https://lat.sputnikportal.rs/20241016/pucaju-tri-monopola-zapada-vuk-jeremic-gostovao-na-moskovskom-univerzitetu-mgimo-1178385831.html
Pucaju tri monopola Zapada: Vuk Jeremić gostovao na moskovskom univerzitetu MGIMO
Pucaju tri monopola Zapada: Vuk Jeremić gostovao na moskovskom univerzitetu MGIMO
Sputnik Srbija
Unipolarni poredak je bio era zapadne dominacije predvođene SAD uz oslanjanje na monopol na upotrebu sile, monopol dolara i tehnološki monopol - sada su sva ta... 16.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-16T17:51+0200
2024-10-16T17:51+0200
2024-10-16T17:51+0200
rusija
rusija – politika
rusija
srbija
srbija – politika
vuk jeremić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/10/1178385154_0:1330:1884:2390_1920x0_80_0_0_12334dd6a66df920c096fe4d3254d4cf.jpg
Održivi razvoj sve više dobija na težini, i pored geopolitičkih problema, poručio je rektor MGIMO Anatolij Torkunov pozdravljajući okupljene među kojima je bio i Boris Titov, predstavnik ruskog predsednika zadužen za održivi razvoj. Torkunov je napomenuo da su ciljevi održivog razvoja stalna tema i BRIKS te da se nada da će tako biti i na predstojećem samitu.Pozdravljajući Jeremića, rektor MGIMO je ocenio da je časopis „Horajzons“ koji on uređuje postao jedan od najznačajnijih po pitanju spoljne politike u Evropi, ali i svetu.Jeremić se prisetio da je 2007. održao predavanje na ovom moskovskom univerzitetu, tada kao najmlađi ministar spoljnih poslova, te da je i tada govorio o potrebi multipolarnosti u svetu.U to vreme su, kako je rekao, mislili da je to iluzija, a danas je to realnost.On je konstatovao da, iako ovo nije dobar period u međunarodnim odnosima, treba da razmišljamo o budućnosti i pokušamo da shvatimo zašto je došlo do geopolitičke recesije. „Mnogo je razloga za to ali nekoliko je najznačajnijih: prvo, što posle Hladnog ata Rusija nije bila pravično integrisana u čitav svet. Dugi razlog je što je Kina bila integrisana, a treći što ogromno bogatstvo koje je donela globalizacija nije bilo dobro raspoređeno“, smatra Jeremić.Prema njegovim rečima, poseban je problem recesija u međunarodnim organizacijama koje su blokirale multilateralnu saradnju što pogoršavaju dva momenta - vanredne ekološke prilike pri čemu je klima jedna od njih, druga je tehnološka revolucija posebno u oblasti veštačke inteligencije što ima dubok uticaj na društva, ekonomije i međunarodnu saradnju, ali je to pre svega teška geopolitička situacija.Pritom, naglasio je Jeremić, unipolarni poredak koji se oslanjao na tri monopola puca. Na sve to reakcija Zapada su pretnje i ograničenja, kao i upotreba sile tamo gde postaje očigledno da taj monopol popušta, a „jedna od histeričnih reakcija Zapada odnosi se i na Rusiju“.Treći monopol - monopol dolara, koji SAD daje asimetrične kapacitete za pozicioniranje, izgleda je još uvek snažan, mada, kako je rekao, sve više zemalja i to dovodi u pitanje, a diskusije unutar BRIKS su u tom smislu veoma važne.„Postavlja se pitanje šta posle tog monopola. Možda je monopol dolara još uvek najjači od ova tri ali je i on u opadanju. Pitao sam se šta da se radi jer je izgleda teško razgovarati o mulitilateralnim inicijativama u ovakvim okolnostima“, rekao je Jeremić i ukazao na primer nedavnog Samita o budućnosti u Njujorku o kom je Zapad pričao kao o uspehu mada je on samo pokazao podeljenost sveta.On je na kraju izrazio uverenje da će se podele i sukobi u svetu u ne tako dalekoj budućnosti okončati a da već sada treba raditi imajući na umu globalni napredak -što pre počnemo, to će biti više moguće naći rešenja:Predstavnik ruskog predsednika za održiv razvoj Boris Titov rekao je da ujedinjavanje zemalja da bi se rešavali globalni problemi zaslužuje visoku ocenu ali da u realizaciji ciljeva održivog razvoja postoje velika neslaganja.On se zato založio za preispitivanje pa formiranje novog sistema , kao i za prioritizaciju ciljeva održivog razvoja i postizanja dogovora zemalja čiji su stavovi bliski.Kao primer naveo je kinesku Globalnu inicijativu za razvoj koju je podržao i generalni sekretar UN , a 82 zemlje su već prijatelji te globalne inicijative.U diskusiji je učestvovao čitav niz istaknutih ruskih stručnjaka za održivi razvoj, kao i predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova odgovoran za održivi razvoj Sergej Kononučenko.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija – politika, rusija, srbija, srbija – politika, vuk jeremić
rusija – politika, rusija, srbija, srbija – politika, vuk jeremić
Pucaju tri monopola Zapada: Vuk Jeremić gostovao na moskovskom univerzitetu MGIMO
Unipolarni poredak je bio era zapadne dominacije predvođene SAD uz oslanjanje na monopol na upotrebu sile, monopol dolara i tehnološki monopol - sada su sva ta tri u prilično lošem stanju, ocenio je predsednik Centra za održivi razvoj Vuk Jeremić na predavanju o međunarodnoj saradnji u održivom razvoju održanom na univerzitetu MGIMO u Moskvi.
