Duško Kovačević otkriva kako je uopšte moguće da postoji - udovica živog čoveka
© Valentina BulatovićReditelj Duško Kovačević s glumcima iz predstave "Udovica živog čoveka"
© Valentina Bulatović
Pratite nas
Količina tolerancije prema nasilju u našem društvu postala je užasna, u svim oblastima, i na svim nivoima - počev od osnovne škole, sve do velikih kompanija. Reč je o nasilju nad ljudima, nad životinjama i nad prirodom, nasilju jačih nad slabijima, rekao je reditelj i pisac Dušan Kovačević povodom premijere svog novog komada „Udovica živog čoveka“.
Predstava će premijerno biti izvedena 6, 7. i 8. oktobra u Zvezdara teatru, koji ovim komadom počinje obeležavanje svog 40. rođendana.
„Priča ove tamne komedije je nalik na skoro sve moje drame i filmove. Sadržaj se krije u samom naslovu 'Udovica živog čoveka'. Da li je to moguće? Jeste, ako nekoga sahranimo dok je živ jer vam je naneo veliki bol. I da bi se tako teška drama mogla gledati, potrebni su elementi komedije kao kad se pije gorak lek obložen slatkim ukusom“, rekao je Dušan Kovačević povodom svog novog komada.
Prema njegovim rečima, šest likova koji se pojavljuju u komadu predstavaljaju šest ljudskih sudbina, a glavna junakinja, koju igra Jelena Đokić, profesorka je na medicinskom fakultetu, koja ima brojne privatne probleme, umnožene u komunikaciji sa članovima porodice, ali i drugim ljudima koji je okružuju.
„Prva asocijacija na nasilje je istetovirani čovek s lancem oko vrata, ali ono drugo nasilje, koje je skriveno, mnogo je teže. Ne mislim samo na fizičko nasilje. Duševno, ili bilo kakvo psihičko nasilje, može biti gore od fizičkog. Od udarca ostaje ožiljak na telu, a od reči na duši, što može biti još gore i opasnije. Opseda me odnos jačeg i slabijeg u svim sferama. Posekli smo celu Srbiju da bismo izvozili drvo u inostranstvo, a onda ćemo kasnije da uvozimo nameštaj. To je krug nasilja. Zbog toga se nadam da će ovaj komad imati refleks i uticaj na neke ljude koji su, možda, pomislili da u životu treba da vrše nasilje“, rekao je Kovačević.
Govoreći o žrtvama nasilja, Kovačević je upozorio na to da kao društvo postajemo ravnodušni prema njima, jer se sve svelo na senzaciju, na naslovne stranice u novinama, priče i televizijske izveštaje.
Prema njegovim rečima, svi likovi u komadu su međusobno uslovljeni, tako da će nakon predstave gledaoci imati utisak da su za nepuna dva i po sata odgledali sudbinu jedne porodice i da su u tome učestvovali kao svedoci događaja.
„Moja teorija je da komad mora da se napiše i odigra tako da ga jednako gledaju, razumeju i vole čistač obuće i profesor univerziteta. Ne može da se pravi nijedna vrsta kompromisa i da se kaže da neko nešto ne razume zato što nije školovan. Ja o tome vodim računa od svog prvog komada do danas“, naglasio je Kovačević.
U predstavi, pored Jelene Đokić, igraju Miodrag Miki Krstović, Nela Mihailović, Sunčica Milovanović, Anđelika Simić i Dušan Tomić.
Prve reprize predstave zakazane su za 16, 17. i 20. oktobar, a potom slede gostovanja u Hrvatskoj, u organizaciji Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“.
Od prve premijere 8. oktobra 1984. godine, kada je izveden komad Aleksandra Popovića „Mrešćenje šarana“ u režiji Dejana Mijača, do danas, u Zvezdara teatru odigrana je 7.901 predstava. Dušanu Kovačeviću je ovo 12. komad postavljen na sceni tog pozorišta.