Neviđeno u savremenoj civilizaciji: Horde razbojnika haraju svetinje uz asistenciju – policije
© Sputnik / Igorь Kostin
Pratite nas
Najnoviji upad stotinu maskiranih razbojnika u crkvu Svetog Arhangela Mihaila u Ukrajini, pri čemu su poharali crkvenu kasu, ozakonjeno je i za kijevski režim ne predstavlja zločin. Time što je Carigradska patrijaršija dala tomos tzv. Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, praktično je dozvoljeno izbacivanje vernika kanonske crkve iz sopstvenih hramova.
Protojerej Darko Đogo objašnjava za Sputnjik da je zbog crkvenog akta Fanara, odnosno prihvatanja nezakonite PCU, kao i kijevskog progona svega što je povezano sa Rusijom, kriminalnim hordama dozvoljeno ne samo fizičko upadanje u hramove kanonske UPC, već im je obezbeđena i policijska zaštita za vreme njihovog divljanja.
Sinoć u 3 sata stotinu ljudi u kamuflažnim uniformama i maramama nasilno je ušlo u Sabornu crkvu UPC u Čerkasima, gde se u to vreme održavala noćna liturgija. Napadači su vernike izbacili iz crkve, oduzeli im telefone i nisu dozvolili da snime šta se dešava, a porušili su i kamere za video-nadzor.
Kako navode iz Saveza pravoslavnih novinara, napadači su ušli u zgradu eparhijske uprave i zauzeli saborni hram. Vernici su ipak uspeli da odbrane crkvu, ali je otkriveno da je nakon napada nestala i blagajna, da je opljačkana računovodstvena služba, da su nestala dokumenta i novac koji su parohijani sakupljali. Posle nekoliko sati ponovo je pokušan upad i hram je iz drugog navrata zauzet. Policija je, naravno, bila prisutna, ali po tom pitanju nije ništa učinila.
Mesna zajednica protiv Svetog trojstva
Otac Đogo objašnjava da je upadanje u crkve i hramove kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve fenomen koji traje od devedesetih godina i raskola u Ukrajini. Od vremena Evromajdana naročito se intenzivirao, ali od 2019. i davanja tomosa takozvanoj Pravoslavnoj crkvi Ukrajine od strana Fanara, taj fenomen je dobio jedan poseban oblik.
Sve do davanja tog tomosa, obično bi paravojne i naoružane kriminogene grupacije upadale u crkvu i onda bi iz same crkve fizički pokušavali da je zadrže, što su nekad uspevali, a nekad i ne zbog nedostatka „vernika“. Onda bi je ostavljali, a pravi vernici bi uspevali da je povrate. Stvar je sada postala znatno drugačija. U periodu od davanja tomosa, odnosno od januara 2019. godine, stvari su funkcionisale ovako: ono što bi kod nas bila mesna zajednica ili opština bi većinom glasova ljudi koji i ne moraju da budu verujući ili pravoslavni izglasali davanje pravoslavne bogomolje nekoj drugoj zajednici. To se nije samo odnosilo na istorijske crkve, već i na one koje su nedavno izgrađene, rekao je otac Đogo za Sputnjik.
Kijevsko-pečerska lavra
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Nevernici bi sa takvom odlukom, odnosno sa takvim papirom fizički upadali u crkvu, odakle bi zvali policiju da ih čuva kad vernici dođu na liturgiju. Zbog toga je, objašnjava otac Đogo, ovaj zakon za njih bio toliko važan. Danas to više ne rade mesne vlasti ni opštine, već kad god nasilnici upadnu u crkvu, imaju pravo da pozovu policiju, pa onda policija čuva kriminalce unutar crkve od vernog naroda.
Njima crkva i ne treba
Iz ovog razloga su slučajevi upadanja postali česti, čak i tamo gde postoje tradicionalne i velike, odnosno brojne zajednice kanonske UPC. Iz perspektive Ukrajine, kaže naš sagovornik, sada je postalo nezakonito braniti svoju crkvu.
Kad god se pominje rasprava o zakonitosti nečega setim se rečenice da je sve što je Hitler radio u Nacističkoj Nemačkoj, iz perspektive nacističkog zakonodavstva, bilo zakonito. To što je neko doneo taj zakon i što njime pokušava da legalizuje silu ostaje kao večita bruka Ukrajine i pokazatelj je neprekidnog i agresivnog odnosa prema kanonskoj UPC.
Otac Đogo dalje objašnjava da ljudi koji pokazuju izrazitu agresiju prema kanonskoj crkvi to ne čine iz nekakvih plemenitih pobuda koje su ih odvele u pogrešnom pravcu, već su agresivni iz želje i potrebe da negde kanališu nemoć, bes, siromaštvo…
Kijevsko-pečerska lavra
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Njima te crkve i ne trebaju u suštini, njima samo treba da mi tamo ne postojimo. Najveći apsurd i paradoks je taj što se savremena Ukrajina predstavlja kao neko ko hoće da izvrši dekomunizaciju, ali u stvari današnji ukrajinski nacionalisti kada upadnu u crkvu ponašaju se na isti način boljševici 1918. i 1923. godine. Tako se osim njih niko nije ponašao i pokazatelj je da su oni u stvari naslednici crvenog terora preobučenog u nacističke boje, zaključuje otac Đogo.
Pogledajte i:
