00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Da li posle samita BRIKS-a stiže dramatična promena globalnog finansijskog sistema /video/

© Fotohost-agentstvo brics-russia2024.ru / Uđi u bazu fotografijaVladimir Putin
Vladimir Putin - Sputnik Srbija, 1920, 26.10.2024
Pratite nas
Poprilično je finansijske i geopolitičke ironije sadržano u podatku da je jedan bankar sa Vol strita (Džim O’Nil iz ”Goldman Saksa”) dao ime organizaciji koja preti da se razvije tako da ugrozi dominaciju američkog dolara, a samim tim i Vol strita. Ali dugovi Kolektivnog zapada na račun sirovina Globalne većine napokon dolaze na naplatu.
Pa je i zato u središtu pažnje čitavog sveta bio samit dotične organizacije, BRIKS-a, koji je u Rusiji, u Kazanju, održan od 22. do 24. oktobra. Svetska većina tamo je gledala s nadom. Preostali, međutim, strahuju.

Priznanje zapadnih medija

Pa su u skladu s tim zapadni mediji glavnog toka u prvi plan istakli svoju predvidljivu zbunjenost pred činjenicom da – kao što navodi karakteristični Si-En-En – predsednik Rusije Vladimir Putin uopšte nije izolovan na međunarodnoj sceni kao što su se oni nadali jer su gledali sopstveni program. Naprotiv, priznaje sad ova američka TV mreža, ”veliki samit kome je (Putin) domaćin pokazuje da je on daleko od usamljenog”.
To, doduše, i nije bilo naročito teško primetiti dok je predsednik Rusije dočekivao lidere Kine Si Đinpinga, Indije Narendru Modija, Južne Afrike Sirila Ramafosu i još tridesetak drugih šefova država i vlada koje ulaze u sastav proširenog BRIKS-a i njegovih partnera, a stigao je u Kazanj i generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš; sve u svemu, Si-En-En nevoljno je naveo da ”slika koja se projektuje” iz Kazanja pokazuje da ”Zapad ostaje izolovan u svetu sopstvenim sankcijama i savezima, dok ’globalna većina’ zemalja podržava nastojanje (Rusije i Kine) da izazovu globalno liderstvo Amerike”.
”Putin je okupio ekonomije za koje se nada da će prevazići Zapad”, komentariše i ”Njujork tajms” i konstatuje da BRIKS već sada okuplja zemlje u kojima živi skoro polovina svetske populacije i više od 35 odsto globalne ekonomije merene paritetom kupovne moći – zapadna Grupa 7 najrazvijenijih, nasuprot tome, već ima pet odsto manje od toga, s tendencijom daljeg razilaženja u korist BRIKS-a.
”Razlika se širi, i širiće se i dalje – to je neizbežno”, podseća ”Njujork tajms” na Putinove reči i upozorava da ”na ovom samitu Putin uzvraća udarac (…) a BRIKS je najpotentnija i najreprezentativnija struktura ovog novog svetskog poretka.”

Rast nove ekonomije

I zaista, dok su u prethodnih par decenija u razvijenim ekonomijama Zapada uglavnom rasli njihovi dugovi – samo je američki dug za ovih 20 godina sa oko 7 porastao na skoro 36 biliona dolara – zemlje BRIKS-a doprinele su u poslednjih 10 godina, uprkos zapadnim sankcijama kojima su izložene neke od njih, s više od 40 odsto rasta svetske ekonomije.
Dve prestonice BRIKS-a – Moskva i Peking – ”forsiraju planove za dramatičnu promenu globalnog finansijskog sistema”, ukazuje ”Njujork tajms”.
I u tome se zapravo nalazi najveći značaj ovogodišnjeg BRIKS-a: nisu u Kazanju samo okupljene zemlje Globalne većine koje hoće da pokažu da Putin nije izolovan, nego su tu okupljene zemlje koje hoće da učestvuju u toj dramatičnoj promeni globalnog finansijskog sistema.

BRIKS-ov most

I tu na scenu stupa nešto što se zove BRIKS Most kao ključna komponenta promene koja bi Kazanj u izvesnom smislu mogla da pretvori u zametak obrnutog Breton Vudsa, onog mestašca u Nju Hempširu u kome je pre 80 godina kreiran aktuelni svetski finansijski poredak s američkim dolarom u njegovom središtu.
Detalje ”Putinovog plana da porazi dolar” donosi londonski magazin ”Ekonomist”. U najkraćem, pomenuti BRIKS Most, koji bi trebalo da zaživi u predstojećem periodu, predstavlja taj novi, revolucionarni međunarodni sistem plaćanja, analogija dolarskom SVIFT-u pod kontrolom Vašingtona i njegovih vazala koji su odatle isključili Rusiju u promašenoj nadi da će je time ekonomski skršiti. Osim što nije u domašaju Zapada, BRIKS Most, navodi ”Ekonomist”, zahvaljujući svojim inovativnim tehnološkim rešenjima omogućava znatno brže i jeftinije transakcije u odnosu na zapadni SVIFT, uz upotrebu nacionalnih valuta umesto dolara i evra za kojima u toj varijanti nema potrebe. A time je i sve manje onih koji moraju da imaju dolar kao nužnog posrednika u trgovini.
Kao posebno važna okolnost, pritom, otkriva ”Ekonomist”, BRIKS Most oslanja se na eksperiment Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela – centralne banke centralnih banaka – iz 2019. koji je bio ”zaprepašćujuće uspešan”. I zasnovan na tehnološkim rešenjima kineske centralne banke. A Kina je, primećuje dalje ”Ekonomist”, ”odavno uverena da će tehnologija plaćanja – a ne pobuna kreditora ili vojni konflikt – umanjiti moć koju Amerika ima jer je u centru svetskih finansija”.

Pritisak EU

A to će zauzvrat doneti i svetski geopolitički preokret. Svoj srazmerni doprinos tome u Kazanju su dali i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i četvoro ministara u Vladi Srbije. Ne i predsednik Srbije, zbog pritiska Evropske unije. Što samo dodatno potcrtava razliku između nje i BRIKS-a koji ne pritiska nikoga.
Koliki je značaj BRIKS-a? Kolika je važnost ovogodišnjeg samita u Kazanju? I šta od toga mogu da imaju Srbija i Republika Srpska?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović i naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala