https://lat.sputnikportal.rs/20241005/kakva-je-buducnost-sveta-u-eri-astropolitike-bitka-je-tiha-ali-je-pocela-1177979429.html
Kakva je budućnost sveta u eri astropolitike: Bitka je tiha, ali je počela
Kakva je budućnost sveta u eri astropolitike: Bitka je tiha, ali je počela
Sputnik Srbija
Čovečanstvo je stupilo u eru astropolitike. Svemir će neizostavno postati sfera uticaja, u kojoj će doći do prava polaganja na teritorije, kada rivalstva... 05.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-05T09:45+0200
2024-10-05T09:45+0200
2024-10-05T09:45+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
laguna
svemir
knjiga
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/1d/1172850466_0:434:2099:1614_1920x0_80_0_0_30a0c8a665a20c7405c1a4fa62f6cf52.jpg
U knjizi čije je srpsko izdanje objavila „Laguna“ autor nam daje sveobuhvatnu sliku otkrivanja svemira, sve probleme, zamke i potencijlne opasnosti koje ono nosi, navodeći da nas istorija uči tome da će u istraživanju nepreglednog prostora oko naše planete, kao i u svim ranijim epohama kada su otkrivana nova prostranstva na samoj Zemlji - biti saradnje, ali i takmičenja.Nova trka u svemiru mogla bi, kako ističe Tim Maršal, da donese revolucionarne promene na Zemlji. Kosmički prostor je bespuće bez zakona koje već zauzima značajno mesto u komunikacijama, ekonomiji, vojnoj strategiji i međunarodnim odnosima, a u budućnosti će postati arena istraživanja, ali i eksploatacije i osvajanja.Čiji je asteroid od suvog zlata?„Za sada smo daleko od osvajanja svemira, pre možemo govoriti o čeprkanju, ili nekim početnim koracima. Ipak, tu se odvijaju ozbiljne stvari. Nismo ni svesni broja satelita u svemiru, nismo svesni novca koji se ulaže u istraživanja. Mnogima od nas to deluje kao naučna fantastika, ali je na korak od nas. Svemir nudi nemerljiva bogatstva, koja su daleko od nas i do kojih je teško stići. Prva, polazna tačka u tom osvajanju svemira je Mesec, ali i istraživanje našeg prvog satelita otvara brojna pitanja“, kaže u razgovoru za Sputnjik urednik u „Laguni“ Srđan Krstić.Prema njegovim rečima, Tim Maršal u knjizi ukazuje na brojna pitanja u vezi s istraživanjem svemira koja do danas nisu pravno regulisana, jer je to za čovečanstvo, ipak, relativno nova oblast.Ljudi su za sada uspeli da pošalju sonde na Mesec, Mars i Veneru, kao i sonde koje su proletele pored velikih i udaljenih planeta, poput Urana, Neptuna ili Plutona. Neke su čak i izašle iz Sunčevog sistema.„Mi ljudi baš nećemo mnogo leteti, mnogo više će leteti naši aparati. Za sada, ili u nekoj bliskoj budućnosti, možemo da budemo negde u blizini Zemlje. Želja Ilona Maska (vlasnika privatne kompanije ' SpaceX ') da osvoji Mars je priča za daleku budućnost. Mesec je naša realnost u 21. veku, možda ćemo tamo zaista napraviti neke baze. I kada je reč o Mesecu, autor navodi da je to ogromno prostranstvo, ali za nas ljude u tom međuprostoru trenutno, u tim desetinama i stotinama hiljada kilometra neposredno u našoj blizini, postoje samo određene tačke koje su interesantne“, navodi Krstić.Reč je o takozvanim Lagranžovim tačkama, na koje mogu da se postave sateliti koji će stabilno stajati u orbiti.„To je najjeftinije i najbolja je kontrola. Sam Mesec ima veliku površinu, ali ni on nema mnogo mesta na kojima je interesantan za postavljanje baza, zato što je preko dana, odnosno u onom delu koji osvetljava Sunce, temperatura užasno visoka, a tokom noći je užasno niska. Morate, dakle, da imate materijale koji će da se ponašaju adekvatno tom ogromnom temperaturnom rasponu, koji mogu da opstanu u takvim uslovima“, objašnjava Krstić.Bitka je za sada tiha, ali je počelaOsvajanje svemira zvanično je počelo 1957. godine kada je Sovjetski Savez lansirao prvi veštački satelit „Sputnjik“.„Veoma brzo posle toga pojavili su se prvi ljudi na Mesecu. Krenulo je veoma aktivno, u okviru 'Hladnog rata', kao borba, i tada su Sovjetski Savez i SAD bili relativno jednaki u toj oblasti. Nakon toga je američki svemirski program imao nekoliko pehova i to je donekle palo“, podseća naš sagovornik.Amerikanci su sada za svoj svemirski program, za koji je zadužena NASA, angažovali i neke privatne kompanije, kao što je Maskov „SpaceX“, koji je trenutno u velikom prodoru.„On je pokazao da rakete za lansiranje ne moraju biti vezane isključivo za skupe materijale, za ogromne troškove. Mask, na primer, nije prihvatio da neki uređaji za hlađenje raketa koštaju 100.000 dolara, nego je naredio svojim inžinjerima da kupe najjeftinije klime i da s njih poskidaju aparate i da to stave na rakete. I to sasvim dobro funkcioniše i dan-danas. Privatni sektor će, za razliku od državnih institucija, uvek gledati da prođe jeftinije, bolje i efikasnije. Oni su to uradili i dosta su napredovali.“, navodi Srđan Krstić.U senci tog njihovog napretka, međutim, razvija se Kina sa svojim svemirskim programom. Ona je treća zemlja koja je sama lansirala ljude u svemir.Krstić napominje da se svemirska trka ogleda i na nivou lingvistike. Pored već odomaćenih termina „astronaut“ koji se odnosi na američke svemirske putnike i „kosmonaut“ za ruske, sada su se pojavili i „tajkonauti“. Reč je o kineskim istraživačima prostora izvan naše planete čiji je naziv nastao spajanjem reči iz mandarinskog i starogrčkog jezika.„Tajkonauti su negde u senci, ali su opasni, razvijaju se i idu napred. Između Amerikanaca, Kineza i Rusa je velika praznina, pa tek onda dolazi evropski svemirski program, zatim Japanci koji imaju svoje instalacije za lansiranje i mogu sami da lansiraju satelite. Bitka je, kako objašnjava Tim Maršal, počela. Nije intezivna, odvija se tiho, ali se odvija“, navodi Srđan Krstić.Prema njegovim rečima, autor knjige se posebno bavi ulogom i namenom satelita u kosmičkom prostoru, koji pored toga što su osnova za informacije i komunikacije, imaju i vojnu namenu.Tim Maršal, pored potencijalnih ratova, koji bi mogli da se vode u kosmičkom prostoru, a da izazovu velika razaranja na Zemlji, ukazuje i na druge ozbiljne probleme, poput svemirskog otpada, o kojem i ne razmišljamo, jer nije deo naše svakodnevice.„Taj rat koji bi se potencijalno vodio u svemiru ima neka druga pravila u odnosu na ovaj zemaljski rat. Svemirski otpad ostaje, iz hiljadu razloga, ali to je veoma opasna stvar. Postoji opasnost da na nekim niskim orbitama, tamo gde ima manje mesta, svemirski otpad uništi sve satelite. To je problem oko kog se svi trude, ali tu i dalje vlada prilična anarhija“, navodi Krstić.Homo svemiriensisTim Maršal je, međutim, optimističan i ističe da je „ono što je bilo daleko, sada blizu, ono što je bilo sporo, sada je brzo, a nemoguće je sada mera svakodnevice“.Zemlja je, kako podseća Tim Maršal, planeta koja se nalazi u takozvanoj Zoni Zlatokose, u kojoj je sve baš kako treba. Ona nije ni previše topla, ni previše hladna, ni previše blizu Suncu, ni predaleko od njega. Idealno je udaljena od Jupitera, velike planete koji je čuva svojom gravitacijom i veličinom.„Ostaje nam samo da čuvamo našu planetu, da ne bismo morali da je napuštamo, odnosno da idemo na Mesec ili Mars, ali kao izbeglice, a ne kao istraživači. Neki ljudi misle da nam je to rezervni plan, ali bojim se da to nije baš tako laka priča. Ima mnogo stvari, kako napominje autor, koje su vezane za naš biološki opstanak baš na Zemlji“, kaže Srđan KrstićTim Maršal, ipak, zaključuje da su sva izmaštana i neizmaštana čuda tu, ispred nas, te da čekaju da ih otkrije Homo svemiriensis.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – vesti, laguna, svemir, knjiga
kultura, kultura – vesti, laguna, svemir, knjiga
Kakva je budućnost sveta u eri astropolitike: Bitka je tiha, ali je počela
Čovečanstvo je stupilo u eru astropolitike. Svemir će neizostavno postati sfera uticaja, u kojoj će doći do prava polaganja na teritorije, kada rivalstva, savezništva i sukobi na Zemlji budu počeli da se prelivaju u prostor izvan nje, upozorava u knjizi „Geografija budućnosti“ američki autor Tim Maršal.
U knjizi čije je srpsko izdanje objavila „Laguna“ autor nam daje sveobuhvatnu sliku otkrivanja svemira, sve probleme, zamke i potencijlne opasnosti koje ono nosi, navodeći da nas istorija uči tome da će u istraživanju nepreglednog prostora oko naše planete, kao i u svim ranijim epohama kada su otkrivana nova prostranstva na samoj Zemlji - biti saradnje, ali i takmičenja.
Nova trka u svemiru mogla bi, kako ističe Tim Maršal, da donese revolucionarne promene na Zemlji. Kosmički prostor je bespuće bez zakona koje već zauzima značajno mesto u komunikacijama, ekonomiji, vojnoj strategiji i međunarodnim odnosima, a u budućnosti će postati arena istraživanja, ali i eksploatacije i osvajanja.
Čiji je asteroid od suvog zlata?
„Za sada smo daleko od osvajanja svemira, pre možemo govoriti o čeprkanju, ili nekim početnim koracima. Ipak, tu se odvijaju ozbiljne stvari. Nismo ni svesni broja satelita u svemiru, nismo svesni novca koji se ulaže u istraživanja. Mnogima od nas to deluje kao naučna fantastika, ali je na korak od nas. Svemir nudi nemerljiva bogatstva, koja su daleko od nas i do kojih je teško stići. Prva, polazna tačka u tom osvajanju svemira je Mesec, ali i istraživanje našeg prvog satelita otvara brojna pitanja“, kaže u razgovoru za Sputnjik urednik u „Laguni“ Srđan Krstić.
Prema njegovim rečima, Tim Maršal u knjizi ukazuje na brojna pitanja u vezi s istraživanjem svemira koja do danas nisu pravno regulisana, jer je to za čovečanstvo, ipak, relativno nova oblast.
„Na primer, postoji asteroid koji je u dalekoj orbiti, nije mnogo velik, ali je sav od zlata. Sve zlato na Zemlji stiglo je do nas putem meteora. Čiji je taj asteroid? Da li pripada samo onom koji je prvi tamo stigao? Taj koji prvi stigne svakako ne može to da ponese na Zemlju, već mora da uzima deo po deo. Da li će neko drugi, kada vidi da je on stigao tamo, doći i sam? Postavljaju se naizgled banalna pitanja, a takvih pitanja je mnogo i ona nisu razrešena, ne postoji adekvatna regulativa. U tom smislu je ovo vreme astropolitičko. Postoji velika zainteresovanost za sve to što imamo u svemiru, ali tu postoje i brojne prepreke“, objašnjava Srđan Krstić.
Ljudi su za sada uspeli da pošalju sonde na Mesec, Mars i Veneru, kao i sonde koje su proletele pored velikih i udaljenih planeta, poput Urana, Neptuna ili Plutona. Neke su čak i izašle iz Sunčevog sistema.
„Mi ljudi baš nećemo mnogo leteti, mnogo više će leteti naši aparati. Za sada, ili u nekoj bliskoj budućnosti, možemo da budemo negde u blizini Zemlje. Želja Ilona Maska (vlasnika privatne kompanije ' SpaceX ') da osvoji Mars je priča za daleku budućnost. Mesec je naša realnost u 21. veku, možda ćemo tamo zaista napraviti neke baze. I kada je reč o Mesecu, autor navodi da je to ogromno prostranstvo, ali za nas ljude u tom međuprostoru trenutno, u tim desetinama i stotinama hiljada kilometra neposredno u našoj blizini, postoje samo određene tačke koje su interesantne“, navodi Krstić.
Reč je o takozvanim Lagranžovim tačkama, na koje mogu da se postave sateliti koji će stabilno stajati u orbiti.
„To je najjeftinije i najbolja je kontrola. Sam Mesec ima veliku površinu, ali ni on nema mnogo mesta na kojima je interesantan za postavljanje baza, zato što je preko dana, odnosno u onom delu koji osvetljava Sunce, temperatura užasno visoka, a tokom noći je užasno niska. Morate, dakle, da imate materijale koji će da se ponašaju adekvatno tom ogromnom temperaturnom rasponu, koji mogu da opstanu u takvim uslovima“, objašnjava Krstić.
Bitka je za sada tiha, ali je počela
Osvajanje svemira zvanično je počelo 1957. godine kada je Sovjetski Savez lansirao prvi veštački satelit „Sputnjik“.
„Veoma brzo posle toga pojavili su se prvi ljudi na Mesecu. Krenulo je veoma aktivno, u okviru 'Hladnog rata', kao borba, i tada su Sovjetski Savez i SAD bili relativno jednaki u toj oblasti. Nakon toga je američki svemirski program imao nekoliko pehova i to je donekle palo“, podseća naš sagovornik.
Amerikanci su sada za svoj svemirski program, za koji je zadužena NASA, angažovali i neke privatne kompanije, kao što je Maskov „SpaceX“, koji je trenutno u velikom prodoru.
„On je pokazao da rakete za lansiranje ne moraju biti vezane isključivo za skupe materijale, za ogromne troškove. Mask, na primer, nije prihvatio da neki uređaji za hlađenje raketa koštaju 100.000 dolara, nego je naredio svojim inžinjerima da kupe najjeftinije klime i da s njih poskidaju aparate i da to stave na rakete. I to sasvim dobro funkcioniše i dan-danas. Privatni sektor će, za razliku od državnih institucija, uvek gledati da prođe jeftinije, bolje i efikasnije. Oni su to uradili i dosta su napredovali.“, navodi Srđan Krstić.
U senci tog njihovog napretka, međutim, razvija se Kina sa svojim svemirskim programom. Ona je treća zemlja koja je sama lansirala ljude u svemir.
Krstić napominje da se svemirska trka ogleda i na nivou lingvistike. Pored već odomaćenih termina „astronaut“ koji se odnosi na američke svemirske putnike i „kosmonaut“ za ruske, sada su se pojavili i „tajkonauti“. Reč je o kineskim istraživačima prostora izvan naše planete čiji je naziv nastao spajanjem reči iz mandarinskog i starogrčkog jezika.
„Tajkonauti su negde u senci, ali su opasni, razvijaju se i idu napred. Između Amerikanaca, Kineza i Rusa je velika praznina, pa tek onda dolazi evropski svemirski program, zatim Japanci koji imaju svoje instalacije za lansiranje i mogu sami da lansiraju satelite. Bitka je, kako objašnjava Tim Maršal, počela. Nije intezivna, odvija se tiho, ali se odvija“, navodi Srđan Krstić.
Prema njegovim rečima, autor knjige se posebno bavi ulogom i namenom satelita u kosmičkom prostoru, koji pored toga što su osnova za informacije i komunikacije, imaju i vojnu namenu.
Tim Maršal, pored potencijalnih ratova, koji bi mogli da se vode u kosmičkom prostoru, a da izazovu velika razaranja na Zemlji, ukazuje i na druge ozbiljne probleme, poput svemirskog otpada, o kojem i ne razmišljamo, jer nije deo naše svakodnevice.
„Taj rat koji bi se potencijalno vodio u svemiru ima neka druga pravila u odnosu na ovaj zemaljski rat. Svemirski otpad ostaje, iz hiljadu razloga, ali to je veoma opasna stvar. Postoji opasnost da na nekim niskim orbitama, tamo gde ima manje mesta, svemirski otpad uništi sve satelite. To je problem oko kog se svi trude, ali tu i dalje vlada prilična anarhija“, navodi Krstić.
Tim Maršal je, međutim, optimističan i ističe da je „ono što je bilo daleko, sada blizu, ono što je bilo sporo, sada je brzo, a nemoguće je sada mera svakodnevice“.
Zemlja je, kako podseća Tim Maršal, planeta koja se nalazi u takozvanoj Zoni Zlatokose, u kojoj je sve baš kako treba. Ona nije ni previše topla, ni previše hladna, ni previše blizu Suncu, ni predaleko od njega. Idealno je udaljena od Jupitera, velike planete koji je čuva svojom gravitacijom i veličinom.
„Ostaje nam samo da čuvamo našu planetu, da ne bismo morali da je napuštamo, odnosno da idemo na Mesec ili Mars, ali kao izbeglice, a ne kao istraživači. Neki ljudi misle da nam je to rezervni plan, ali bojim se da to nije baš tako laka priča. Ima mnogo stvari, kako napominje autor, koje su vezane za naš biološki opstanak baš na Zemlji“, kaže Srđan Krstić
Tim Maršal, ipak, zaključuje da su sva izmaštana i neizmaštana čuda tu, ispred nas, te da čekaju da ih otkrije Homo svemiriensis.
