https://lat.sputnikportal.rs/20241026/1178832168.html
Kad Kusta piše, a Dostojevski crta
Kad Kusta piše, a Dostojevski crta
Sputnik Srbija
26.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-26T10:00+0200
2024-10-26T10:00+0200
2024-10-26T10:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1a/1178832047_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_f6b28e6de6827cedb8a132384307589b.jpg
Kad Kusta piše, a Dostojevski crta
Sputnik Srbija
O Sajmu knjiga nekad i sad, o vremenu kada su najveće senzacije bile velike biblioteke svetskih klasika i novootkriveni biseri svetske književnosti, i današnjici u kojoj je Sajam knjiga, postao trgovište i vašarište, a knjiga samo jedan od proizvoda za široku potrošnju – za Sputnjik govori univerzitetski profesor, istoričar i teoretičar književnosti Aleksandar Jerkov.
Kako je jedan proslavljeni svetski reditelj odlučio da se upiše među pisce, da li je „neproverena glasina“ da je razlog taj što je za film ponestalo novca a pisanje ne zahteva velike investicije, kakve to veze ima sa njegovim prijateljstvom sa Putinom i Rusijom i zašto danas više neće da ćuti – o čemu na svoj način govore i Sabrana dela predstavljena na Sajmu knjiga – ekskluzivno za Sputnjik govori reditelj i pisac Emir Kusturica.
Kakvo je nasleđe nadrealizma 100 godina od pokretanja jednog od najznačajnijih avangardnih umetničkih pokreta u 20. veku, gde je u svemu tome mesto Beogradskog nadrealističkog kruga i kakav je njegov doprinos umetnosti 20. i 21. veka – o svemu tome govori izložba „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ nedavno otvorena u Muzeju savremene umetnosti. O ovom velikom projektu koji uz MSU realizuju i Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost u „Orbiti kulture“ razgovaramo sa kostosima izložbe Unom Popović i Žaklinom Ratković.
Kako se stvara a kako čuva kultura u specifičnim uslovima velike ugroženosti, da li je Srpsko pozorište iz Prištine sa sedištem u Gračanici, pored toga što repertoarom čuva nacionalne klasike i savremenike i misionar koji ne dozvoljava da sve što je iznedrila srpska kultura bude zaboravljeno i skrajnuto, kako se i danas, zbog poznatih okolnosti, predstave izvode u dvorištima kuća i škola, ponekad i za samo za dva, tri posetioca – pitamo Predraga Radonjića, reditelja i scenaristu, upravnika Srpske drame u Prištini sa sedištem u Gračanici.
A zašto je jedan mladi glumac svoju prvu pozorišnu režiju za decu posvetio „Srpskim bajkama“, predstavi koja pred mališane dovodi neke od najpoznatijih drevnih junaka poput Biberčeta i cara Trojana, koliko pozorište, pored porodice, može biti važno mesto za edukaciju, ne samo umetničku – za Sputnjik otkriva Luka Jovanović Dživdžanovski, glumac i reditelj čija je predstava „Srpske bajke“ otvorila pozorišnu sezonu u Dečjem kulturnom centru.
O Sajmu knjiga nekad i sad, o vremenu kada su najveće senzacije bile velike biblioteke svetskih klasika i novootkriveni biseri svetske književnosti, i današnjici u kojoj je Sajam knjiga, postao trgovište i vašarište, a knjiga samo jedan od proizvoda za široku potrošnju – za Sputnjik govori univerzitetski profesor, istoričar i teoretičar književnosti Aleksandar Jerkov.Kako je jedan proslavljeni svetski reditelj odlučio da se upiše među pisce, da li je „neproverena glasina“ da je razlog taj što je za film ponestalo novca a pisanje ne zahteva velike investicije, kakve to veze ima sa njegovim prijateljstvom sa Putinom i Rusijom i zašto danas više neće da ćuti – o čemu na svoj način govore i Sabrana dela predstavljena na Sajmu knjiga – ekskluzivno za Sputnjik govori reditelj i pisac Emir Kusturica.Kakvo je nasleđe nadrealizma 100 godina od pokretanja jednog od najznačajnijih avangardnih umetničkih pokreta u 20. veku, gde je u svemu tome mesto Beogradskog nadrealističkog kruga i kakav je njegov doprinos umetnosti 20. i 21. veka – o svemu tome govori izložba „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ nedavno otvorena u Muzeju savremene umetnosti. O ovom velikom projektu koji uz MSU realizuju i Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost u „Orbiti kulture“ razgovaramo sa kostosima izložbe Unom Popović i Žaklinom Ratković. Kako se stvara a kako čuva kultura u specifičnim uslovima velike ugroženosti, da li je Srpsko pozorište iz Prištine sa sedištem u Gračanici, pored toga što repertoarom čuva nacionalne klasike i savremenike i misionar koji ne dozvoljava da sve što je iznedrila srpska kultura bude zaboravljeno i skrajnuto, kako se i danas, zbog poznatih okolnosti, predstave izvode u dvorištima kuća i škola, ponekad i za samo za dva, tri posetioca – pitamo Predraga Radonjića, reditelja i scenaristu, upravnika Srpske drame u Prištini sa sedištem u Gračanici.A zašto je jedan mladi glumac svoju prvu pozorišnu režiju za decu posvetio „Srpskim bajkama“, predstavi koja pred mališane dovodi neke od najpoznatijih drevnih junaka poput Biberčeta i cara Trojana, koliko pozorište, pored porodice, može biti važno mesto za edukaciju, ne samo umetničku – za Sputnjik otkriva Luka Jovanović Dživdžanovski, glumac i reditelj čija je predstava „Srpske bajke“ otvorila pozorišnu sezonu u Dečjem kulturnom centru.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
O Sajmu knjiga nekad i sad, o vremenu kada su najveće senzacije bile velike biblioteke svetskih klasika i novootkriveni biseri svetske književnosti, i današnjici u kojoj je Sajam knjiga, postao trgovište i vašarište, a knjiga samo jedan od proizvoda za široku potrošnju – za Sputnjik govori univerzitetski profesor, istoričar i teoretičar književnosti Aleksandar Jerkov.
Kako je jedan proslavljeni svetski reditelj odlučio da se upiše među pisce, da li je „neproverena glasina“ da je razlog taj što je za film ponestalo novca a pisanje ne zahteva velike investicije, kakve to veze ima sa njegovim prijateljstvom sa Putinom i Rusijom i zašto danas više neće da ćuti – o čemu na svoj način govore i Sabrana dela predstavljena na Sajmu knjiga – ekskluzivno za Sputnjik govori reditelj i pisac Emir Kusturica.
Kakvo je nasleđe nadrealizma 100 godina od pokretanja jednog od najznačajnijih avangardnih umetničkih pokreta u 20. veku, gde je u svemu tome mesto Beogradskog nadrealističkog kruga i kakav je njegov doprinos umetnosti 20. i 21. veka – o svemu tome govori izložba „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ nedavno otvorena u Muzeju savremene umetnosti. O ovom velikom projektu koji uz MSU realizuju i Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost u „Orbiti kulture“ razgovaramo sa kostosima izložbe Unom Popović i Žaklinom Ratković.
Kako se stvara a kako čuva kultura u specifičnim uslovima velike ugroženosti, da li je Srpsko pozorište iz Prištine sa sedištem u Gračanici, pored toga što repertoarom čuva nacionalne klasike i savremenike i misionar koji ne dozvoljava da sve što je iznedrila srpska kultura bude zaboravljeno i skrajnuto, kako se i danas, zbog poznatih okolnosti, predstave izvode u dvorištima kuća i škola, ponekad i za samo za dva, tri posetioca – pitamo Predraga Radonjića, reditelja i scenaristu, upravnika Srpske drame u Prištini sa sedištem u Gračanici.
A zašto je jedan mladi glumac svoju prvu pozorišnu režiju za decu posvetio „Srpskim bajkama“, predstavi koja pred mališane dovodi neke od najpoznatijih drevnih junaka poput Biberčeta i cara Trojana, koliko pozorište, pored porodice, može biti važno mesto za edukaciju, ne samo umetničku – za Sputnjik otkriva Luka Jovanović Dživdžanovski, glumac i reditelj čija je predstava „Srpske bajke“ otvorila pozorišnu sezonu u Dečjem kulturnom centru.