Održivi razvoj sve više dobija na težini, i pored geopolitičkih problema, poručio je rektor MGIMO Anatolij Torkunov pozdravljajući okupljene među kojima je bio i Boris Titov, predstavnik ruskog predsednika zadužen za održivi razvoj. Torkunov je napomenuo da su ciljevi održivog razvoja stalna tema i BRIKS te da se nada da će tako biti i na predstojećem samitu.
Pozdravljajući Jeremića, rektor MGIMO je ocenio da je časopis „Horajzons“ koji on uređuje postao jedan od najznačajnijih po pitanju spoljne politike u Evropi, ali i svetu.
Jeremić se prisetio da je 2007. održao predavanje na ovom moskovskom univerzitetu, tada kao najmlađi ministar spoljnih poslova, te da je i tada govorio o potrebi multipolarnosti u svetu.
U to vreme su, kako je rekao, mislili da je to iluzija, a danas je to realnost.
„Definitivno smo prošli kraj istorije, možemo pričati kad se to desilo i šta su bili razlozi za to. Ali moje lično mišljenje jeste da živimo u dubokoj geopolitičkoj recesiji. Ekonomski ciklusi su takvi da imamo periode buma i propasti, a nije lako kvalifikovati kad počinje dobar ili loš period“, rekao je Jeremić.
On je konstatovao da, iako ovo nije dobar period u međunarodnim odnosima, treba da razmišljamo o budućnosti i pokušamo da shvatimo zašto je došlo do geopolitičke recesije. „Mnogo je razloga za to ali nekoliko je najznačajnijih: prvo, što posle Hladnog ata Rusija nije bila pravično integrisana u čitav svet. Dugi razlog je što je Kina bila integrisana, a treći što ogromno bogatstvo koje je donela globalizacija nije bilo dobro raspoređeno“, smatra Jeremić.
Prema njegovim rečima, poseban je problem recesija u međunarodnim organizacijama koje su blokirale multilateralnu saradnju što pogoršavaju dva momenta - vanredne ekološke prilike pri čemu je klima jedna od njih, druga je tehnološka revolucija posebno u oblasti veštačke inteligencije što ima dubok uticaj na društva, ekonomije i međunarodnu saradnju, ali je to pre svega teška geopolitička situacija.
Pritom, naglasio je Jeremić, unipolarni poredak koji se oslanjao na tri monopola puca. Na sve to reakcija Zapada su pretnje i ograničenja, kao i upotreba sile tamo gde postaje očigledno da taj monopol popušta, a „jedna od histeričnih reakcija Zapada odnosi se i na Rusiju“.
Treći monopol - monopol dolara, koji SAD daje asimetrične kapacitete za pozicioniranje, izgleda je još uvek snažan, mada, kako je rekao, sve više zemalja i to dovodi u pitanje, a diskusije unutar BRIKS su u tom smislu veoma važne.
„Postavlja se pitanje šta posle tog monopola. Možda je monopol dolara još uvek najjači od ova tri ali je i on u opadanju. Pitao sam se šta da se radi jer je izgleda teško razgovarati o mulitilateralnim inicijativama u ovakvim okolnostima“, rekao je Jeremić i ukazao na primer nedavnog Samita o budućnosti u Njujorku o kom je Zapad pričao kao o uspehu mada je on samo pokazao podeljenost sveta.
On je na kraju izrazio uverenje da će se podele i sukobi u svetu u ne tako dalekoj budućnosti okončati a da već sada treba raditi imajući na umu globalni napredak -što pre počnemo, to će biti više moguće naći rešenja:
„Nisu svi optimisti koliko brzo to može da se desi. Mislim da je veći optimizam kad je reč o tome kako će se to završiti nego kada će se završiti.“
Predstavnik ruskog predsednika za održiv razvoj Boris Titov rekao je da ujedinjavanje zemalja da bi se rešavali globalni problemi zaslužuje visoku ocenu ali da u realizaciji ciljeva održivog razvoja postoje velika neslaganja.
On se zato založio za preispitivanje pa formiranje novog sistema , kao i za prioritizaciju ciljeva održivog razvoja i postizanja dogovora zemalja čiji su stavovi bliski.
Kao primer naveo je kinesku Globalnu inicijativu za razvoj koju je podržao i generalni sekretar UN , a 82 zemlje su već prijatelji te globalne inicijative.
„Rusija se zasad nije priključila tome, ali smatra da postoje platforme koje možemo da potpišemo. To je i platforma BRIKS gde postoji Savet za održivi razvoj. Takođe, Šangajska organizacija za saradnju na inicijativu Kine sledeću godinu je proglasila godinom održivog razvoja. Predložićemo da se i u okviru ŠOS formira Savet za održivi razvoj“, naveo je Titov.
U diskusiji je učestvovao čitav niz istaknutih ruskih stručnjaka za održivi razvoj, kao i predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova odgovoran za održivi razvoj Sergej Kononučenko.
