Obnova Berlinskog procesa – pokušaj povratka autoriteta Nemačke
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Samit koji će se održati u ponedeljak je pokušaj Nemačke da oživi Berlinski proces. A pošto se ta zemlja nalazi u dosta delikatnoj ekonomskoj i političkoj poziciji i zbog rata u Ukrajini, i zbog unutrašnje situacije, potreban joj je nekakav uspeh na spoljnom planu, kaže za Sputnjik diplomata Zoran Milivojević.
Nemačkoj je potrebno i da stavi do znanja da ona ipak ovaj region vidi kao svoju zonu uticaja, a jedini mehanizam koji može to da oživi i omogući i ubuduće je Berlinski proces, dodaje Milivojević.
Cilj Nemačke – obnova Berlinskog procesa
„Berlinski proces se naslanja na evrointegracije, u osnovi ima ekonomiju i neku vrstu zajedničkog tržišta, i to je ono što Nemačka želi da obnovi. U tom cilju je nemačka vlada donela odluku da sa tim nastupi, a u političkim pripremama do sada je delovala u dva pravca. Jedan pravac je bio da svojim lobiranjima i svojim angažmanom stavi u drugi plan 'Otvoreni Balkan' kao mehanizam koji je takođe po istim nekim principima i osnovama na ovom prostoru delovao. A drugi je da stvori uslove da svih šest subjekata, a oni računaju i tzv. Kosovo kao državu, učestvuje u tom procesu.“
Otuda i pritisak na prištinsku stranu da deblokira pristup srpskih roba, što je urađeno u simboličnom smislu, ali u političkom smislu to Nemačku u ovom trenutku zadovoljava, dodaje Milivojević.
Cilj je i da se nađe formula oko sporazuma CEFTA, koja bi trebalo da bude osnov Berlinskog procesa, gde je nađena formula da tzv. Kosovo učestvuje po onom principu regionalnog predstavljanja sa pozivom na Rezoluciju 1244, podseća Milivojević.
Pokušaj povratka autoriteta Nemačke
Kad je reč o srpskim robama, njihov protok je deblokiran prema jednom administrativnom prelazu i to na način koji ne garantuje i ne obezbeđuje normalno funkcionisanje slobodnog prometa roba i usluga, ističe Milivojević.
„Tako da su dometi kratki, ali je bio politički interes da se to nekako deblokira. Prema tome, šta očekivati od Berlinskog procesa? Ja bih rekao oživljavanje i obećanje Nemačke da će svojim delovanjem preko ekonomskih mehanizama Berlinski proces nekako da oživi i da se vidi gde je moguće i u kojim sferama da oživi. Ono što je interes u ovom trenutku je da to bude kroz formiranje jednog zajedničkog tržišta na tom prostoru i da se u tom prostoru obezbedi da deluju one četiri slobode na kojima se zasniva cela filozofija EU u ekonomskoj i političkoj sferi, a to je sloboda kretanja ljudi, ideja, kapitala i usluga.“
To bi bio cilj Nemačke kad je reč o Berlinskom procesu, ali se iza toga krije i jedan geopolitički cilj a to je da Nemačka markira svoju poziciju kad je reč o ovom regionu i da na neki način povrati svoja autoritet, koliko je to moguće, dodaje Milivojević.
Vidi se da Nemačka na nivou EU ima ozbiljnih teškoća zato što je na nuli celu prošlu i ovu godinu kad je reč o ekonomiji, i zato joj je važno da na ovom prostoru ostvari nekakav napredak i ubere neki poen, ističe Milivojević.
„Otvoreni Balkan“ uspešniji od Berlinskog procesa
To je suština cele priče u ponedeljak i cele strategije koju Nemačka ima u vidu, a kako će to funkcionisati – videćemo, pošto Berlinski proces do sada nije dao neke rezultate jer je sve to bilo fragmentarno i bez nekog ozbiljnog efekta, smatra Milivojević.
„Činjenica je da se pojavio 'Otvoreni Balkan' koji je čak na početku bio i vrlo efikasan i nešto što je bilo i u interesu zemalja, a upravo se pojavio zbog toga što instrumenti EU u pristupnim pregovorima i pristupnoj strategiji nisu funkcionisali, a nije funkcionisao ni sam Berlinski proces. Da je on funkcionisao ne bi se pojavio 'Otvoreni Balkan' i stvari bi bile mnogo drugačije. Međutim, Nemačka se suočila sa problemima vezano za rat u Ukrajini i unutrašnju situaciju. Politika vlade koja je sad u Berlinu očigledno ima ozbiljnih problema, tako da nije bilo za očekivanje da Berlinski proces funkcioniše.“
U ponedeljak će u političkom smislu imati samo vraćanje Berlinskog procesa u život, a šta će to u efektima doneti u budućnosti, to bi tek trebalo da se vidi, dodaje Milivojević.
Stalne provokacije Srba – Kurtijeva politička platforma
Komentarišući izjavu premijera Srbije Miloša Vučevića da bi se u ponedeljak mogla očekivati nova provokacija Prištine na Kosovu i Metohiji, Milivojević kaže da to nije isključeno jer Kurtijev režim pravi provokacije svako malo.
„Evo sada imamo otimanje zemljišta opštine Gračanica. Prema tome, oni su u stalnom nekom političkom procesu koji se zasniva na represiji i provokacijama, tako da ja apsolutno ne isključujem i vrlo je moguće da do toga dođe i u ponedeljak i idućih dana. Sve do izbora, jer je to politička platforma Samoopredeljenja i samog gospodina Kurtija“, zaključio je Milivojević.
U Berlinu će se u ponedeljak, 14. oktobra, održati Samit Berlinskog procesa na kojem će učestvovati lideri Zapadnog Balkana i Evropske unije, a čiji će domaćin biti nemački kancelar Olaf Šolc.
„Kancelar će sa učesnicima Berlinskog procesa održati dva radna sastanka i jedan radni ručak na kojima će se razgovarati o temama kao što su regionalna saradnja i zajedničko regionalno tržište, zelena agenda za Zapadni Balkan, povezanost i energija, kao i o budućem usmeravanju Berlinskog procesa“, izjavio je portparol nemačke vlade Volfgang Biner.
Osim toga, predviđeno je da lideri zapadnobalkanske šestorke potpišu zajedničku izjavu o novom akcionom planu za zajedničko regionalno tržište, kao i sporazum o mobilnosti „Pristup studijama“.
Pogledajte i:
