https://lat.sputnikportal.rs/20241012/za-kosovo-za-kumanovo-za-bregalnicu-ostvaren-san-jednog-srbina-od-knez-mihailove-ka-vasioni-1178174174.html
„Za Kosovo, za Kumanovo, za Bregalnicu!“: Ostvaren san jednog Srbina — od Knez Mihailove ka vasioni
„Za Kosovo, za Kumanovo, za Bregalnicu!“: Ostvaren san jednog Srbina — od Knez Mihailove ka vasioni
Sputnik Srbija
Mnogi istoričari tvrde da je period između 1904. i 1914. bio „zlatno doba“ Srbije. Privreda je tada doživela nezapamćen uspon, cvetale su nauka i kultura. U... 12.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-12T11:35+0200
2024-10-12T11:35+0200
2024-10-12T11:37+0200
kultura
kultura
intervju
istorija
kinematografija
jugoslovenska kinoteka
božidar zečević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/01/1167175972_0:260:3178:2048_1920x0_80_0_0_e3a7d99e95c02e47acd372670110f1ee.jpg
Upravo u tom razdoblju snimljen je prvi srpski igrani film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“ iz 1911. godine, a među brojnim značajnim prodorima u svetu pokretnih slika je i jedno tehničko otkriće – prvi filmski far, koji je snimljen u Beogradu, u Knez Mihajlovoj ulici.U prvim decenijama razvoja filmske umetnosti kamera je bila statična i beležila je događaje „iz trećeg reda u pozorištu“. Potom je, usklađujući se sa čovekovom percepcijom, radom ljudskog mozga i oka, počela da se kreće i da stvarnost beleži iz pokreta.U svetskim filmskim enciklopedijama kao prvi primer upotrebe filmske vožnje navodi se studijski far u italijanskom filmskom spektaklu „Kabirija“ Đovanija Pastronea iz 1914. godine, dok mnogi istoričari kao oca pokretne kamere navode Dejvida Grifita, koji je sličan far upotrebio u svom čuvenom filmu „Netrpeljivost“ iz 1916. godine.Povratak srpskih pobednikaIstraživanjem materijala Arhiva Kinoteke u Beogradu utvrđeno je, međutim, da je jedan od pionira srpskog filma, filmski snimatelj Slavko Jovanović, prvi došao na ideju da filmsku kameru „provoza“ kako bi snimio paradu srpske vojske, koja se trijumfalno vratila iz Drugog balkanskog rata, posle pobede na Bregalnici.Ta prva filmska vožnja dogodila se, kako kaže Božidar Zečević, 24. avgusta 1913. godine.On, takođe, napominje da Pastroneov far traje svega nekoliko sekundi, te da je snimljen kamerom koja se kretala šinama u jednom kadru, u studiju u Rimu.„To nije isto što i ovaj Jovanovićev snimak, koji je napravljen u živom prostoru, na točkovima i trajao dva minuta i 13 sekundi. I to je bilo u kasnu jesen 1913. godine, dobra tri meseca posle snimka napravljenog u Knez Mihajlovoj ulici“, navodi Zečević.Snimak je deo veće celine, odnosno filma „Povratak srpskih pobednika“, koji je uradio srpski preduzetnik Đoka Bogdanović, vlasnik hotela „Kasina“ i prvog propisno građenog bioskopa u srpskoj prestonici, koji se nalazio u tom hotelu.Kako je generalna proba ušla u istoriju„Protokolom je bilo predviđeno da srpska vojska prođe paradnu maršrutu celom dužinom Knez Mihajlove ulice. Slavko Jovanović je došao na ideju da to snimi pokretnom kamerom. To je značilo da Bogdanović 'pate' kameru montira na kamion i da iz fara snimi hod srpske vojske“, objašnjava Božidar Zečević.Ipak, snimak pokretnom kamerom nikada ne bi nastao da Slavko Jovanović nije bio savestan i temeljan čovek. Pošto je želeo da bude siguran da će njegov poduhvat biti uspešan, odlučio je da napravi generalnu probu i da dan uoči parade isproba svoju ideju.Srpska vojska sledećeg dana, međutim, nije prodefilovala Knez Mihajlovom ulicom, jer je iz bezbednosnih i logističkih razloga procenjeno da to nije izvodljivo. Ostao je, međutim, probni kadar, koji je ubačen u film.Cela Knez Mihajlova ulica bila je okićena cvećem i imala je transparente na zgradama, na kojima je, pored ostalog, pisalo: „Za Kosovo“, „Za Kumanovo“, „Za Bregalnicu“, „Živela srpska vojska“.„Na tom snimku možemo da vidimo svaku kuću u Knez Mihajlovoj ulici. Da nema Jovanovićevog kadra, ne bismo znali kakav je bio društveni kontekst ove ulice. Vidimo kako se živelo, kako su klinci prodavali sladoled i novine u toj ulici, gde su stajali čistači cipela, kako su bili obučeni ljudi iz tog doba“, navodi Božidar Zečević.Vojnici su, kako priča naš sagovornik, išli iz pravca Kragujevca, tadašnjom Šumadijskom ulicom, pa bulevarom sve do Slavije, gde se nalazila trijumfalna kapija. Trijumfalni put je vodio sve do Kalemegdana, gde je kralj Petar Karađorđević otkrivao spomenik Karađorđu, na čijem se mestu danas nalazi Spomenik Zahvalnosti Francuskoj.„Vojska je posle otvaranja spomenika marširajućim korakom otišla do dvora, a tamo je postavila dupli kordon i pozdravila kraljevsku porodicu, premijera Nikolu Pašića i ministre, članove Generalštaba, koji su sedeli na terasi i pili šampanjac, dok je narod okolo klicao. Ipak, parade nije bilo. To je sve izmenjeno protokolom, da bi se izbegla velika gužva“, kaže Božidar Zečević.Vojsku je dočekalo mnoštvo ljudi, ceo grad je izašao na ulicu. U toj gužvi Jovanović, verovatno, ne bi ni uspeo da ostvari svoju zamisao, jer bi se kamionet, kako objašnjava naš sagovornik, teško kretao kroz kolonu ljudi, a možda bi ga u tome sprečila i policija.Precizne i vešte ruke časovničaraSlavko Jovanović je, inače, po struci bio časovničar. Imao je radnju preko puta hotela „Kasina“ i bioskopa „Pariz“. Gledao je kako radi prvi kvalifikovani snimatelj u Srbiji Luj de Beri, koji je snimio i prvi srpski igrani film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“.„Časnovničari su inače imali vrlo spretne ruke, dobro su se razumeli u zupčanike, u njihovo čišćenje, u preciznu mehaniku. Slavko Jovanović je gledao kako je Luj de Beri radio prve filmove Svetozara Botorića, petljao se uz njega da mu čisti kameru. Sanjao je o tome da i sam počne da se bavi filmskom kamerom. Bio je i kinoperater, čak je radio za kralja Petra koji je voleo film i imao kinoaparturu na svom dvoru“, priča Božidar Zečević.Od šina do dronaDanas se, naglašava Zečević, bez filmskog fara ne može ni zamisliti snimanje velikog filma.„To je toliko uobičajeno da više i ne razmišljamo o tome. Danas je to poprimilo fantastične razmere, postoji i 'doli kran', kamera se diže i prelazi u dron, odlazi u vasionu. Neverovatno je šta se sve razvilo iz jednog sna koji je ostvario Slavko Jovanović, da kameru izvuče iz bioskopa i da je postavi na točkove“, zaključuje Božidar Zečević.Naš sagovornik namerava da predloži da se na nekom velikom međunarodnom događaju, a to bi mogao biti „Ekspo“, posebno ukaže na značaj Jovanovićevog filmskog tehničkog dostignuća koje, kako kaže, ima internacionalni značaj i služi interesima celog sveta, svetskoj kulturi.„Ja sam član Evropske filmske akademije i član sam njenog odbora koji obeležava značajne datume. U novembru ove godine pripremiću prezentaciju fara Slavka Jovanovića i tražiti da mi nađu odgovor na pitanje da li je tako nešto postojalo u istoriji filma ranije. Naravno da ne postoji i neće moći to da urade. Far Slavka Jovanovića postaće prvi far u istoriji filma u svim svetskim enciklopedijama, jer nema starijeg. Ja ću da učinim sve što mogu da to tako bude“, kaže Božidar Zečević.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, intervju, istorija, kinematografija, jugoslovenska kinoteka, božidar zečević
kultura, intervju, istorija, kinematografija, jugoslovenska kinoteka, božidar zečević
„Za Kosovo, za Kumanovo, za Bregalnicu!“: Ostvaren san jednog Srbina — od Knez Mihailove ka vasioni
11:35 12.10.2024 (Osveženo: 11:37 12.10.2024) Mnogi istoričari tvrde da je period između 1904. i 1914. bio „zlatno doba“ Srbije. Privreda je tada doživela nezapamćen uspon, cvetale su nauka i kultura. U tom periodu pojavili su se i pioniri srpske kinematografije, koji su nam u nasleđe ostavili dragocena svedočanstva o svom vremenu, kaže za Sputnjik filmski kritičar i teoretičar Božidar Zečević.
Upravo u tom razdoblju snimljen je prvi srpski igrani film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“ iz 1911. godine, a među brojnim značajnim prodorima u svetu pokretnih slika je i jedno tehničko otkriće – prvi filmski far, koji je snimljen u Beogradu, u Knez Mihajlovoj ulici.
U prvim decenijama razvoja filmske umetnosti kamera je bila statična i beležila je događaje „iz trećeg reda u pozorištu“. Potom je, usklađujući se sa čovekovom percepcijom, radom ljudskog mozga i oka, počela da se kreće i da stvarnost beleži iz pokreta.
U svetskim filmskim enciklopedijama kao prvi primer upotrebe filmske vožnje navodi se studijski far u italijanskom filmskom spektaklu „Kabirija“ Đovanija Pastronea iz 1914. godine, dok mnogi istoričari kao oca pokretne kamere navode Dejvida Grifita, koji je sličan far upotrebio u svom čuvenom filmu „Netrpeljivost“ iz 1916. godine.
Povratak srpskih pobednika
Istraživanjem materijala Arhiva Kinoteke u Beogradu utvrđeno je, međutim, da je jedan od pionira srpskog filma, filmski snimatelj Slavko Jovanović, prvi došao na ideju da filmsku kameru „provoza“ kako bi snimio paradu srpske vojske, koja se trijumfalno vratila iz Drugog balkanskog rata, posle pobede na Bregalnici.
Ta prva filmska vožnja dogodila se, kako kaže Božidar Zečević, 24. avgusta 1913. godine.
On, takođe, napominje da Pastroneov far traje svega nekoliko sekundi, te da je snimljen kamerom koja se kretala šinama u jednom kadru, u studiju u Rimu.
„To nije isto što i ovaj Jovanovićev snimak, koji je napravljen u živom prostoru, na točkovima i trajao dva minuta i 13 sekundi. I to je bilo u kasnu jesen 1913. godine, dobra tri meseca posle snimka napravljenog u Knez Mihajlovoj ulici“, navodi Zečević.
Snimak je deo veće celine, odnosno filma
„Povratak srpskih pobednika“, koji je uradio srpski preduzetnik
Đoka Bogdanović, vlasnik hotela „Kasina“ i prvog propisno građenog bioskopa u srpskoj prestonici, koji se nalazio u tom hotelu.
Kako je generalna proba ušla u istoriju
„Protokolom je bilo predviđeno da srpska vojska prođe paradnu maršrutu celom dužinom Knez Mihajlove ulice. Slavko Jovanović je došao na ideju da to snimi pokretnom kamerom. To je značilo da Bogdanović 'pate' kameru montira na kamion i da iz fara snimi hod srpske vojske“, objašnjava Božidar Zečević.
Ipak, snimak pokretnom kamerom nikada ne bi nastao da Slavko Jovanović nije bio savestan i temeljan čovek. Pošto je želeo da bude siguran da će njegov poduhvat biti uspešan, odlučio je da napravi generalnu probu i da dan uoči parade isproba svoju ideju.
Srpska vojska sledećeg dana, međutim, nije prodefilovala Knez Mihajlovom ulicom, jer je iz bezbednosnih i logističkih razloga procenjeno da to nije izvodljivo. Ostao je, međutim, probni kadar, koji je ubačen u film.
„Slavko Jovanović je kameru izdigao na platformu visine metar i po, postavivši je na kamionet. Imao je još jedan veliki problem. Tada je 24 metra filmske trake stajalo u jednu kasetu, a to nije bilo dovoljno, trebalo mu je najmanje dva puta više. On je iskoristio trostruku dužinu da bi snimio celu Knez Mihajlovu ulicu. Uradio je to tako neprimetno, da se to uopšte ne vidi na snimku, sve je jedan kadar. Far je bio ujednačen, lepo izveden, nije bilo nikakvog ljuljanja, podrhtavanja, sve izgleda kao da je reč o današnjem faru koji se izvodi najsavremenijim sredstvima. Pomerao je kameru po horizontalnoj osi, pravio je ono što mi zovemo švenkom, levo i desno, kako bi uhvatio svaku kuću. I to je danas izvanredan dokument“, ističe Božidar Zečević.
Cela Knez Mihajlova ulica bila je okićena cvećem i imala je transparente na zgradama, na kojima je, pored ostalog, pisalo: „Za Kosovo“, „Za Kumanovo“, „Za Bregalnicu“, „Živela srpska vojska“.
„Na tom snimku možemo da vidimo svaku kuću u Knez Mihajlovoj ulici. Da nema Jovanovićevog kadra, ne bismo znali kakav je bio društveni kontekst ove ulice. Vidimo kako se živelo, kako su klinci prodavali sladoled i novine u toj ulici, gde su stajali čistači cipela, kako su bili obučeni ljudi iz tog doba“, navodi Božidar Zečević.
Vojnici su, kako priča naš sagovornik, išli iz pravca Kragujevca, tadašnjom Šumadijskom ulicom, pa bulevarom sve do Slavije, gde se nalazila trijumfalna kapija. Trijumfalni put je vodio sve do Kalemegdana, gde je kralj Petar Karađorđević otkrivao spomenik Karađorđu, na čijem se mestu danas nalazi Spomenik Zahvalnosti Francuskoj.
„Vojska je posle otvaranja spomenika marširajućim korakom otišla do dvora, a tamo je postavila dupli kordon i pozdravila kraljevsku porodicu, premijera Nikolu Pašića i ministre, članove Generalštaba, koji su sedeli na terasi i pili šampanjac, dok je narod okolo klicao. Ipak, parade nije bilo. To je sve izmenjeno protokolom, da bi se izbegla velika gužva“, kaže Božidar Zečević.
Vojsku je dočekalo mnoštvo ljudi, ceo grad je izašao na ulicu. U toj gužvi Jovanović, verovatno, ne bi ni uspeo da ostvari svoju zamisao, jer bi se kamionet, kako objašnjava naš sagovornik, teško kretao kroz kolonu ljudi, a možda bi ga u tome sprečila i policija.
Precizne i vešte ruke časovničara
Slavko Jovanović je, inače, po struci bio časovničar. Imao je radnju preko puta hotela „Kasina“ i bioskopa „Pariz“. Gledao je kako radi prvi kvalifikovani snimatelj u Srbiji Luj de Beri, koji je snimio i prvi srpski igrani film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“.
„Časnovničari su inače imali vrlo spretne ruke, dobro su se razumeli u zupčanike, u njihovo čišćenje, u preciznu mehaniku. Slavko Jovanović je gledao kako je Luj de Beri radio prve filmove Svetozara Botorića, petljao se uz njega da mu čisti kameru. Sanjao je o tome da i sam počne da se bavi filmskom kamerom. Bio je i kinoperater, čak je radio za kralja Petra koji je voleo film i imao kinoaparturu na svom dvoru“, priča Božidar Zečević.
Danas se, naglašava Zečević, bez filmskog fara ne može ni zamisliti snimanje velikog filma.
„To je toliko uobičajeno da više i ne razmišljamo o tome. Danas je to poprimilo fantastične razmere, postoji i 'doli kran', kamera se diže i prelazi u dron, odlazi u vasionu. Neverovatno je šta se sve razvilo iz jednog sna koji je ostvario Slavko Jovanović, da kameru izvuče iz bioskopa i da je postavi na točkove“, zaključuje Božidar Zečević.
Naš sagovornik namerava da predloži da se na nekom velikom međunarodnom događaju, a to bi mogao biti „Ekspo“, posebno ukaže na značaj Jovanovićevog filmskog tehničkog dostignuća koje, kako kaže, ima internacionalni značaj i služi interesima celog sveta, svetskoj kulturi.
„Ja sam član Evropske filmske akademije i član sam njenog odbora koji obeležava značajne datume. U novembru ove godine pripremiću prezentaciju fara Slavka Jovanovića i tražiti da mi nađu odgovor na pitanje da li je tako nešto postojalo u istoriji filma ranije. Naravno da ne postoji i neće moći to da urade. Far Slavka Jovanovića postaće prvi far u istoriji filma u svim svetskim enciklopedijama, jer nema starijeg. Ja ću da učinim sve što mogu da to tako bude“, kaže Božidar Zečević.
