https://lat.sputnikportal.rs/20240926/tamo-daleko-medju-maslinama-zabaceno-selo-na-krfu-skriva-epsku-pricu-o-srpsko-grckom-prijateljstvu-1177663163.html
„Tamo daleko“ među maslinama: Zabačeno selo na Krfu skriva epsku priču o srpsko-grčkom prijateljstvu
„Tamo daleko“ među maslinama: Zabačeno selo na Krfu skriva epsku priču o srpsko-grčkom prijateljstvu
Sputnik Srbija
U grčkom selu Agios Mateosu, na jugu Krfa, početkom 1916. godine nalazio se jedan od srpskih vojnih logora u kome su se vojnici Drinske divizije oporavljali, i... 26.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-26T12:03+0200
2024-09-26T12:03+0200
2024-09-26T12:03+0200
srbija
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/19/1177662619_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_7207f72915cfc513a85c551b372293a5.jpg
Nakon povlačenja preko albanskih bespuća, iscrpljenim vojnicima Drinske divizije prvog i drugog poziva tog proleća 1916. godine, malo grčko selo Agios Mateos postalo je privremeni dom. Daleko od otadžbine, u svakom stablu, videli su onu krušku oskorušu što ispred rodnog praga im ostade da stražari i iščekuje da se vrate. Mnogi, se nisu vratili. Mnogima su tela, bez suza i opela spuštana u plitak grob, iskopan u hladu upravo tih maslina.Iako su se sela u kojima su bili smešteni nalazila u brdima, vojnici su, kako su zabeležili hroničari tog vremena, tražili da ne budu uz more, već da ih razmeste u „kakve bašče“, da ih mine želja za zavičajnim voćnjacima.Risto Jović, dobrovoljac iz Trnove Donje, ovako je govorio svom komandantu, đeneralu Krsti Smiljaniću:Jedan od vojničkih logora vojnika Drinske divizije koja se u sastavu Treće armije pod komandom Pavla Jurišića Šturma u slavnoj bici na Ceru upisala među pobednike, nalazio se upravo na mestu gde se danas nalazi spomen obeležje. Svake godine, u okviru obeležavanja godišnjice od iskrcavanja srpske vojske na ostrva u Jonskom moru, kod spomenika posvećenom vojnicima ove slavne divizije služi se pomen i polažu venci.Drinci se saborcima dostojno odužiliJoš za vreme boravka vojske na Krfu, 1916. godine izgrađen je prvi spomenik posvećen srpskim žrtvama. Masivan spomenik, okružen borovom šumom, sa niskom metalnom ogradom i kamenim stubovima duž puta podigli su pripadnici Drinske divizije svojim saborcima kojima je grčko ostrvo postalo večna kuća, na mestu gde se nalazi vojničko groblje.Nakon izgradnje mauzoleja na ostrvu Vido, 1939. godine, kosti ovih ratnika prenete su u unutrašnjost mauzoleja, ali staro spomen obeležje nije dirano.Spomenik je rad Janka Šafarika, rezervnog kapetana prve klase, dok je bareljef rad Mihaila Milovanovića, ratnog slikara Vrhovne komande i prvog užičkog akademskog slikara. Stihovi poručnika Vladimira Stanimirovića uklesani su na spomeniku:„Na humkama u tuđiniNeće srpsko cveće nići;Poručite našoj deciNećemo im nikad stići.Pozdravite otadžbinu,Poljubite srpsku grudu!Spomen borbe za sloboduNeka ove humke budu.“Otkrivanju i osvećenju spomenika (čemu su činodejstvovala četiri grčka i devet srpskih sveštenika) prisustvovao je i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Grčke novine su zabeležile da je mladi poručnik Drinske divizije tom prilikom uručio ključeve od kapije spomen-kompleksa predsedniku Opštine Agios Mateos - na čuvanje. I dan-danas kad se menja vlast u opštini, bivši predsednik ključeve svečano predaje nasledniku.Janis Janulis- grčki seljak na čijoj njivi počivaju srpski ratniciPored spomenika vojnicima Drinske divizije, grčko selo Agios Mateos čuva u sebi još jednu priču protkanu nitima srpsko - grčkog prijateljstva, priču o Janisu Janulisu, grčkom seljaku koji je poklonio svoju njivu, kako bi na njoj bilo sahranjeno 560 Drinaca.Bio je dečačić od trinaest godina kada su iscrpljeni borci Drinske divizije januara 1916. stigli na ostrvo u blizini njegovog sela.Poput drugih Krfljana dečak je dočekivao iznemogle i bolesne ratnike, deleći sa njima ono malo što je imao- kozjeg sira, mleka i agruma ne bi li se što pre oporavili. Ali mnogima od njih, izmučeni organizam hranu nije mogao prihvatiti i oni su umirali. Na njegovoj njivi. Dan za danom, nove humke među maslinama. Njih 560 na njivi grčkog seljaka je sahranjeno.Uprkos tome što je svakom seljaku njiva izvor prihoda i što su posmrtni ostaci srpskih vojnika ekshumirani i preneti u kosturnicu, Janis Janulis nije dozvolio da se ta njiva ikada više obrađuje. Govorio je da je to sveto mesto i da tu stoluju duše umrlih, hrabrih srpskih ratnika.Slušajući srpske vojnike dok su pogleda uprtog u daljinu o otadžbini govorili, dok su „Tamo daleko“, odu posvećenu rodnoj grudi pevali, iako reči pesme nije razumeo trinaestogodišnjegrčko čobanče je Srbiju zavolelo. Nažalost, Janis Janulis nikada nije posetio našu zemlju. Umro je krajem osamdesetih ostavivši potomcima u amanet da njivu ne diraju. Treća generacija Janulisa, poštujući volju predaka, ni danas ne obrađuje tu zemlju.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
srbija, srbija – politika
srbija, srbija – politika
„Tamo daleko“ među maslinama: Zabačeno selo na Krfu skriva epsku priču o srpsko-grčkom prijateljstvu
U grčkom selu Agios Mateosu, na jugu Krfa, početkom 1916. godine nalazio se jedan od srpskih vojnih logora u kome su se vojnici Drinske divizije oporavljali, i za bitku koja će dovesti do konačne pobede, pripremali.
Nakon povlačenja preko albanskih bespuća, iscrpljenim vojnicima Drinske divizije prvog i drugog poziva tog proleća 1916. godine, malo grčko selo Agios Mateos postalo je privremeni dom. Daleko od otadžbine, u svakom stablu, videli su onu krušku oskorušu što ispred rodnog praga im ostade da stražari i iščekuje da se vrate. Mnogi, se nisu vratili. Mnogima su tela, bez suza i opela spuštana u plitak grob, iskopan u hladu upravo tih maslina.
Iako su se sela u kojima su bili smešteni nalazila u brdima, vojnici su, kako su zabeležili hroničari tog vremena, tražili da ne budu uz more, već da ih razmeste u „kakve bašče“, da ih mine želja za zavičajnim voćnjacima.
Risto Jović, dobrovoljac iz Trnove Donje, ovako je govorio svom komandantu, đeneralu Krsti Smiljaniću:
„Ne imadoh sreću da poginem na Ceru ili Kolubari, gde smo se junački borili. Ne ispustih dušu preko Albanije. Ako umrem ovde, a svi su izgledi, nemojte me pod kamen. Dajte me ovde, pod drvo. Pod ladovinu, da mi u grobu, vala, bude lakše. A još, da mi je samo šljiva jedna, ili jabuka kolačara… Očas bi to bilo“.
Jedan od vojničkih logora vojnika Drinske divizije koja se u sastavu Treće armije pod komandom Pavla Jurišića Šturma u slavnoj bici na Ceru upisala među pobednike, nalazio se upravo na mestu gde se danas nalazi spomen obeležje. Svake godine, u okviru obeležavanja godišnjice od iskrcavanja srpske vojske na ostrva u Jonskom moru, kod spomenika posvećenom vojnicima ove slavne divizije služi se pomen i polažu venci.
Drinci se saborcima dostojno odužili
Još za vreme boravka vojske na Krfu, 1916. godine izgrađen je prvi spomenik posvećen srpskim žrtvama. Masivan spomenik, okružen borovom šumom, sa niskom metalnom ogradom i kamenim stubovima duž puta podigli su pripadnici Drinske divizije svojim saborcima kojima je grčko ostrvo postalo večna kuća, na mestu gde se nalazi vojničko groblje.
Nakon izgradnje mauzoleja na ostrvu Vido, 1939. godine, kosti ovih ratnika prenete su u unutrašnjost mauzoleja, ali staro spomen obeležje nije dirano.
Spomenik je rad Janka Šafarika, rezervnog kapetana prve klase, dok je bareljef rad Mihaila Milovanovića, ratnog slikara Vrhovne komande i prvog užičkog akademskog slikara. Stihovi poručnika Vladimira Stanimirovića uklesani su na spomeniku:
Neće srpsko cveće nići;
Otkrivanju i osvećenju spomenika (čemu su činodejstvovala četiri grčka i devet srpskih sveštenika) prisustvovao je i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Grčke novine su zabeležile da je mladi poručnik Drinske divizije tom prilikom uručio ključeve od kapije spomen-kompleksa predsedniku Opštine Agios Mateos - na čuvanje. I dan-danas kad se menja vlast u opštini, bivši predsednik ključeve svečano predaje nasledniku.
Janis Janulis- grčki seljak na čijoj njivi počivaju srpski ratnici
Pored spomenika vojnicima Drinske divizije, grčko selo Agios Mateos čuva u sebi još jednu priču protkanu nitima srpsko - grčkog prijateljstva, priču o Janisu Janulisu, grčkom seljaku koji je poklonio svoju njivu, kako bi na njoj bilo sahranjeno 560 Drinaca.
Bio je dečačić od trinaest godina kada su iscrpljeni borci Drinske divizije januara 1916. stigli na ostrvo u blizini njegovog sela.
Poput drugih Krfljana dečak je dočekivao iznemogle i bolesne ratnike, deleći sa njima ono malo što je imao- kozjeg sira, mleka i agruma ne bi li se što pre oporavili. Ali mnogima od njih, izmučeni organizam hranu nije mogao prihvatiti i oni su umirali. Na njegovoj njivi. Dan za danom, nove humke među maslinama. Njih 560 na njivi grčkog seljaka je sahranjeno.
Uprkos tome što je svakom seljaku njiva izvor prihoda i što su posmrtni ostaci srpskih vojnika ekshumirani i preneti u kosturnicu, Janis Janulis nije dozvolio da se ta njiva ikada više obrađuje. Govorio je da je to sveto mesto i da tu stoluju duše umrlih, hrabrih srpskih ratnika.
Slušajući srpske vojnike dok su pogleda uprtog u daljinu o otadžbini govorili, dok su „Tamo daleko“, odu posvećenu rodnoj grudi pevali, iako reči pesme nije razumeo trinaestogodišnjegrčko čobanče je Srbiju zavolelo. Nažalost, Janis Janulis nikada nije posetio našu zemlju. Umro je krajem osamdesetih ostavivši potomcima u amanet da njivu ne diraju. Treća generacija Janulisa, poštujući volju predaka, ni danas ne obrađuje tu zemlju.
