https://lat.sputnikportal.rs/20241024/lav-tigar-medved-ili-vuk--koji-kopneni-sisar-ne-racunajuci-coveka-je-najstrasniji-predator-1178715011.html
Lav, tigar, medved ili vuk – koji kopneni sisar, ne računajući čoveka, je najstrašniji predator?
Lav, tigar, medved ili vuk – koji kopneni sisar, ne računajući čoveka, je najstrašniji predator?
Sputnik Srbija
Ekolozi sa Univerziteta Dikin u Australiji otkrili su da usamljeni mesožderi poput mrkih medveda i velikih mačaka kao što su tigrovi i risovi ostvaruju veće... 24.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-24T22:44+0200
2024-10-24T22:44+0200
2024-10-24T22:44+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/17/1178715440_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5649501a307dbeb75be8dfa51c684551.jpg
Veličina plena, u odnosu na predatora, takođe je dobra mera; 20 rovčica verovatno ne bi zadovoljilo individualnog mesoždera, ali bi jedan jelen mogao predstavljati izobilan ulov. Slično tome, jedan jelen podeljen između 20 udruženih predatora verovatno ne bi bio baš dovoljan.Kad se uzme u obzir količina mesa za svaku individuu, nova analiza pokazuje da udružene životinje mogu da ulove veći plen i, uprkos deljenju, mogu da ostvare veću dobit u odnosu na uloženi napor u smislu kalorijskog sadržaja.Šta ostaje lešinarimaTo znači da udruženi predatori u proseku ne love toliko često kao usamljeni predatori. Zajednički rad ima svoje prednosti, čak i ako se dobit deli, piše „IFL Sajens“.Predatorstvo ne predstavlja samo uzimanje od životne sredine, i same stope ubijanja ne objašnjavaju u potpunosti uticaj predatora na ekosisteme. Studija ističe da evroazijski ris, afrički divlji pas, puma i gepard ubijaju otprilike duplo više žive biomase nego što mogu da pojedu. Isto tako, veliki mesožderi mogu da odbace u proseku skoro trećinu jestivog mesa svojih ulova.Veliki deo preostale biomase ostavljen je lešinarima, iako odnos između predatora i lešinara nije baš jednostavan. Na primer, hijene uzimaju meso od lavova, ali lavovi takođe često kradu meso od hijena.Analizirajući skoro 200 naučnih radova, istraživači su proučavali predatorski uspeh velikih kopnenih sisara mesoždera teških 15 i više kilograma. Takođe su obuhvaćene četiri manje vrste – kojot, žderavac, foka i tasmanijski đavo – pošto se smatraju alfa predatorima u sopstvenim ekosistemima.Najbolji i najveći ubica je - čovekGeneralno, mesožderi koji žive u grupama imaju manje stope ubijanja po jedinki nego usamljeni mesožderi.Međutim, nije lako izvesti jednostavna poređenja pošto različite vrste dejstvuju na vrlo različite načine. Predatori iz porodice pasa, poput vukova i afričkih divljih pasa, često se oslanjaju na duge potere hvatajući plen koji je izgubio snagu.S druge strane, mačke su sklone lovu iz zasede, oslanjajući se na skrivenost i brzinu. Mnogi mesožderi su takođe delom lešinari koji preuzimaju ulov drugih životinja.Istraživači zaključuju da je čovek „najbolji najveći ubica“ i dominantni predator širom planete. Uprkos našoj surovosti, možda ipak nismo najefikasniji.Glavni kandidat za tu titulu je crnonoga mačka, najmanja divlja mačka u Africi, sa stopom uspeha u lovu od 60 odsto, što je neverovatno visoko za kopnene mesoždere.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Lav, tigar, medved ili vuk – koji kopneni sisar, ne računajući čoveka, je najstrašniji predator?
Ekolozi sa Univerziteta Dikin u Australiji otkrili su da usamljeni mesožderi poput mrkih medveda i velikih mačaka kao što su tigrovi i risovi ostvaruju veće stope ubistava „po glavi“ nego udruženi predatori poput vukova, hijena i mačaka u grupama kao što su lavovi.
Veličina plena, u odnosu na predatora, takođe je dobra mera; 20 rovčica verovatno ne bi zadovoljilo individualnog mesoždera, ali bi jedan jelen mogao predstavljati izobilan ulov. Slično tome, jedan jelen podeljen između 20 udruženih predatora verovatno ne bi bio baš dovoljan.
Kad se uzme u obzir količina mesa za svaku individuu, nova analiza pokazuje da udružene životinje mogu da ulove veći plen i, uprkos deljenju, mogu da ostvare veću dobit u odnosu na uloženi napor u smislu kalorijskog sadržaja.
To znači da udruženi predatori u proseku ne love toliko često kao usamljeni predatori. Zajednički rad ima svoje prednosti, čak i ako se dobit deli,
piše „IFL Sajens“.
Predatorstvo ne predstavlja samo uzimanje od životne sredine, i same stope ubijanja ne objašnjavaju u potpunosti uticaj predatora na ekosisteme. Studija ističe da evroazijski ris, afrički divlji pas, puma i gepard ubijaju otprilike duplo više žive biomase nego što mogu da pojedu. Isto tako, veliki mesožderi mogu da odbace u proseku skoro trećinu jestivog mesa svojih ulova.
Veliki deo preostale biomase ostavljen je lešinarima, iako odnos između predatora i lešinara nije baš jednostavan. Na primer, hijene uzimaju meso od lavova, ali lavovi takođe često kradu meso od hijena.
Analizirajući skoro 200 naučnih radova, istraživači su proučavali predatorski uspeh velikih kopnenih sisara mesoždera teških 15 i više kilograma. Takođe su obuhvaćene četiri manje vrste – kojot, žderavac, foka i tasmanijski đavo – pošto se smatraju alfa predatorima u sopstvenim ekosistemima.
Najbolji i najveći ubica je - čovek
Generalno, mesožderi koji žive u grupama imaju manje stope ubijanja po jedinki nego usamljeni mesožderi.
Međutim, nije lako izvesti jednostavna poređenja pošto različite vrste dejstvuju na vrlo različite načine. Predatori iz porodice pasa, poput vukova i afričkih divljih pasa, često se oslanjaju na duge potere hvatajući plen koji je izgubio snagu.
S druge strane, mačke su sklone lovu iz zasede, oslanjajući se na skrivenost i brzinu. Mnogi mesožderi su takođe delom lešinari koji preuzimaju ulov drugih životinja.
Istraživači zaključuju da je čovek „najbolji najveći ubica“ i dominantni predator širom planete. Uprkos našoj surovosti, možda ipak nismo najefikasniji.
Glavni kandidat za tu titulu je crnonoga mačka, najmanja divlja mačka u Africi, sa stopom uspeha u lovu od 60 odsto, što je neverovatno visoko za kopnene mesoždere.
