00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Došlo je do inverzije: Totalitarizam ide na Zapad, a sloboda na – Istok /video/

© Fotohost-agentstvo brics-russia2024.ru / Uđi u bazu fotografijaZajednička fotografija lidera članica BRIKS-a u Kazanju
Zajednička fotografija lidera članica BRIKS-a u Kazanju - Sputnik Srbija, 1920, 27.10.2024
Pratite nas
Samit u Kazanju okupio je zemlje željne autonomije, one koje slede princip da je svako kovač sopstvene sreće, da svako ima pravo na svoju posebnost. To su glavne tekovine ovogodišnjeg samita BRIKS-a, ocenjuje u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ politički filozof Dragoljub Kojčić.
Prema njegovim rečima, došlo je do inverzije u ideološkim porecima – totalitarizam se preselio na Zapad, dok su se zemlje okupljene na samitu u Kazanju predstavile kao teorijski naslednici liberalizma. Zemlje Istoka su danas slobodarska društva u kojima se afirmiše principi slobode.
„Za Zapad, to je tragedija. To je njihova imanentna tragedija, da su podlegli unifikaciji mišljenja, koja ide, rekao bih, po nekakvim komesarskim diktatima. Dakle sve ono što smo mogli da zamerimo Staljinu, sada se nalazi kod njih, gotovo u identičnoj formi“, naglašava on.

BRIKS preokrenuo igru – Zapad više ne može da radi šta hoće

Samit u Kazanju je istorijski značajan, prema Kojčićevom mišljenju, iz dva razloga. Jedan je zato što su se tamo okupile krajnje različite države. Međutim, sve razlike se prevazilaze jer je svet, kako Kojčić kaže, žedan slobode, želi da skine sa sebe koprenu rafiniranog kolonijalizma.
Zemlje okupljene u Kazanju postigle su visok nivo saglasnosti zato što se nije preterivalo sa zaključcima, dok BRIKS nije stavljen u funkciju ni jedne države, pa ni države domaćina ovogodišnjeg samita. BRIKS se postavio kao pokret u kome je zajednički imenitelj potreba za slobodom, autonomijom, individualitetom, kao i suverenitetom u punom značenju te reči.
Drugi aspekt odnosi se na to da je nakon pada Berlinskog zida i bombardovanja Jugoslavije, na Zapadu postojalo mišljenje da sila može da reši sve. Međutim, sada se pokazuje da devetnaest država koje su bile agresori na našu zemlju, sada ne mogu da pobede Rusiju u Ukrajini. Rezultati kazanjskog samita moraće na Zapadu da budu uzeti u obzir i zapadne elite moraće da se zapitaju da nisu pogrešile u svom pristupu svetskim zbivanjima.

Kazanj pokazuje da Rusija nije izolovana

Rusija, a to pokazuje kazanjski samit nije ostala izolovana, uprkos naporima Zapada.
„Ne samo da nije ostala izolovana, nego su u izvesnom smislu zapadnoevropske zemlje ostale uskraćene, zato što mislim da je Evropa shvatila da zato što nema političku suverenost, zato što predstavlja izvesnu produženu ruku, možda čak i marionetu Vašingtona, da je trpela ekonomsku štetu. Uskraćena je za ruski gas. Ali, izgubili su nešto što je mnogo važnije, veoma potentno rusko tržište. To je 150 miliona ljudi“, objašnjava Kojčić.
Poruka iz Kazanja nije izolacionistička, ne pravi novi Berlinski zid time što će izolovati članice organizacije od ostatka sveta.
„Moguće je da je završna deklaracija upravo zato pragmatična jer cilja na duge staze da bi ostvarila što šire ciljeve“, ocenjuje Kojčić.
Naš sagovornik ne isključuje mogućnost i da će neke zapadne države poželeti kontakte sa BRIKS-om i podseća da je Turska, jedna od najvažnijih članica NATO-a dobila status partnera u organizaciji.
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije otišao u Kazanj, on je telefonom razgovarao sa Putinom. Ruski predsednik pozvao je srpskog kolegu na obeležavanje Dana pobede 9. maja, čime su razvejane sve sumnje u dobre odnose između Srbije i Rusije. Navode da je Beograd zaoštrio svoje odnose sa Moskvom naš sagovornik naziva spletkama i klevetama, koje su za cilj imale narušavanje odnosa između dve države.
„Vladimir Putin ima euklidovsku ili pitagorejsku retoriku – vrlo je precizan – rekao je dve rečenice: što je dobro za Srbiju, to je dobro i za Rusiju, što je dobro za srpski narod, to je dobro i za ruski narod. To znači da on veruje u naše rukovodstvo i kolektivnu pamet srpskog naroda, potpuno razume situaciju u kojoj se nalazimo“, ističe Kojčić.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala