https://lat.sputnikportal.rs/20241026/kusturica-nemam-vise-pravo-da-cutim-video-1178754835.html

Kusturica: Nemam više pravo da ćutim /video/

Kusturica: Nemam više pravo da ćutim /video/

Sputnik Srbija

Neka metafora se vuče uz mene kao da je neka urota, a ne ono što bi moglo da se sagleda i izrazi kao realnost. A moja realnost je čistac na kome ja živim. Imam... 26.10.2024, Sputnik Srbija

2024-10-26T18:34+0200

2024-10-26T18:34+0200

2024-10-26T18:34+0200

kultura

kultura

analize i mišljenja

emir kusturica

sajam knjiga

beogradski sajam knjiga

orbita kulture

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/18/1178756121_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_a2ae7d1a050522303750cee1fa2b4435.jpg

Ovako proslavljeni reditelj Emir Kusturica objašnjava okolnosti u kojima je, pored reputacije svetskog umetnika filma, počeo da gradi i karijeru književnika. Da je u tome uspešan potvrdilo je i predstavljanje njegovih Sabranih dela u pet knjiga, objavljenih u izdavačkoj kući Kosmos.Uz opasku da bi možda bolje bilo reći izabrana dela, budući da će ih biti još, profesor Kusturica, još dodaje da njegovo pisanje nije došlo iz nekog smišljenog koncepta.„Nije to došlo ni iz želje da budem pisac, nego je nastalo praktično kao zamena za nešto što je mnogo kompozitnije i teže a to su filmovi. Dakle, da bi postao književnik čovek mora da piše, odnosno mora da vežba rukopis, a ja sam to doživeo kao kad pravim kadrove. A kad pravite kadar i sekvencu, bilo da je jedan ili ih je mnogo, to se uvek radi iznova, sve dok čovek ne dođe do neke vrste perfekcije“.Sami ste kazali da ste postali pisac između ostalog i zbog toga što nije više bilo novca za filmove.— Kad sam prvi put rekao nešto pozitivno o Putinu, onda je odmah krenula restrikcija na Zapadu koja je bila suluda. To je bilo još vreme kad je on bio kooperativan sa Zapadom, ne ovo sad u kome stvara novu valutu i gde se zapravo jedan čitan svet lomi i dobijamo novi okvir nove civilizacije koja je na drugi način postavljena od ove kolonijalne.Da li vas dobro razumeh da ste vi zahvaljujući Putinu zapravo postali pisac?— Tako je, to je najtačnije.Prisećajući se svoga puta, na promociji ste pomenuli vaš prvi film „Gernika“, rađen po priči Antonija Isakovića. Da li je „Gernika“ kao simbol borbe protiv nasilja i borbe za slobodu zapravo zajednički imenitelj svega što ste do sada uradili?— Jeste. Tu sam odmah na početku uočio šta znači celina. I kroz šta junak sve prođe, napravi užasnu grešku jer želi da pomogne, a u stvari iseče te noseve, koji su navodno kod pripadnika Jevreja veći i seče ih, a onda iz straha kad vidi šta je uradio - kao i čovečanstvo iz haosa u koju uvede istorija - onda se sve popravlja i vraća se u početnu fazu i tako u krugovima.Gde je onda uloga vas kao buntovnika protiv tog sveta? Vi se ne biste bunili da ne verujete da je taj svet popravljiv i da ga je moguće dovesti u neke razumne koordinate?— Svet se samoishranjuje i on u toj samoishrani proživi razne faze. Šta je dobro sa ovom novom civilizacijom? Ona je stvorena i ona će da se razvija kao jedna vrsta evroazijstva - jer bez Evrope ipak ne može - ali azijstvo, odnosno azijska sila u kolektivizmu. Taj kolektivizam su ovi izgubili izuzev u fudbalu ili u tako nekim sporednim aktivnostima, ali nema ga u proizvodnji niti u onome što je esencijalno za te zapadne narode. Na drugoj strani se pojavljuje nova civilizacija ili ideja o budućnosti kao više civilizacija koje prate jedna drugu.Da li vi to sada pričate inspirisani BRIKS-om koji je aktuelan ovih dana? Je li to ta civilizacija koja će doneti novinu?— Naravno. Ja mislim da je BRIKS jedan novi okvir u kojeg će stati sve ono što ne želi da bude pod neokolonijalnom, odnosno postkolonijalnom šapom koja je držala praktično čitavu planetu dva, tri veka. Sad je došlo vreme razračunavanja koje ne mora da bude ratno, iako će tu biti ratova. Uostalom, Indija i Kina imaju sporove oko granica, pa su u istoj toj grupi. Ujedinjene nacije i međunarodno pravo je tako pokleklo, izgubilo je onu silu koju je imalo i u takom neredu jako je dobro da se stvara novi poredak. To je novi poredak na starim iskustvima carevina, pokleknutih carevina, poništenih Kine i Indije koji su zapravo bili najveće žrtve kolonijalizma britansko-francuskog, odnosno američkog a sad se javljaju i sami kao hegemoni.Da li je simbol tog novog sveta, slobodnijeg i pravednijeg Peter Handke, čovek koga ima i u vašoj novoj knjizi „Pobunjeni anđeo“?― Peter Handke je čovek koji po svemu zaslužuje jednu knjigu i mnogo pažnje. To je čovek koji je u vreme bombardovanja Beograda, Srbije i Republike Srpske stigao tu da živi s nama pod bombama. Takvu stvar može da izvede samo veliki heroj, odnosno čovek kod koga nema granica između životopisa, onoga što živi, i pisanja koje dolazi iz njegove neuhvatljive prirode, koje ima žanr koji nikad na planeti nije postojao, niti će postojati, koji je duboko ljudski. Sve što je Handke radio, manje-više je na kraju poklonio nama. I ja mislim da je zbog toga i dobio Nobelovu nagradu.U knjizi je to čovek na žici koji razgraničava svet na dobro i zlo, da li su takvi kao Handke malobrojni ili ih ima?— Profesor čitav život hoda na žici. Bez žice nema onog što Milo Lompar piše o mojoj prvoj knjizi, o ideji o insajderu u autsajderu. Kada autsajder postaje insajder, a ne želi to da bude, nego se vraća autsajderu, a ipak je na putu gde se insajderski stiču različiti uslovi. Na koji način? Na taj način što postaješ ruski prijatelj u trenutku kadu im je najteže. Kad postaješ srpski najveći prijatelj u trenutku kad je tom narodu najteže. Znači, visoki zadaci žrtvovanja i ideje da čovek ako se ne žrtvuje – ne postoji. On može samo da bude žrtva nekog autokonformizma koji vlada i koji ljude poništava. Čovek koji ostvaruje smisao kroz žrtvovanje za druge je čovek. Pobunjeni čovek je to isto. Šta je Handke recimo bez Srbije? Bio bi uspavani pisac koji bi uspevao u formalnom smislu da dotakne nebo, ali to iskustvo u kojem se žrtvovao za jedan mali pravedni narod, poturivši praktično leđa pod sve te medijske bičeve koji vladaju Zapadnom Evropom - stvarno je vredno pažnje. Nije on igrao na tu kartu, on je samo želeo da pomogne.Ni vi niste igrali na određenu kartu, u smislu kalkulanstva, ali ste ipak osvanuli na jednoj strani...— Kad se raspadala Jugoslavija, moja ideja o traženju porekla bila je upravo zbog toga što je srpski identitet postojao u mojoj kući. I on je istražen. To je problem koji se pojavljuje zapravo u mom rodnom gradu, ali ne i kod mene, tako da ja ne delim taj problem. Ja delim aktuelne probleme kroz koje prolazi srpski narod, pokušavam da budem od koristi za njegovo preživljavanje u ovim teškim uslovima. Izgledalo je kao da sam na strani jačeg, ali zašto je to tako zamišljeno? Zato što je to provincijalni utisak. Svaka provincija ima utisak da je ona spremna da napravi svetozador. A nije tako u svetskim pomeranjima, ispalo je da su Srbi nagrabusili najviše i da su bili uvek, reklo bi se, na nekoj klackalici gde je pravda izmicala, neprestano. I utoliko je moje samopotvrđivanje u okviru tog naciona i te kulture bilo najnormalnija pojava za mene i za moju porodicu.Svet i dalje s pažnjom prati sve što pričate i radite. Nedavno smo gledali domaći dokumentarac u Ukrajini gde ste i vi pojavljujete, ali svi su „razumeli“ da je to vaš film: tamo gde se pojavite sve postaje vaše.