https://lat.sputnikportal.rs/20240924/blokada-finskog-zaliva-oznacila-bi-objavu-rata-rusija-olivera-ikodinovic-1177621729.html
Blokada Finskog zaliva označila bi objavu rata
Blokada Finskog zaliva označila bi objavu rata
Sputnik Srbija
Svaka pomorska blokada, opstrukcija komercijalne ili vojne plovidbe, može se kvalifikovati kao ratni čin, ocenjuje ruski vojni ekspert Aleksej Anpilogov... 24.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-24T22:29+0200
2024-09-24T22:29+0200
2024-09-24T22:29+0200
rusija
rusija
rusija – vojska i naoružanje
svet
nato
analize i mišljenja
estonija
finska
baltička flota
finski zaliv
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110419/89/1104198977_0:110:3249:1938_1920x0_80_0_0_58bd1c567448a2a37bc9346966bd9919.jpg
Osvrćući se na reči komandanta estonskih odbrambenih snaga Andrusa Merila, koji je rekao da Finska i Estonija moraju da razviju konkretan plan za blokadu ruske flote u Finskom zalivu, ruski mediji ističu da ovu pretnju treba shvatiti što je moguće ozbiljnije i podsećaju da je sličan presedan zabeležen u istoriji, tokom Drugog svetskog rata, kada su nemačke snage, u svojoj prvoj ofanzivi sprovele operaciju pomorske blokade Baltičke flote.Povlačeći paralelu, mediji navode da se operacija sastojala od istih akcija koje sada planiraju baltičke države i Finci.Svim međunarodnim sporazumima i ugovorima, naglašava Anpilogov, takav akt se može tumačiti kao objava rata.Ekspert podvlači da bi Estonija blokadom Finskog zaliva de fakto prekrišila odredbe Konvencije o pomorskom pravu, koju su usvojile UN.„Osim toga, u ovoj konvenciji postoje tzv. istorijski moreuzi i zalivi. Što se tiče ovih istorijskih moreuza, sprovodi se poseban status plovidbe, a to se odnosi, na primer, na moreuze kao što su Bosfor i Dardaneli, Danski moreuz i tu se pitanje ne postavlja. Očigledan je i status Finskog zaliva za koji postoji ustaljena praksa. Odnosno, pokušaj promene ove prakse je čisto neprijateljski čin. Estonija faktički sprovodi akt nemotivisane agresije protiv ruske Baltičke flote, protiv slobodne komercijalne plovidbe, koju Rusija sprovodi sa svoje nacionalne suverene teritorije, iz svojih luka, kroz vode koje zapravo mogu biti teritorijalne vode Estonije ili Finske, ali se nalaze u istorijskom zalivu - Finskom zalivu, koji se istorijski koristio za plovidbu“, objašnjava ekspert.Anpilogov napominje i da u Finskoj postoji niz sporazuma, koje Finci sada pokušavaju da zaborave, a koji regulišu ponašanje Finske u spoljnoj areni, posebno u odnosima vojske sa drugim zemljama.„Na primer, to je demilitarizovani status Olandskih ostrva, koja se takođe nalaze u blizini ušća Finskog zaliva. Ona moraju biti demilitarizovana, odnosno ne mogu se koristiti u vojne svrhe. Osim toga, postoje sporazumi po kojima postoji posleratna Finska, koje Rusija sada može poreknuti u pravnom smislu, a onda će se Finska odmah naći u kršenju mnogih obaveza koje je preuzela posle Drugog svetskog rata...“, dodaje ekspert.Uloga NATO-aKada je reč o fizičkoj mogućnosti ovakve blokade jasno je da Estonija i Finska nemaju pomorske snage koje bi omogućile organizovanje blokade, kaže Anpilogov.Međutim, sve baltičke zemlje i Finska su članice NATO-a i koliko god ove države bile slabe same po sebi, pretnja koju predstavljaju je realna.Anpilogov navodi i mogući scenario, ističući da bi u tom slučaju mogao biti aktiviran Član 5 NATO-ugovora, po kome se svi NATO saveznici obavezuju da će pomoći u odbrani ako jedna članica NATO-a bude napadnuta.„U ovom slučaju, Talin bi mogao da sprovede najjednostavniju operacija u dva koraka - prvo se objavi blokada, posle čega Rusija demonstrativno ignoriše zahteve te blokade, a potom Estonija stvara provokacije u svojim teritorijalnim vodama, pokušavajući da prikaže Rusiju kao agresora i poziva na pokretanje Člana 5 NATO-ugovora o međusobnu pomoći u okviru Severnoatlantske alijanse, kako bi se ovaj sukob što više internacionalizovao i u njega uvukao Severnoatlantski savez kao vojni blok“.Isti scenario može da primeni i Finska, upozorava Anpilogov.Pretnja KalinjingraduOvakvi planovi su pretnja i za rusku Kalinjingradsku oblast, ističe Anpilogov.„Štaviše, već su pokušali da primene scenarije blokade Kalinjingradske oblasti. Treba se setiti da je Litvanija 2022. i 2023. godine više puta pokušavala da ograniči ruski tranzit u Kalinjingradsku oblast preko kopna, čime je prekršen sporazum Litvanije o pridruživanju Evropskoj uniji, kojim je EU garantovala slobodu tranzita za Kalinjingradsku oblast. Očigledno, zapadne zemlje sada više vole da ignorišu ili krše mnoge međunarodne sporazume. Međutim, to nije dovelo do veće eskalacije, jer je Rusija, da ne bi zaoštravala situaciju, rešila da tu robu koju Litvanija nije htela da propusti prebaci na pomorski transport“, podseća ekspert.Danas od Sankt Peterburga do Kalinjingrada preko Finskog zaliva idu brodovi koji dostavljaju sve potrebne proizvode, hranu i građevinski materijal i sve što je potrebno za život te ruske eksklave.Na pitanje kako bi Rusija mogla da odgovori na planove blokade ekspert kaže da postoji dosta mera u arsenalu, kako ruske diplomatije, tako i ruske armije.
https://lat.sputnikportal.rs/20240919/rusija-nece-dozvoliti-da-joj-estonija-preti-i-provocira-je-nato-olivera-ikodinovic-1177463889.html
estonija
finski zaliv
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – vojska i naoružanje, svet, nato, analize i mišljenja, estonija, finska, baltička flota, finski zaliv
rusija, rusija – vojska i naoružanje, svet, nato, analize i mišljenja, estonija, finska, baltička flota, finski zaliv
Blokada Finskog zaliva označila bi objavu rata
Svaka pomorska blokada, opstrukcija komercijalne ili vojne plovidbe, može se kvalifikovati kao ratni čin, ocenjuje ruski vojni ekspert Aleksej Anpilogov, komentarišući vest da estonsko vojno rukovodstvo kuje planove za blokadu Finskog zaliva, a samim tim i ruske Baltičke flote, Sankt Peterburga i ruske eksklave Kalinjingrad.
Osvrćući se na reči komandanta estonskih odbrambenih snaga Andrusa Merila, koji je rekao da Finska i Estonija moraju da razviju konkretan
plan za blokadu ruske flote u Finskom zalivu, ruski mediji ističu da ovu pretnju treba shvatiti što je moguće ozbiljnije i podsećaju da je sličan presedan zabeležen u istoriji, tokom Drugog svetskog rata, kada su
nemačke snage, u svojoj prvoj ofanzivi sprovele operaciju pomorske
blokade Baltičke flote.
Povlačeći paralelu, mediji navode da se operacija sastojala od istih akcija koje sada planiraju baltičke države i Finci.
Svim međunarodnim sporazumima i ugovorima, naglašava Anpilogov, takav akt se može tumačiti kao objava rata.
„To je apsolutno neprijateljski akt, koji je povod za izbijanje rata tj. to je ‘casus belli’, koji je u međunarodnom pravu legitiman razlog za početak rata. Druga stvar koju treba uzeti u obzir prilikom analize ovakvih izjava jeste činjenica da su sve navedene zemlje - Rusija, Estonija i Finska - potpisnice Konvencije UN o pomorskom pravu, koji reguliše tzv. pravo za mirni prolaz. Odnosno, brodovi zemalja koje nisu u ratu imaju pravo na miran prolaz preko teritorijalnih voda jedni drugih“, ističe Anpilogov.
Ekspert podvlači da bi Estonija blokadom Finskog zaliva de fakto prekrišila odredbe Konvencije o pomorskom pravu, koju su usvojile UN.
„Osim toga, u ovoj konvenciji postoje tzv. istorijski moreuzi i zalivi. Što se tiče ovih istorijskih moreuza, sprovodi se poseban status plovidbe, a to se odnosi, na primer, na moreuze kao što su Bosfor i Dardaneli, Danski moreuz i tu se pitanje ne postavlja. Očigledan je i status Finskog zaliva za koji postoji ustaljena praksa. Odnosno, pokušaj promene ove prakse je čisto neprijateljski čin. Estonija faktički sprovodi akt nemotivisane agresije protiv ruske Baltičke flote, protiv slobodne komercijalne plovidbe, koju Rusija sprovodi sa svoje nacionalne suverene teritorije, iz svojih luka, kroz vode koje zapravo mogu biti teritorijalne vode Estonije ili Finske, ali se nalaze u istorijskom zalivu - Finskom zalivu, koji se istorijski koristio za plovidbu“, objašnjava ekspert.
Anpilogov napominje i da u Finskoj postoji niz sporazuma, koje Finci sada pokušavaju da zaborave, a koji regulišu ponašanje Finske u spoljnoj areni, posebno u odnosima vojske sa drugim zemljama.
„Na primer, to je demilitarizovani status Olandskih ostrva, koja se takođe nalaze u blizini ušća Finskog zaliva. Ona moraju biti demilitarizovana, odnosno ne mogu se koristiti u vojne svrhe. Osim toga, postoje sporazumi po kojima postoji posleratna Finska, koje Rusija sada može poreknuti u pravnom smislu, a onda će se Finska odmah naći u kršenju mnogih obaveza koje je preuzela posle Drugog svetskog rata...“, dodaje ekspert.
Kada je reč o fizičkoj mogućnosti ovakve blokade jasno je da Estonija i Finska nemaju pomorske snage koje bi omogućile organizovanje blokade, kaže Anpilogov.
Međutim, sve baltičke zemlje i Finska su članice NATO-a i koliko god ove države bile slabe same po sebi, pretnja koju predstavljaju je realna.
Anpilogov navodi i mogući scenario, ističući da bi u tom slučaju mogao biti aktiviran Član 5 NATO-ugovora, po kome se svi NATO saveznici obavezuju da će pomoći u odbrani ako jedna članica NATO-a bude napadnuta.
„U ovom slučaju, Talin bi mogao da sprovede najjednostavniju operacija u dva koraka - prvo se objavi blokada, posle čega Rusija demonstrativno ignoriše zahteve te blokade, a potom Estonija stvara provokacije u svojim teritorijalnim vodama, pokušavajući da prikaže Rusiju kao agresora i poziva na pokretanje Člana 5 NATO-ugovora o međusobnu pomoći u okviru Severnoatlantske alijanse, kako bi se ovaj sukob što više internacionalizovao i u njega uvukao Severnoatlantski savez kao vojni blok“.
Ovakvi planovi su pretnja i za rusku Kalinjingradsku oblast, ističe Anpilogov.
„Štaviše, već su pokušali da primene scenarije
blokade Kalinjingradske oblasti. Treba se setiti da je Litvanija 2022. i 2023. godine više puta pokušavala da ograniči ruski tranzit u Kalinjingradsku oblast preko kopna, čime je prekršen sporazum Litvanije o pridruživanju Evropskoj uniji, kojim je EU garantovala slobodu tranzita za Kalinjingradsku oblast. Očigledno,
zapadne zemlje sada više vole da ignorišu ili krše mnoge međunarodne sporazume. Međutim, to nije dovelo do veće
eskalacije, jer je Rusija, da ne bi zaoštravala situaciju, rešila da tu robu koju
Litvanija nije htela da propusti prebaci na pomorski transport“, podseća ekspert.
Danas od Sankt Peterburga do Kalinjingrada preko Finskog zaliva idu brodovi koji dostavljaju sve potrebne proizvode, hranu i građevinski materijal i sve što je potrebno za život te ruske eksklave.
„Ali, ako pokušaju da potpuno blokiraju Kalinjingrad, i kopnom i morem, čini mi se da set uzvratnih akcija neće biti ništa manje oštar nego u slučaju pokušaja blokade Finskog zaliva“, ističe Anpilogov.
Na pitanje kako bi Rusija mogla da odgovori na planove blokade ekspert kaže da postoji dosta mera u arsenalu, kako ruske diplomatije, tako i ruske armije.
