Bliski istok ulazi u iznuđenu partiju šaha — hoće li doći „crni labud“ /video/
© AP Photo / Bilal Hussein
Pratite nas
Rat na Bliskom istoku ušao je u fazu iznuđene partije šaha, cajtnota, u kom samo ostaje dilema hoće li Izrael napasti iranske nuklearne objekte, čime bi ušle u direktni sukob dve nuklearne sile, jer i Iran poseduje nuklearnu tehnologiju, upozoravaju sagovornici Sputnjika.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku koji se posle Gaze prelio i na jug Libana uz razmene raketa između Izraela i Irana mogla bi biti tek početak još ozbiljnijeg zaoštravanja, a čak i da bude nekog primirja, kako kaže publicista Igor Ivanović, prevelike su protivrečnosti u regionu, naročito uz ovakav odnos međunarodnih snaga.
„Što je najgore, tu ćemo na nesreću morati da čekamo da neko bude ozbiljno poražen da bi se ušlo u neko stanje dužeg primirja“, kaže Ivanović u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Nerealni ciljevi Izraela
Problem je, objašnjava on, što je ovo područje Bliskog istoka posebno žarišno zbog prevelikih protivrečnosti između naroda koji tamo žive i njihovih zahteva - tu ima elemenata i teritorijalnog rata, i frontalnog rata, građanskog rata, verskog rata, pa i rata za vrednosti.
„Ovo poslednje žarište u tehničkom smislu je samo rat na području gde nema mira nego ratova i primirja. Ali nekad su tamo ratovi kratko trajali i Izrael je imao veliku dominaciju i manje-više pobeđivao. Sad ulazimo u područje da jača jedan deo uslovno nazvanog islamskog sveta - Iran u vojnom smislu, a sve muslimanske države regiona imaju ozbiljno preimućstvo kad govorimo o stanovništvu. Zato je ovo situacija koja će dugo trajati, a ako smo ranije imali jasnog pobednika sad će to biti mnogo teže. Izrael može pobediti neke satelite Irana kao što je Hezbolah ali ni to neće biti trajna pobeda. A uključivanje Irana značilo bi da smo tek na samom početku ozbiljnijeg sukoba“, ocenjuje Ivanović.
Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost konstatuje da je Izrael definisao vojne ciljeve koji nisu realni.
„Ako pričamo o Gazi dva su vojna cilja: oslobođenje talaca i kompletno uništenje Hamasa. Rakete koje su nedavno pogodile Tel Aviv jasno pokazuju da vojni kapaciteti Hamasa i dalje postoje, a gerilske akcije koje taj pokret izvodi protiv IDF su takođe intenzivne iz dana u dan. Ideja da se Hamas vojno uništi nije izvršena, a on kao ideologija praktično ne može nikad ni da bude uništen – taj cilj ne može da se ispuni“, uveren je Blažić.
On napominje da izraelski premijer Benjamin Netanijahu misli da je ovo geopolitički trenutak da ide do kraja i oslobodi taoce, te da se par puta bilo na korak od toga da se potpiše primirje i taoci oslobode ali da se polovina njih i dalje nalazi u zarobljeništvu.
Šiitski polumesec – veliki uspeh Irana
U međuvremenu, podseća Blažić, u sukob se pored sunitskog Hamasa uključio Iran i šiitski svet pa se Iran bori na više frontova, od kojih je jedan u Libanu s Hezbolahom ali su se aktivno uključile i šiitske milicije u Iraku i Siriji:
„Izrael se nalazi u strateški vrlo teškoj poziciji kad je ruskom intervencijom u Siriji potpomognut Bašar el Asad da oslobodi teritoriju i kad je tamo negde 2019. godine oslobođen grad Albukamal sa sirijske strane, a sa iračke strane grad Alkaim i stavljen pod kontrolu šiitskih snaga odnosno Sirijske arapske armije i od tog momenta imamo situaciju da besprekorno funkcioniše čuveni šiitski polumesec koji je geostrateški najveći uspeh Irana u tom regionu“.
Prema rečima Blažića, tome treba dodati i jemenske Hute koji uspešno blokiraju prolaz Bab el Mandeb što pokazuje da je jednačina Bliskog istoka vrlo složena.
Ivanović ističe da je za Izrael ovo egzistencijalni rat, a da bi ako odustane od zadatih ciljeva to veoma negativno uticalo na budućnost izraelske države i naroda - izgubili bi samopouzdanje i ugled, a percepcija njihove moći bi znatno splasnula u muslimanskom stanovništvu.
Zašto je Hezbolah mnogo opasniji od Hamasa
Izrael će, po mišljenju Blažića, imati neuporedivo više problema da se izbori sa Hezbolahom nego sa Hamasom, a ako bude gurao priču sa kopnenom ofanzivom u Libanu to će podrazumevati ozbiljne gubitke.
Hezbolah ima desetine hiljada raketa čiji je domet ide do 200 kilometara, a poseduje i ozbiljne kapacitete da gađa naftne platforme u Mediteranu, tako da sukob može ići mnogo šire nego što mnogi misle i to, upozorava ovaj analitičar, nisu pretnje praznom puškom.
„Ono što Iran drži suzdržanim to je teška socijalna situacija. I dalje živi nada u Iranu da mogu da se reše sankcija. S druge strane, idu američki izbori a svaka eskalacija i nemoć Bele kuće da reaguje idu u korist Donaldu Trampu kog će da podrži moćni izraelski lobi u Americi. Tu je takođe prisustvo Rusije u Siriji. Vrlo je komplikovana situacija i područje koje može da dođe do tačke da nema nikakve priče o primirju. Uz američke baze u Siriji, Turke koji i dalje kontrolišu Idlib, nerešeno kurdsko pitanje – jako je puno nepoznatih i bojim se da ta količina raznih interesa može da ode u sveopšti rat i da smo jako blizu takvom scenariju“, navodi Blažić.
Dodaje da svakako postoje oni koji bi mogli to da zaustavi ali je samo pitanje da li postoji volja a on je trenutno ne vidi
Mnogi ratovi u istoriji su, metaforično nastavlja Ivanović, nastali kao fenomen crnog labuda, ali mnogi su isto tako i prekinuli potpuno neočekivano, pa i ovde ostaje nada da će se to desiti.
Pogledajte i:
