Pakleni plan Zapada: Da satera migrante u Srbiju i region – što dalje od Unije
© Sputnik
/ Pratite nas
EU bi da se reši migranata tako što će ih prebaciti u zemlje koje nisu njene članice, jer joj predstavljaju balast u trenutku kada se nalazi u višeslojnoj krizi. Ako bi Srbija postala deo plana da se i u njoj otvore centri za smeštaj migranata, po ugledu na one u Albaniji, bio bi to još jedan oblik destabilizacije Srbije.
Ovako o planu za smeštaj ilegalnih migranata iz EU u zemlje koje nisu njene članice, a koji promoviše predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, razmišlja stručnjak za međunarodne odnose, dr Srđan Perišić.
Fon der Lajenova je, podsećamo, u pismu evropskim liderima, pozvala na razmatranje mogućnosti formiranja „centara za povratak“ nelegalnih migranata van EU navodeći kontroverzni sporazum između Italije i Albanije kao mogući model.
Ona je takođe pohvalila kontroverzne sporazume EU sa Tunisom i zajednički rad sa libijskim vlastima, koji podrazumeva evropsko finansiranje ovih zemalja da zadrže migrante na njihovim teritorijama, što je naišlo na osudu grupa za ljudska prava.
„Trebalo bi da istražimo moguće načine napredovanja u pogledu ideje o razvoju centara za povratak van EU, posebno s obzirom na novi zakonski predlog o povratku“, napisala je predsednica Evropske komisije u pismu liderima Unije, koji bi u četvrtak i petak trebalo da održe samit o migracijama nakon što je komisija saopštila da će predložiti nove mere, prenose evropski mediji.
Brisel bi da se otrese migranata na štetu Srbije i njenih suseda
Na način na koji Ursula fon der Lajen zamišlja rešenje migrantskog pitanja, Brisel će privremeno rešiti problem, ali na štetu Srbije i njenih suseda, smatra Perišić.
Prema njegovim rečima, na „meti“ briselske birokratije, kao potencijalna mesta za otvaranje smeštajnih kapaciteta za nepoželjne migrante nalaze se i Srbija i sve druge balkanske države koje nisu članice Unije: Crna Gora, Bosna i Hercegovina, kao i Severna Makedonija, a razlozi zbog kojih EU želi da se „otrese“ od ovog pitanja su višestruki.
Pre svega, unutar Unije postoji veliki broj zemalja koji se protive načinu na koji je Brisel do sada rešavao pitanje migrantske krize i politici „otvorenih vrata“, koju je svojevremeno zagovarala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel. Među njima, najglasnije su Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka.
Sa druge strane, EU je strana u sukobu sa Rusijom i ne ide joj baš najbolje; sa ratom pod ruku idu i ekonomska kriza, dok su desne partije poput AFD u Nemačkoj sve više popularne, između ostalog i zato što se protive briselskoj politici prema migrantima. Sve to, navelo je Nemačku, Francusku, Dansku, Švedsku, Austriju, Italiju i Sloveniju da uvedu granične kontrole kako bi suzbile ilegalne migracije.
„Sve to su otežavajuće okolnosti zbog kojih EU ne može da izađe na kraj sa migracijama i sa otporom tome. Zato oni sada žele da to pitanje sklone sa dnevnog reda tako što će migrante poslati u zemlje koje se kandiduju za članstvo“, objašnjava Perišić.
Ako bi Srbija bude prihvatila da nelegalni migranti sa Bliskog istoka, Pakistana, Avganistana ili iz Afrike budu smešteni na njenoj teritoriji, biće to, prema oceni našeg sagovornika, veoma opasno.
„Migranti su uglavnom mladi muškarci, koji kasnije, u sledećem koraku dovode svoje porodice; veoma su indoktrinirani raznim islamističkim i terorističkim pobudama, nisu spremni da prihvate društvene i kulturne navike zemlje domaćina. Samim tim, neće biti spremni da prihvate naš način života. Do sada smo bili samo tranzitna zemlja, a ovim bismo postali zemlja domaćin“, kaže Perišić.
Migranti: moderna trgovina robljem
Prema rečima stručnjaka za Afriku, naučnog saradnika u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, dr Danila Babića. Dosadašnji sporazumi o deportaciji ilegalnih migranata veoma su sumnjivi po pitanju poštovanja ljudskih prava.
„Jer migranti, koje je neko nekada pozvao u Evropu, zarad multikulturalizma i politike „otvorenih vrata“, ovim sporazumima vrlo često bivaju deportovani u treće zemlje, koje nisu zemlje u koje nisu želeli da dođu, što je, na neki način, trgovina robljem modernog doba“, objašnjava on i navodi primer sporazuma koji je sklopila Velika Britanija sa Ruandom.
Sporazum da se ilegalni migranti iz Velike Britanije deportuju u Ruandu dogovorio je jula 2022. tadašnji britanski premijer Boris Džonson, vatreni zagovornik njegove primene bio je i jedan od mnogobrojnih Džonsonovih naslednika iz Konzervativne stranke, Riši Sunak, da bi Kir Starmer, novi laburistički premijer zaustavio njegovu primenu.
Sporazum sa Ruandom bio je prvi takve vrste i primer za Brisel i članice EU da postignu slične sporazume sa državama koje nisu članice Unije. Tako su novembra prošle godine sličan sporazum potpisali italijanska premijerka Đorđa Meloni i albanski premijer Edi Rama.
Prema Babićevim rečima, organizacije za ljudska prava kritikuju ovakve sporazume zato što su migranti smešteni u logore, po hotelima ili motelima, pod policijskom stražom i nemaju pravo slobode kretanja.
„Uslovi u njima su nepoznati, jer transparentnost u tim logorima nije dozvoljena. Neki koji su u njima bili ili su iz njih uspeli da pobegnu, svedoče o različitim vrstama fizičkog maltretiranja“, navodi on.
Sve u svemu, migrantska politika EU je doživela potpuni neuspeh, ocenjuje Babić.
„Ona nije uspela, niti da migracije zaustavi, niti da integriše migrante u svoja društva. Zato i poseže za njihovom deportacijom. Može se reći da se migranti koriste kao neka vrsta taktičkog političkog oružja, kako bi se stvorio pritisak na zemlje koje se nalaze na migrantskim rutama“, zaključuje on.
Pogledajte i:
