Kako je samo jedan razgovor srušio tezu da se Srbija okrenula na Zapad
© Sputnik / Radoje PantovićAleksandar Vučić i Vladimir Putin na beogradskom aerodromu
© Sputnik / Radoje Pantović
Pratite nas
Svi oni koji su hteli da pojednostave situaciju i da kažu da se Srbija okrenula Zapadu, a da je Rusija napustila Srbiju jer ima svoje prioritete, nisu u pravu.
Ovo je zaključak Nikole Šainovića bivšeg premijera Srbije i potpredsednika vlade SR Jugoslavije, posle jučerašnjeg telefonskog razgovora između predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.
Poklapanje strateških ciljeva
Šainović dodaje da su tim činom demantovane sve teze da je Srbija okrenula leđa Rusiji, i da će Rusija „kazniti“ Srbiju ako Aleksandar Vučić ne ode na Samit BRIKS-a u Kazanje iako je dobio poziv lično od Putina
„Telefonski razgovori između dva predsednika veoma su redak način komunikacije inače u diplomatiji. A teme, i sam ton razgovora, pokazatelj su strateških i dugoročnih interesa odnosa između dve zemlje koje imaju ogromne teškoće i probleme svaka u svom dvorištu, kao i da imaju svoje konkretne interese ali da zbog toga ne menjaju strateške odnose,“ ističe Šainović.
Razumevanje i poverenje, zapaža on, koje postoji između Rusije i Srbije pokazalo se da je ključno. To poverenje nije se steklo za dva dana i neće nestati zbog propuštenog sastanka BRIKS-a ili nečeg drugog.
„Stvar je mnogo dublja. Rusija razume da Srbija zbog svog Kosova i Metohije i svoje strateške pozicije po ovom pitanju, mora da štiti suverenitet svih država da bi štitila svoj. Zato se i izjašnjava za zaštitu suvereniteta Ukrajine. S druge strane, Srbija razume da je pritisak na Rusiju napad, i to vojni, a ne politički napad, duboko nepravedan. Srbija je mala država da bi to mogla da zaustavi, ali dovoljno velika da kaže da neće uvesti sankcije Rusiji. I ne samo to. Srbija nije prihvatila ni jednu, od dvadesetak rezolucija Evropskog parlamenta i Evropske komisije kojima se Rusija napada i osuđuje u sto nekih pojedinačnih detalja,“ ističe Šainović.
Tako da, dodaje naš sagovornik, sve što je rečeno u telefonskom razgovoru jesu strateške pozicije obe zemlje koje nisu ni malo jednostavne.
„Ali, očigledno je da su te pozicije trajne. Srbija je položila ispit izazova vremena, jer se ništa krajnje nije desilo. Niti je Rusija ostavila Srbiju u SB UN, niti je Srbija uvela sankcije Rusiji iako su nad njom ogromni pritisci, Ističe Šainović.
Srbija može da izdrži
Samo obeležavanje godišnjice oslobođenja Beograda, dodaje Šainović, pokazalo je duboke korene između dva naroda i zato se ne treba bojati za kontinuitet srpsko-ruskih odnosa.
Ali, naš sagovornik napominje da će Zapad sigurno imati reakcije posle ovog razgovora, ali i da će imati pitanja za Vučića zbog njegovog izraženog očekivanja da će češće razgovarati sa Putinom.
„Ali, Srbija je izgradila poziciju vrlo svesno i vrlo je jasno pokazuje. Naravno da nije teško pretpostaviti da će neki zapadni ambasador biti nezadovoljan zbog ovog telefonskog razgovora, ali multilateralna pozicija Srbije to može da izdrži. Takva pozicija nam je velika tekovina i kada je ne bismo imali bilo bi nam mnogo teže. Mislim da razumevanje predsednika Putina te naše pozicije i njegove reči više puta izrečene da „ono što je dobro za Srbiju dobro je i za Rusiju“. To je izraz dubokog međusobnog poverenja,“ zaključuje Šainović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle, kao je rekao, prijateljskog, telefonskog razgovara sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji.
Razgovor je inače usledio povodom 80. godišnjice oslobođenja Beograda od nacističkih osvajača uz pomoć Sovjetske armije. U zapadnim medijima ovaj razgovor je propraćen navodima da je „Srbija zavisna od ruskog gasa“, ali i da predsednik Srbije odmah posle razgovora sa Putinom, imao „odlične“ sastanke sa visokim američkim i evropskim zvaničnicima.