Totalni krah: Veliki rat na Bliskom istoku vodi do katastrofe svetskih razmera
14:15 19.10.2024 (Osveženo: 15:57 19.10.2024)
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Pratite nas
Totalni rat na Bliskom istoku doveo bi do svetskog ekonomskog kraha. Prestanak plasmana nafte i prirodnog gasa osetio bi se svuda, a pogotovo na Dalekom istoku koji je najveći potrošač zalivskih sirovina. Srbija bi imala rezervi tek za nekoliko meseci, isto kao i druge evropske zemlje.
Iran, Irak, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska najveći su svetski proizvođači nafte, a Katar je jedan od najvećih svetskih proizvođača prirodnog gasa. Ukoliko bi došlo do prestanka izvoza energenata iz ovih država, posledice po svetsku ekonomiju bile bi katastrofalne.
Profesor dr Petar Stanojević, stručnjak za energetsku bezbednost, rekao je u „Energiji Sputnjika“ Jelice Putnjiković da energenata jednostavno nema dovoljno, a da bez njih ne možemo da izdržimo. Iz ovog razloga je posebno zabrinjavajući odnos između Irana i Izraela, budući da obe zemlje imaju kapacitete da se međusobno potpuno unište.
Značaj Ormuškog moreuza
Morski prolaz između Omana i Irana, Ormuški moreuz, spaja Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i od velikog je strateškog značaja, budući da kontroliše morski promet prema Kuvajtu i Iraku. Kroz njega se, objašnjava Stanojević, tankerima prevozi 21 odsto svetske nafte i oko 20 odsto svetskog LNG – utečnjenog prirodnog gasa. Uz Suecki kanal, kroz ovaj moreuz prolazi oko jedna četvrtina svetskih tokova energije.
Ukoliko bi došlo do eskalacije već započetog sukoba na Bliskom istoku, Istok bi bio više pogođen od Zapada, jer Iran najveći deo svoje nafte prodaje Kini, a većina nafte iz Persijskog zaliva ide prema velikim istočnim tržištima.
Ormuški kanal praktično nema zamenu. Postoje naftovodi koji bi mogli da transportuju negde oko 3 miliona barela na dan, ali kad to uporedimo sa 21 milionom barela sa Bliskog istoka, to je kap u moru. Znamo da svetske rezerve nafte uopšte nisu na visokom nivou i da čine nekih 350 miliona barela i bez te nafte svet bi mogao da izdrži svega 20 dana, objašnjava Stanojević.
Evropska unija ima propise koji joj nalažu da drži rezerve nafte za 90 dana, dok neke zemlje poput Nemačke i Francuske imaju rezervi i za 120 dana. Međutim, nastavlja Stanojević, to je sve kratkoročno. U vremenu sankcija prema Rusiji, Iranu, Venecueli, uopšte ne bi bilo lako nadomestiti sirovine koje dolaze sa Bliskog istoka.
Gasovod
© Sputnik / Lola Đorđević
Ako sada prekinete katarski izvoz prirodnog utečnjenog gasa, imaćete ozbiljan problem na svetskom tržištu, do nivoa katastrofe. Ukoliko se to dogodi cena nafte otići na 350 dolara po barelu i to će biti svetska katastrofa. Cena gasa je samo zbog ovog konflikta na Bliskom istoku, odnosno zbog najave konflikta, otišla na 450 dolara za 1000 kubnih metara. Podsećam da Evropa gas praktično više ne kupuje po ugovorima sa naftnom formulom, već po berzanskim cenama koje variraju svakog dana.
Uticaj na svetsku privredu
Ukoliko bi došlo do scenarija totalnog rata na Bliskom istoku, uticaj na svetsku privredu bi bio katastrofičan. Svetska privreda bi se održavala jedno vreme, dokle god postoje rezerve i zalihe, i pokušavali bi panično da nađu rešenje i otvore Ormuški zaliv. Međutim, objašnjava Stanojević, već posle prvih mesec dana bi morale da se uvedu restrikcije.
Rusija ne može to da nadoknadi. Venecuela ne može to da nadoknadi. Te količine niko ne može da nadoknadi. Priča se da OPEK+ ima sada slobodnih kapaciteta od oko 7 miliona barela na dan, ali glavni igrači OPEK+ su isto u Zalivu.
Iako bi Istok najviše pretrpeo, Zapad bi takođe pretrpeo veliku štetu. Stanojević objašnjava da se Amerikanci već uveliko žale da Netanjahu ne sluša više ono šta mu se kaže i da se potpuno otrgao kontroli. To može dovesti do posledica koji trenutnoj američkoj administraciji nikako ne odgovaraju, poput bilo kakvog skoka cena nafte.
Šta bi bilo sa nama?
Srbija u ovom slučaju ne bi bila ugrožena ni manje ni više nego druge zemlje, a uz restrikcije bi mogla da izdrži i do nekoliko meseci.
Srbija ima neki plan za krizno postupanje u slučaju poremećaja na naftnom tržištu. Srbija ima domaću proizvodnju domaće nafte i to je više od 500.000 tona godišnje, a ima i neke rezerve za otprilike 45 dana i jedno vreme bi mogla da izdrži bez dodatnog uvoza nafte. Uz to, NIS stalno kupuje više nafte nego što mu je potrebno za preradu i drži određene rezerve koje su iznad nekih uobičajenih količina.
NIS
© Sputnik / Mira Kankaraš Trklja
Kada je reč o prirodnom gasu, Srbija ima svoje rezerve u Banatskom dvoru i u Mađarskoj i po tom pitanju ne bi trebalo da bude ugrožena. Dok bi god radio Turski tok i dok god bi mogao da se dobije gas iz Rusije, situacija bi mogla da se „pregrmi“. Ipak, Stanojević kaže da je nezahvalno prognozirati bilo šta, jer, na kraju krajeva, sve to može biti demantovano za pet minuta.
