Srbija stavila region na test: Da li je međunarodno pravo isto za sve
© Tanjug / FOTO HINA/ DAMIR SENCAR
Pratite nas
Jasno je da je organizatorima samita o Ukrajini stalo da se u Dubrovniku za stolom nađe i Srbija, čim su prihvatili da u deklaraciju unesu naše izmene kada je reč o Rusiji, kaže diplomata Zoran Milivojević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje na Samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa, koji se održava u Dubrovniku u Hrvatskoj, ali tek pošto je svojim diplomatskim aktivnostima postigao da iz zajedničkog teksta koji bi učesnici Samita trebalo da potpišu bude izbačena tačka o obaveznom uvođenju sankcija Rusiji.
Izmene u deklaraciji su principijelne
Prema informacijama Sputnjika, Srbija svakako neće staviti potpis na ovaj dokument u Dubrovniku ukoliko se ispod njega potpiše i Vjosa Osmani, takozvana predsednica lažne države Kosovo.
Diplomata i bivši ambasador Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da su izmene koje je naš predsednik zahtevao u skladu sa spoljnom politikom koju Srbija sledi od prvog dana ukrajinske krize.
„Ukoliko je predsednik Vučić odlučio da učestvuje na sastanku u Dubrovniku, onda znači da su zahtevane izmene u deklaraciji usvojene i prilagođene onome što je za Srbiju prihvatljivo,“ kaže Milivojević.
Milivojević smatra i da je to očigledan dokaz da je organizator samita imao interes da Srbija bude na tom sastanku.
„Srbija je jedina zemlja na ovim prostorima koja nije uvela sankcije Rusiji i koja ima drugačiji stav od svih ostalih učesnika samita po ovom pitanju. Očigledno je interes domaćina bio da region uslovno rečeno, 'podrži' ukrajinsku stranu na ovaj način prisustvom celog regiona i debatom o dešavanju u Ukrajini,“ ocenjuje Milivojević, ali i dodaje da kada je reč o Srbiji, mi smo uspeli da se uvaže naši principijelni stavovi i viđenja ovog pitanja.
„Što se tiče izmena u deklaraciji, one su na liniji onih stavova koje su naš interes u vezi sa dešavanjem u Ukrajini, dakle, u skladu su sa onim stavovima koji datiraju još od samog početka krize i koji su ustanovljeni u Savetu za nacionalnu bezbednost, a koji su protiv sankcija Rusiji i protiv jednostranog direktnog izjašnjavanja vezanog za taj slučaj. Mi smo na liniji zalaganja za mir, na liniji zalaganja da se poštuju principi međunarodnog prava, ali i principi i stavovi koji idu u korist traženja političkog rešenja,“ podseća naš sagovornik.
Međunarodno pravo važi za sve
Kako kaže Milivojević, Srbija će sa tih pozicija delovati na samitu u Dubrovniku. On se ovom prilikom osvrnuo i na najavu Vučića po pitanju uloge Vjose Osmani.
„To je potpuno jasna stvar. Srbija apsolutno ne priznaje takozvanu državu Kosovo i nema nameru da na bilo koji način pokaže da uvažava takozvanu kosovsku državnost, uključujući i ovaj način, da formalno to prihvati svojim potpisom na dokumentu na kome Kosovo „de fakto“ i „de jure“ figurira kao država u punom međunarodno pravnom subjektivitetu i kapacitetu. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, njihovo predstavljanje može biti samo u skladu sa Rezolucijom 1244. Prema tome, rezerva Srbije po ovom pitanju je potpuno u skladu sa državnim i nacionalnim interesima i u skladu sa međunarodnim pravom,“ ističe Milivojević.
Da li će ovaj zahtev biti uvažen, to ćemo, kaže naš sagovornik, videti, ali u svakom slučaju, treba računati da je Srbija unapred obavestila domaćine o svojim namerama.
„Ukoliko domaćini ne izađu u susret ovom zahtevu, onda neće imati potpis srpske strane na deklaraciji. To je jasno rečeno. Ukoliko im je stalo do potpisa srpske strane, onda će morati da uvaže rezervu Srbije i da se prilagode onome kako se Kosovo zvanično predstavlja u skladu sa međunarodnim pravom (fus nota) i Rezolucijom 1244. Dakle, postoji način kako se Kosovo tretira u međunarodnoj saradnji, pa prema tome takvo rešenje daje mogućnost Srbiji da prihvati dokument na kome stoji i potpis nekoga sa KiM,“ napominje naš sagovornik.
Tu se na kraju krajeva, dodaje Milivojević, radi i o principijelnom stavu, koji je važan u ovom slučaju.
Isti aršini za Srbiju i Ukrajinu
„Srbija priznaje međunarodno pravo i principe međunarodnog prava kada je reč o Ukrajini, pa prema tome, mora i ta druga strana da priznaje principijelan stav kada je reč o Srbiji. Dakle, ako je reč o Ukrajini i njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu kao stavu, i pozivanju na međunarodno pravo, onda to mora da važi i za Srbiju. Zbog toga nije moguća razlika u pristupu, i nije moguće da Srbija prihvati drugačiji stav kada je reč o njoj samoj, odnosno o Kosovu i Metohiji,“ kaže naš sagovornik.
Aktivnostima predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz zajedničkog teksta koji su učesnici Samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa trebalo da potpišu danas u Dubrovniku, izbačen je termin „okupacija Krima“, rečenica o „obaveznoj vojnoj podršci Ukrajini“. Vučić je izdejstvovao i da u tekstu samita ne piše da je „mirovni plan Zelenskog jedini za rešavanje ukrajinske krize“, već samo „jedan od predloženih planova“.
Na Samitu u Dubrovniku, pored zvaničnika iz regiona, prisustvuje i Vladimir Zelenski, kome je u maju istekao mandat predsednika Ukrajine.