— To je zanimljiv film. Jer kako bez ikakvog odbleska čovek da ćuti na ono što se dešava sa Pečerskom lavrom u Kijevu, dakle, u srcu ruske duhovnosti, odnosno pravoslavlja, s kojim mi delimo praktično sve, uključujući i bliske jezike i na neki način nikad ostvarenu ljubav koja je, valjda zbog te fizičke udaljenosti, tako bila postavljena. Veoma je važno da se u jednom takom filmu solidarišemo sa braćom koja su ugnjetena u Kijevu. To su pravoslavna braća, to je ista kultura, to je kultura na kojoj sam ja odgajan, bez obzira što su imena drugačija, to je ono što sam poneo iz kuće. Da je moj otac živ, uradio bi isto.Imate li nadu da će se tu nešto dobro dešavati?— Imam. Mislim da sila boga ne moli i da će to na kraju da završi upravo na onaj način na koji očekujemo da sve dođe na svoje mesto i da ono što je rusko bude rusko. Zašto? Zato što je taj multikulturni recept propao na ispitu, upravo na onom na čemu je nezavisna Ukrajina ugnjetavala u tom delu, zabranjivala jezik. Gledao sam jedan dokument u kome ukrajinski predsednik obećava penzionerima Rusima da neće imati penziju, da neće moći unuke da šalju u obdaništa i da neće moći da žive na toj teritoriji. I to se sad vidi po utvrdama koje su gradili od 2014. do praktično početka ovog sukoba. Tu se još pojavljuje i fenomen bioloških laboratorija, ta priča zaslužuje svoj epilog.Da li su u pravu oni koji kažu da sve zapravo zavisi od ishoda američkih izbora?— Na površini to jeste vezano za te izbore, to je još uvek najjača svetska sila, formalno i do uvođenja valute koja će da parira, a ne da bude žrtva američkog dolara. A doštampavali su ih koliko god im je trebalo, jer su znali da u završnici nekog kockanja u Dubaiju ili bilo gde u Indoneziji, dobitniku žetone isplaćuju u dolarima. Dok ove zemlje koje su se srele sad u Kazanju, ne stvore svoj monetarni finansijski sistem, dotle će oni biti prvi. A mislim da nam za ovo o čemu govorimo treba još godina dve, da ćemo imati jedan paralelni finansijski sistem i ekonomiju koja neće zavisiti od federalnih rezervi, odnosno koliko ima dolara ili koliko će se doštampavati. Kad se smanji okvir unutar kojeg je dolar valuta koja vlada, onda će Amerika izaći na čistac sama sa sobom. A taj čistac ne znamo šta će da bude.Andriću ste posvetili ceo jedan grad ali niste od njega preuzeli uverenje da je u ćutanju sigurnost. Vi ne ćutite?— Nisam, zato što se danas ne može reći da je u ćutanju sigurnost. Danas možeš da se praviš lud da se ništa oko tebe ne dešava i da budeš slobodno žrtva toga što ćutiš. Danas se čovek brani verbalnim rafalima bolje nego ćutnjom. Hoću da kažem, različita vremena – različite ideje i ideali. Andrićev je bilo ideal da bude miran i da stvara. A moj ideal je da u svoju društvenu zajednicu unesem što više mogu. I utoliko je moj diskurs, u stvari, jak da bi sve ono što kod mene vredi bilo preneseno na ljude s kojima živim.Da li sada govorite iz autsajderske pozicije, opet ste prešli na tu stranu?— Jeste. Ali ja nemam putera na glavi. Dugo je postojala i još uvek postoji jedna suluda ideja da mi je država dala brdo, da mi je država dala Andrićgrad. Odem dole u Trebinje gde imam neki stan i prvi komšija kaže - opština mu dala stan.Kada da očekujemo sledeće tomove sabranih dela i makar jedan film?- Biće, biće. A biće i knjiga iduće godine.

2024

Vesti

sr_RS

kultura, analize i mišljenja, emir kusturica, sajam knjiga, beogradski sajam knjiga, orbita kulture