https://lat.sputnikportal.rs/20241023/pssst-citam-1178707225.html
Pssst! Čitam
Pssst! Čitam
Sputnik Srbija
Biti u hramu reči i pismenosti, u hramu znanja i radoznalosti stvar je posebne privilegije i jedinstvenog doživljaja koji decenijama ne izostaje na beogradskom... 23.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-23T15:52+0200
2024-10-23T15:52+0200
2024-10-23T15:52+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/17/1162778800_0:296:3073:2024_1920x0_80_0_0_7435a299f5277b997c1dc39032cbec1f.jpg
Skeptici bi odmah rekli da je bilo i uzbudljivijih i sadržajnijih i lepših i bogatijih sajamskih izdanja, ali oni blagorodniji znaju da se ovom poklonu, kakav god bio njegov sadržaj – u zube ne gleda.Jer, Sajam knjiga već decenijama slavi sve ono dobro, plemenito i uzvišeno što smo skloni da zaboravimo u preostalom delu godine.„Putujte s knjigama ispod miški, budite bar malo moljci knjiški“ poručuje, već na ulasku u glavnu sajamsku halu jedan od najvećih izdavača knjiga za decu.Od Flobera do KonanaA na štandu, za sve njihove „pčalice“ sveže pripremljeni šareni naslovi: „Alisa u zemlji čuda“, „Brdo mudrosti“, „Prijatelji iz savane“, „Psssst! Čitam“.Preko puta za neke odraslije, „najnoviji“ Flober - „Kušanje Svetog Antonija“, nobelovci Singer, Imre Kertes, Knut Hamsun...Ako krenete prstenom ulevo srešćete Korta Maltezea, Konana Varvarina i grafički roman „1984“ Džordža Orvela. Među njima i mnogima omiljena Modesti Blejz i još mnogo toga objedinjenog naslovom – stripovi za sve.Andrej Makin i Halil Džubran već godinama na istom mestu, s potpisom kuće „Paideia“; uz knjige ovih velikana i nova sabrana dela Konstantina Leontjeva, Arapsko-srpski rečnik autorke Dragane Kujović, a tu su i Antonio Tabuki, Marsel Prust, Žan Rasin, Oto Vajninger, Alber Kami... da pokažu kako veliki pisci sijaju i kad su zbijeni na malom prostoru.Fotografije Fidela Kastra na Siera Maestri i komandanta Če Gevare predstavljaju „ličnu kartu“ prijateljske zemlje koja je ove godine počasni gost Sajma. A da je Kuba, pored neprekinutog sećanja na revoluciju i zemlja poezije i muzike posvedočili su njeni reprezentativni pesnici koji su pred publikom govorili stihove „začinjene“ pesmama uz gitaru.Pesma pomera brdaNi Srbija ne zaboravlja svoje velike poete zato što zna da pesma pomera brda. Upravo pod tim nazivom u sali Vasko Popa otvorena je izložba autora Viktora Lazića posvećena Miodragu Pavloviću, povodom desetogodišnjice smrti, koju su realizovali udruženje Adligat i Ministarstvo kulture u znak sećanja na ovog pesnika, lekara i akademika.„Šta očekujemo dok čitamo“, „Odbegli pripovedač“, „Veštačka inteligencija i prevođenje“, „Šta posle Deretića i Palavestre“, samo su neke od tribina održanih u salama Borislav Pekić, Ivo Andrić i Jovan Jovanović Zmaj, a u okviru programa od kojih je jedan nazvan „Atlas opisan nebom“.Ime romana koji je odavno u vrhovima savremene književnosti istovremeno je i potvrda da po odlasku velikog pisca ostaje njegovo živo prisustvo.Jer, kako kažu prijatelji i braća po peru Gorana Petrovića, autora „Atlasa opisanog nebom“, tako uvek biva sa uspomenom na tvorca dela: oni koji su ga poznavali, ne mogu to da nazovu samo uspomenom, nego sve ono što on jeste i što je bio postaje živa tkanica i na razboju njihovih života.“A na toj živoj tkanici, uz mnoga druga i ime slikara kome je posvećena knjiga „Milić od Mačve, srpski barbarogenije“, raskošno ilustrovana monografija koja osnažuje sećanje na život i delo jednog od najznačajnijih srpskih umetnika.Da ovogodišnji Sajam pored sećanja nudi i žive susrete svedoče već prvih dana redovi pred štandovima na kojima pisci potpisuju nove knjige. Tu su i pisci čitaoci, oni koji se kao i svi ostali posetioci zadržavaju listajući knjige, neki nova a neki ponovljena izdanja, podsećajući se nekih stihova, tragajući za određenim esejima, studijama, enciklopedijama, naučnim publikacijama. Među njima pesnici Dragan Jovanović Danilov i Nikola Vujčić, direktor Bitef teatra Miloš Latinović, književnica Vida Ognjenović, akademik i pesnik Matija Bećković.Upitanost šta li traže i šta kupuju smiruje onaj dečji naslov sa ulaska u glavnu halu:„Pssst! Čitam.“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – vesti, vesti
kultura, kultura – vesti, vesti
Pssst! Čitam
Biti u hramu reči i pismenosti, u hramu znanja i radoznalosti stvar je posebne privilegije i jedinstvenog doživljaja koji decenijama ne izostaje na beogradskom Sajmu knjiga. Od trenutka kada su kapije Knjigopolisa otvorene, njegovi stanovnici s privremenim boravkom od desetak dana užurbano prolaze i idu pravo pod svod najlepše kupole u njegovom centru.
Skeptici bi odmah rekli da je bilo i uzbudljivijih i sadržajnijih i lepših i bogatijih sajamskih izdanja, ali oni blagorodniji znaju da se ovom poklonu, kakav god bio njegov sadržaj – u zube ne gleda.
Jer, Sajam knjiga već decenijama slavi sve ono dobro, plemenito i uzvišeno što smo skloni da zaboravimo u preostalom delu godine.
„Putujte s knjigama ispod miški, budite bar malo moljci knjiški“ poručuje, već na ulasku u glavnu sajamsku halu jedan od najvećih izdavača knjiga za decu.
A na štandu, za sve njihove „pčalice“ sveže pripremljeni šareni naslovi: „Alisa u zemlji čuda“, „Brdo mudrosti“, „Prijatelji iz savane“, „Psssst! Čitam“.
Preko puta za neke odraslije, „najnoviji“ Flober - „Kušanje Svetog Antonija“, nobelovci Singer, Imre Kertes, Knut Hamsun...
Ako krenete prstenom ulevo srešćete Korta Maltezea, Konana Varvarina i grafički roman „1984“ Džordža Orvela. Među njima i mnogima omiljena Modesti Blejz i još mnogo toga objedinjenog naslovom – stripovi za sve.
Andrej Makin i Halil Džubran već godinama na istom mestu, s potpisom kuće „Paideia“; uz knjige ovih velikana i nova sabrana dela Konstantina Leontjeva, Arapsko-srpski rečnik autorke Dragane Kujović, a tu su i Antonio Tabuki, Marsel Prust, Žan Rasin, Oto Vajninger, Alber Kami... da pokažu kako veliki pisci sijaju i kad su zbijeni na malom prostoru.
Fotografije Fidela Kastra na Siera Maestri i komandanta Če Gevare predstavljaju „ličnu kartu“ prijateljske zemlje koja je ove godine počasni gost Sajma. A da je Kuba, pored neprekinutog sećanja na revoluciju i zemlja poezije i muzike posvedočili su njeni reprezentativni pesnici koji su pred publikom govorili stihove „začinjene“ pesmama uz gitaru.
Ni Srbija ne zaboravlja svoje velike poete zato što zna da pesma pomera brda. Upravo pod tim nazivom u sali Vasko Popa otvorena je izložba autora Viktora Lazića posvećena Miodragu Pavloviću, povodom desetogodišnjice smrti, koju su realizovali udruženje Adligat i Ministarstvo kulture u znak sećanja na ovog pesnika, lekara i akademika.
„Šta očekujemo dok čitamo“, „Odbegli pripovedač“, „Veštačka inteligencija i prevođenje“, „Šta posle Deretića i Palavestre“, samo su neke od tribina održanih u salama Borislav Pekić, Ivo Andrić i Jovan Jovanović Zmaj, a u okviru programa od kojih je jedan nazvan „Atlas opisan nebom“.
Ime romana koji je odavno u vrhovima savremene književnosti istovremeno je i potvrda da po odlasku velikog pisca ostaje njegovo živo prisustvo.
Jer, kako kažu prijatelji i braća po peru Gorana Petrovića, autora „Atlasa opisanog nebom“, tako uvek biva sa uspomenom na tvorca dela: oni koji su ga poznavali, ne mogu to da nazovu samo uspomenom, nego sve ono što on jeste i što je bio postaje živa tkanica i na razboju njihovih života.“
A na toj živoj tkanici, uz mnoga druga i ime slikara kome je posvećena knjiga „Milić od Mačve, srpski barbarogenije“, raskošno ilustrovana monografija koja osnažuje sećanje na život i delo jednog od najznačajnijih srpskih umetnika.
Da ovogodišnji Sajam pored sećanja nudi i žive susrete svedoče već prvih dana redovi pred štandovima na kojima pisci potpisuju nove knjige. Tu su i pisci čitaoci, oni koji se kao i svi ostali posetioci zadržavaju listajući knjige, neki nova a neki ponovljena izdanja, podsećajući se nekih stihova, tragajući za određenim esejima, studijama, enciklopedijama, naučnim publikacijama. Među njima pesnici Dragan Jovanović Danilov i Nikola Vujčić, direktor Bitef teatra Miloš Latinović, književnica Vida Ognjenović, akademik i pesnik Matija Bećković.
Upitanost šta li traže i šta kupuju smiruje onaj dečji naslov sa ulaska u glavnu halu:
