https://lat.sputnikportal.rs/20241010/kina-i-rusija-predvode-globalni-jug--protiv-globalne-neokolinijalne-diktature-1178219244.html
Kina i Rusija predvode Globalni jug – protiv globalne neokolinijalne diktature
Kina i Rusija predvode Globalni jug – protiv globalne neokolinijalne diktature
Sputnik Srbija
Kina i Rusija predvode Globalni jug – protiv globalne neokolinijalne diktature
2024-10-10T20:15+0200
2024-10-10T20:15+0200
2024-10-10T20:15+0200
svet
svet
svet – politika
rusija
kina
globalni jug
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111123/76/1111237670_0:0:2048:1152_1920x0_80_0_0_807bde61655686a3153a21bdd8264d3c.jpg
U Kini se tada pojavila i nova tendencija da se uz ekonomiju razvija i novi sistem bezbednosti, jer su u Pekingu shvatili da je bezbednost važnija od ekonomskog razvoja, rekao je Lukin na panelu „Kina i Rusija: Dinamika rastućih odnosa“ u okviru međunarodne naučne konferencije „Dijalozi o Kini“.Bezbednost važnija od ekonomije„Kina je počela da smatra Šangajsku organizaciju kao mesto za diskusiju o bezbednosnim pitanjima, jer su shvatili da je ekonomski razvoj manje bitan od pitanja bezbednosti. Kad je reč o bezbednosti, Kina se posvetila rešavanju globalnih pitanja ali je i na bilateralnom nivou radila, pre svega sa zemljama jugoistočne Azije. Poslala je ogromnu ekonomsku pomoć tim zemljama, upravo zbog straha od narušavanja bezbednosti. Na primer, Kina je bukvalno finansirala ministarstva unutrašnjih poslova nekih zemalja.“Šangajska organizacija za saradnju je veoma važna međunarodna organizacija, ali u novom međunarodnom sistemu i novoj geopolitičkoj realnosti videćemo i rast drugih mehanizama saradnje u tom regionu, zaključio je Lukin.Kina i Rusija predvode Globalni jugDr Nikola Rajić sa novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ ocenio je da Kina i Rusija danas predvode Globalni jug.Rusija vojno pomaže mnogim državama da se izbore za slobodu ili oslobode od kolonijalizma kog su im nametnule SAD, Velika Britanija i Francuska, dok ih Kina ekonomski podržava, dodao je Rajić.Protiv globalne neokolonijalne diktatureDr Ladislav Zemanek sa Kineskog instituta za društvene nauke u Budimpešti smatra da su sa početkom ukrajinske krize zapadne sile počele sa konstantnim pritiscima i na Moskvu, i na Peking.Proksi sukob Moskve sa Vašingtonom i njegovim saveznicima u Ukrajini okrenuo je Rusiju ka Istoku i otvorio vrata njenoj dubljoj strateškoj saradnji sa Kinom uz prihvatanje kineskih globalnih inicijativa, uključujući zajedničku borbu protiv „globalne neokolonijalne diktature“, dodao je Zemanek.Dvodnevna međunarodna naučna konferencija „Dijalozi o Kini“ u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu, u saradnji sa Institutom za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka, počela je danas u Beogradu.Četvrto izdanje konferencije, najveće ovogodišnje naučne konferencije u Evropi posvećene proučavanju kineske spoljne politike, okupilo je 80 istraživača iz 25 zemalja.Konferencija se održava u godini u kojoj Narodna Republika Kina obeležava 75 godina postojanja i 70 godina od usvajanja "Pet principa" kineske spoljne politike, ali i godini posete predsednika Si Đinpinga, uspostavljanja "Zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri", te stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240816/peking-uvek-cemo-saradjivati-sa-moskvom-i-unapredjivati-odnose-1176175585.html
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111123/76/1111237670_209:0:1745:1152_1920x0_80_0_0_9830350888b158ad11dc8779b1b6f68e.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
kina, rusija, globalni jug, neokolinijalna diktatura, kina, rusija, globalni jug, neokolonijalna diktatura
kina, rusija, globalni jug, neokolinijalna diktatura, kina, rusija, globalni jug, neokolonijalna diktatura
Kina i Rusija predvode Globalni jug – protiv globalne neokolinijalne diktature
Saradnja Rusije i Kine jača poslednjih godina, a nova faza odnosa dve zemlje u okviru Šangajske organizacije za saradnju nastupila je 2022. godine usled sankcija uvedenih Rusiji zbog početka Specijalne vojne operacije, ocenio je dr Aleksandar Lukin sa Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.
U Kini se tada pojavila i nova tendencija da se uz ekonomiju razvija i novi sistem bezbednosti, jer su u Pekingu shvatili da je bezbednost važnija od ekonomskog razvoja, rekao je Lukin na panelu „Kina i Rusija: Dinamika rastućih odnosa“ u okviru međunarodne naučne konferencije „Dijalozi o Kini“.
Bezbednost važnija od ekonomije
„Kina je počela da smatra Šangajsku organizaciju kao mesto za diskusiju o bezbednosnim pitanjima, jer su shvatili da je ekonomski razvoj manje bitan od pitanja bezbednosti. Kad je reč o bezbednosti, Kina se posvetila rešavanju globalnih pitanja ali je i na bilateralnom nivou radila, pre svega sa zemljama jugoistočne Azije. Poslala je ogromnu ekonomsku pomoć tim zemljama, upravo zbog straha od narušavanja bezbednosti. Na primer, Kina je bukvalno finansirala ministarstva unutrašnjih poslova nekih zemalja.“
Šangajska organizacija za saradnju je veoma važna međunarodna organizacija, ali u novom međunarodnom sistemu i novoj geopolitičkoj realnosti videćemo i rast drugih mehanizama saradnje u tom regionu, zaključio je Lukin.
Kina i Rusija predvode Globalni jug
Dr Nikola Rajić sa novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ ocenio je da Kina i Rusija danas predvode Globalni jug.
Rusija vojno pomaže mnogim državama da se izbore za slobodu ili oslobode od kolonijalizma kog su im nametnule SAD, Velika Britanija i Francuska, dok ih Kina ekonomski podržava, dodao je Rajić.
„Odnosi Rusije i Kine zasnivaju se na antiameričkom partnerstvu. Odnose Rusije i Kine nazvao bih partnerskim a ne prijateljskim, po onoj srpskoj narodnoj: Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj.“
Protiv globalne neokolonijalne diktature
Dr Ladislav Zemanek sa Kineskog instituta za društvene nauke u Budimpešti smatra da su sa početkom ukrajinske krize zapadne sile počele sa konstantnim pritiscima i na Moskvu, i na Peking.
Proksi sukob Moskve sa Vašingtonom i njegovim saveznicima u Ukrajini okrenuo je Rusiju ka Istoku i otvorio vrata njenoj dubljoj strateškoj saradnji sa Kinom uz prihvatanje kineskih globalnih inicijativa, uključujući zajedničku borbu protiv „globalne neokolonijalne diktature“, dodao je Zemanek.
„Sada je pitanje da li će Rusija potpuno prilagoditi svoju strategiju kineskoj i prihvatiti zajedničku borbu za novo čovečanstvo i tranziciju ka novom svetskom poretku“, zaključio je Zemanek.
Dvodnevna međunarodna naučna konferencija „Dijalozi o Kini“ u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu, u saradnji sa Institutom za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka, počela je danas u Beogradu.
Četvrto izdanje konferencije, najveće ovogodišnje naučne konferencije u Evropi posvećene proučavanju kineske spoljne politike, okupilo je 80 istraživača iz 25 zemalja.
Konferencija se održava u godini u kojoj Narodna Republika
Kina obeležava 75 godina postojanja i 70 godina od usvajanja "Pet principa" kineske spoljne politike, ali i godini posete predsednika Si Đinpinga, uspostavljanja "Zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri", te stupanja na snagu
Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.