_0_38b331890aba9a14a104cb1dee5aa1b1.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
emisija „prorok“, analize i mišljenja, svet, svet – politika, sankcije
emisija „prorok“, analize i mišljenja, svet, svet – politika, sankcije
Ovo se jednostavno ne radi: Hoće li nas hapsiti?
Maksim Šostakovič, dirigent i pijanista, opisuje kako se sa ocem, čuvenim kompozitorom Dmitrijem, pedesetih godina zaputio ka Upravi za zaštitu autorskih prava (Ardov „Knjiga o Šostakoviču“). Na blagajni su zatekli Žan-Pol Sartra kako preuzima pozamašan denjak novčanica. Bilo mu je to neobično pošto se tada autorski honorari nisu plaćali strancima.
Stariji Šostakovič je tiho rekao:
„Ne poričemo materijalni interes pri prelasku iz tabora reakcije u tabor progresa.“
Naravno, aludirao je na poznate reči Lenjina: „Mi, komunisti, ne poričemo materijalni interes radnika zbog povećavanja produktivnosti.“
Konceptualizator ateističkog egzistencijalizma i dobitnik Nobelove nagrade za književnost možda je tog dana u Moskvi naplaćivao kakve putne troškove, možda su mu ipak bili isplaćivani honorari za dela koja su široko čitana i citirana među sovjetskom publikom, a možda se radi i o nečem trećem.
Tek, njegove veze sa „komunističkom blokom“ jesu postojale, putovao je i na Kubu, u Jugoslaviju i Kinu. Uostalom, nije u tom vremenu bio jedini među intelektualcima sa Zapada sklonim komunističkoj ideologiji i zaštiti „svih potlačenih na svetu“.
Istovremeno, danas su već dobro poznate veze američkih i britanskih struktura sa liberalnim umetnicima i misliocima, među njima je i uticaj na uređivačku politiku svojevremeno kultnog časopisa „Encounter“. Isto kao što su poznate njihove veze sa sovjetskim disidentima.
Hladni rat odigravao se na više frontova, između ostalog ogledao se i u izgradnji kulturnih i političkih obrazaca i aktualizaciji različitih tema preko umetnosti, nauke, filozofije, novinarstva... Neki su u tome učestvovali svesno, neki nesvesno, neki zbog verovanja u ideje i aktualizacije političkih tema, neki zbog šanse za afirmaciju i honorara, neki su bili autori sjajnih teorijskih modela i značajnih umetničkih dela, neki samo puka sredstva u „velikoj igri“ čija su istraživanja ili radovi služila jednokratnoj svrsi.
Tek, pravila su bila poznata, diskusije učestale, a razmene stavova i stanovišta nisu prestajala. U to su bili uključeni neki od najvećih intelektualaca tog doba. Što se suštinski razlikuje od današnjeg vremena.
Sad se prvo puca, pa upozorava
Danas se najpre puca, pa tek onda upozorava o mogućoj upotrebi vatrenog oružja. Prvo se uvedu sankcije, onda dugo i grozničavo traže obrazloženja zbog čega je to učinjeno, a naposletku, u nedostatku održivih obrazloženja – opet se uvode sankcije i organizuje se novi krug celog procesa.
Tako su, nakon dve godine, SAD uvele po drugi put sankcije ruskim medijima (RT i Sputnjik), uz dodatak da se ovoga puta mere odnose i na generalnog direktora medijske grupe „Rusija sevodnja“ Dimitrija Kiseljova. Donekle, sve je ovo smešno pošto ponuđena obrazloženja, najblaže rečeno, jednostavno ne stoje.
Odnekle, ovo je zabrinjavajuće i može imati dalekosežne posledice. Entoni Blinken pozvao je saveznike da se „odnose prema radu RT na isti način kao prema bilo kojoj obaveštajnoj aktivnosti Rusije na svojoj teritoriji“.
Ozbiljna optužba, uz to i ozbiljna pretnja. Blinken je opalio, pa će sada saveznici, tek nakon privođenja pojedinaca tražiti dokaze zbog čega su sumnjivi i konstruisati teze o obaveštajnim aktivnostima kontekstualizacijom postojećih definicija i oslanjajući se na „šire zasnovanu logiku“.
Taj „film“ već je bio prikazivan u represivnim komunističkim režimima, mada su i tamo najpre slali upozorenja, najčešće nekoliko puta, pa tek potom pucali.. Međutim, posebnu dimenziju predstavlja način na koji je tema daljeg sankcionisanja zaposlenih u ruskim medijima uvedena u politički diskurs tokom leta.
Najpre je obajvljena vest kako fondacija bračnog para Kluni predlaže pokretanje tajnih naloga za hapšenje „ruskih propagandista“. Džordž Kluni je, nakon što se „podigla prašina“ u javnosti demantovao ovu najavu, mada ostaje činjenica kako je to saopštila direktorka za pravna pitanja te organizacije Ana Neistat. U njenom izlaganju pominjana je primena ove mere protiv novinara, ali teško je utvrdiva granica između novinara i ostalih.
Za kijevski režim propagandisti su i pisac kalibra Zahara Prilepina, kao i filozof Aleksandar Dugin.
Nova uloga Džordža Klunija
Ubrzo nakon oglašavanja Klunija i njegove direktorke sličnu inicijativu lansira i Međunarodna federacija za ljudska prava Džordža Soroša, sa idejom da Međunarodni krivični sud izda naloge za hapšenje nekoliko ruskih novinara (Margarita Simonjan, Dmitrij Kiseljov, Vladimir Solovjov) i Dmitrija Medvedeva (tu se već prelazi sa novinara na druge delatnike koje Soroš očigledno smatra za važne „ruske propagandiste“), što ipak pokazuje da se u pojedinim američkim krugovima o tome razmišlja.
Može Kluni demantovati koliko hoće, može biti i da je nevin u celoj ovoj stvari, tek ideja je zakotrljana. Navedeni razlozi, kako se to čini zbog sankcionisanja „ratne propagande“ i „zločinačkog jezika mržnje“ deluje koliko neubedljivo, toliko i neverovatno.
Prvo, o uzrocima i razlozima tekućih turbulencija u međunarodnoj areni postoje mnoga viđenja. Krize se ne rešavaju isključivanjem i sankcionisanjem, već sučeljavanjem i diskusijama. Čak i kada je nemoguće rešiti krizu, ona se može držati pod kontrolom i tako sprečiti njena dalja eskalacija. Potrebna su pravila igre, razmene stavova i stanovišta. Neko će iz toga izaći kao pobednik, neko kao gubitnik, neko će u tome učestvovati iz ubeđenja, neko iz drugih pobuda, ali ustanoviće se određeni kulturni i politički obrasci i aktualizovati različite teme preko umetnosti, nauke, filozofije, novinarstva... Tako se i pored trajanja kriza, kakva je na primer bila hladnoratovska, u određenoj meri može normalno živeti, raditi, stvarati.
Drugo, neverovatno je da inicijatori ovih predloga, bilo da se radi o glumcima ili multimilijarderima - ne razmišljaju o kontraefektima. Da li zaista misle kako bi primena ovako sumanutih ideja ostala bez posledica za njih i njihove istomišljenike? Na društvenoj mreži „H“ širi se spisak poznatih ličnosti (celebrities) koje su javno podržale Izrael u poslednjem ratu protiv Palestine. Tu su glumci Dvejn Džonson i Džejmi Li Kurtis, Kim Kardašijan, muzičar Džastin Biber, košarkaš Lebron Džejms... Jednostavnim pregledom komentara može se lako utvrditi da bukvalno ne postoji niti jedna muslimanska zemlja u kojoj deo javnosti nije reagovao pozitivno na ovu akciju. Kako će se to odraziti na pojedince sa spiska? Nemoguće je predvideti, ali je lako i naslutiti da se neće sve završiti prostom blokadom naloga na društvenoj mreži. Između ostalog, i zbog straha od reciprociteta tokom hladnoratovskog perioda učesnici u sukobu izbegavali su drastična rešenja i trudili se da uspostave neka pravila igre.
Umišljenost dela zapadne elite, političke, kulturne i uopšte intelektualne, njihovo samozavaravanje kako su i dalje „centar sveta“ sa pravom da odlučuju o tome šta je istina i nameću drugima svoja viđenja, predstavlja jednu od najvećih opasnosti u današnjem vremenu.
U redu, hapsiće „ruske propagandiste“, možda se u to uključi i Međunarodni krivični sud, ali koliko će to doprineti eskalacije krize i kako će se odraziti na njih same, na one koji budu na spisku „američkih propagandista“!?
Uslediće reciprocitet i još dramatičnije posledice, a za njima i spirala sličnih mera kojoj neće biti kraja.
U politici postoje stvari koje se jednostavno ne rade, bez obzira na okolnosti i tekuću situaciju. Bolje je to shvatiti na vreme. Ako počne primena Blinkenovih predloga i nastavi se merama Džorca Soroša onda će biti kasno za pokušaj ustanovljavanja pravila igre. Iako će svima brzo postati jasno zašto postoje stvari koje se jednostavno ne rade.