https://lat.sputnikportal.rs/20241019/1178498287.html
Osvetljavanje mraka: Slikarske tajne majstora koji dolazi iz budućnosti
Osvetljavanje mraka: Slikarske tajne majstora koji dolazi iz budućnosti
Sputnik Srbija
19.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-19T10:00+0200
2024-10-19T10:00+0200
2024-10-19T10:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/13/1178498166_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_62c3f835434eb1f697278bb31377d239.jpg
Osvetljavanje mraka: Slikarske tajne majstora koji dolazi iz budućnosti
Sputnik Srbija
U susret Sajmu knjiga istražujemo šta se najviše čita kod nas, ali i zašto je Ljuba Popović i danas vidovnjak i čovek iz budućnosti.
Kako je obeležena 80-godišnjica oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, zašto je bilo ključno učešće Rusa u ovom događaju i koliko je Ruski dom u Beogradu svojim raznovrsnim programima obeležio ovaj jubilej – za „Orbitu kulture“ govori direktor Ruskog doma u Beogradu Evgenije Baranov.
Zašto je opera „Vampir“ nemačkog kompozitora Hajnriha Mašnera, iako je reč o izuzetnoj muzici, tako retko izvođena, zbog čega je čuvena Kamerna državna opera Sankt Peterburga odlučila da je uvrsti na repertoar, a nedavnim izvođenjem na sceni „Madlenianuma“ ovu muzičku priču o mračnoj strani ljudske prirode podelila sa beogradskom publikom, zbog čega je ispraćena višeminutnim aplauzima – saznajemo od direktora Kamerne državne opere Sankt Peterburga Evgenija Maligina.
Šta se u Srbiji najviše čita - trileri, ljubavni, SF ili psihološki romani, domaća ili inostrana književnost, klasici ili savremenici – neka su od pitanja na koja smo, uoči otvaranja Sajma knjiga u Beogradu, odgovore potražili od urednika izdavačkih kuća „Službeni glasnik“ i „Klio“ Petra Arbutine i Zorana Hamovića, kao i od Jasminke Petrović, jednog od najčitanijih i najnagrađivanijih domaćih pisaca.
A kako je jedan daroviti mladić iz Valjeva preko Beograda krenuo u Pariz sa blokom i priborom za crtanje, a onda za samo pola godine pokorio grad svetlosti i umetnosti, zbog čega se likovna svetska elita poklonila njegovim tajanstvenim, snolikim, punim svetlosti i gotovo neprevodivim slikarskim pričama, dočekujući ih kao praznik umetnosti, zašto je Ljuba Popović i danas, jednako kao i tih šezdesetih godina, predvodnik i čovek iz budućnosti – o svemu tome govori izložba „Ljuba: Pariski uspon“ otvorena u dva prostora Galerije Arte, a povodom obeležavanja 90 godina od slikarevog rođenja. O ovoj izuzetnoj postavci na kojoj se prvi put pred našom publikom našlo 14 Ljubinih radova razgovaramo sa jednim od kustosa Tijanom Gogić.
U susret Sajmu knjiga istražujemo šta se najviše čita kod nas, ali i zašto je Ljuba Popović i danas vidovnjak i čovek iz budućnosti.Kako je obeležena 80-godišnjica oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, zašto je bilo ključno učešće Rusa u ovom događaju i koliko je Ruski dom u Beogradu svojim raznovrsnim programima obeležio ovaj jubilej – za „Orbitu kulture“ govori direktor Ruskog doma u Beogradu Evgenije Baranov.Zašto je opera „Vampir“ nemačkog kompozitora Hajnriha Mašnera, iako je reč o izuzetnoj muzici, tako retko izvođena, zbog čega je čuvena Kamerna državna opera Sankt Peterburga odlučila da je uvrsti na repertoar, a nedavnim izvođenjem na sceni „Madlenianuma“ ovu muzičku priču o mračnoj strani ljudske prirode podelila sa beogradskom publikom, zbog čega je ispraćena višeminutnim aplauzima – saznajemo od direktora Kamerne državne opere Sankt Peterburga Evgenija Maligina.Šta se u Srbiji najviše čita - trileri, ljubavni, SF ili psihološki romani, domaća ili inostrana književnost, klasici ili savremenici – neka su od pitanja na koja smo, uoči otvaranja Sajma knjiga u Beogradu, odgovore potražili od urednika izdavačkih kuća „Službeni glasnik“ i „Klio“ Petra Arbutine i Zorana Hamovića, kao i od Jasminke Petrović, jednog od najčitanijih i najnagrađivanijih domaćih pisaca.A kako je jedan daroviti mladić iz Valjeva preko Beograda krenuo u Pariz sa blokom i priborom za crtanje, a onda za samo pola godine pokorio grad svetlosti i umetnosti, zbog čega se likovna svetska elita poklonila njegovim tajanstvenim, snolikim, punim svetlosti i gotovo neprevodivim slikarskim pričama, dočekujući ih kao praznik umetnosti, zašto je Ljuba Popović i danas, jednako kao i tih šezdesetih godina, predvodnik i čovek iz budućnosti – o svemu tome govori izložba „Ljuba: Pariski uspon“ otvorena u dva prostora Galerije Arte, a povodom obeležavanja 90 godina od slikarevog rođenja. O ovoj izuzetnoj postavci na kojoj se prvi put pred našom publikom našlo 14 Ljubinih radova razgovaramo sa jednim od kustosa Tijanom Gogić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
U susret Sajmu knjiga istražujemo šta se najviše čita kod nas, ali i zašto je Ljuba Popović i danas vidovnjak i čovek iz budućnosti.
Kako je obeležena 80-godišnjica oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, zašto je bilo ključno učešće Rusa u ovom događaju i koliko je Ruski dom u Beogradu svojim raznovrsnim programima obeležio ovaj jubilej – za „Orbitu kulture“ govori direktor Ruskog doma u Beogradu Evgenije Baranov.
Zašto je opera „Vampir“ nemačkog kompozitora Hajnriha Mašnera, iako je reč o izuzetnoj muzici, tako retko izvođena, zbog čega je čuvena Kamerna državna opera Sankt Peterburga odlučila da je uvrsti na repertoar, a nedavnim izvođenjem na sceni „Madlenianuma“ ovu muzičku priču o mračnoj strani ljudske prirode podelila sa beogradskom publikom, zbog čega je ispraćena višeminutnim aplauzima – saznajemo od direktora Kamerne državne opere Sankt Peterburga Evgenija Maligina.
Šta se u Srbiji najviše čita - trileri, ljubavni, SF ili psihološki romani, domaća ili inostrana književnost, klasici ili savremenici – neka su od pitanja na koja smo, uoči otvaranja Sajma knjiga u Beogradu, odgovore potražili od urednika izdavačkih kuća „Službeni glasnik“ i „Klio“ Petra Arbutine i Zorana Hamovića, kao i od Jasminke Petrović, jednog od najčitanijih i najnagrađivanijih domaćih pisaca.
A kako je jedan daroviti mladić iz Valjeva preko Beograda krenuo u Pariz sa blokom i priborom za crtanje, a onda za samo pola godine pokorio grad svetlosti i umetnosti, zbog čega se likovna svetska elita poklonila njegovim tajanstvenim, snolikim, punim svetlosti i gotovo neprevodivim slikarskim pričama, dočekujući ih kao praznik umetnosti, zašto je Ljuba Popović i danas, jednako kao i tih šezdesetih godina, predvodnik i čovek iz budućnosti – o svemu tome govori izložba „Ljuba: Pariski uspon“ otvorena u dva prostora Galerije Arte, a povodom obeležavanja 90 godina od slikarevog rođenja. O ovoj izuzetnoj postavci na kojoj se prvi put pred našom publikom našlo 14 Ljubinih radova razgovaramo sa jednim od kustosa Tijanom Gogić.
